Ko je Aleksandar Vulin

Aleksandar Vulin (Novi Sad, 2. oktobar 1972) srpski je političar, pravnik i pisac, osnivač Pokreta socijalista. Tokom više od decenije obavljao je visoke državne funkcije u vladama Srbije: bio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ministar rada, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i potpredsednik Vlade.

Javnosti je poznat po dugogodišnjoj saradnji sa Aleksandrom Vučićem, po promovisanju ideje „srpskog sveta“ i po bliskim vezama sa Rusijom. Njegov rad pratile su i brojne kontroverze, među kojima su američke sankcije iz jula 2023. godine, koje on odbacuje kao politički motivisane.

Ova biografija prati njegov put od prvih političkih koraka tokom devedesetih godina, preko ministarskih mandata, do aktuelnih političkih aktivnosti. Podaci su prikupljeni iz više izvora, a tamo gde se izvori razlikuju, to je posebno naznačeno.

Rani život i detinjstvo

Aleksandar Vulin rođen je 2. oktobra 1972. godine u Novom Sadu, tada u okviru Socijalističke Republike Srbije i SFRJ, u porodici koja vodi poreklo iz Bosne i Hercegovine. Prema pisanju medija, otac Ranko bio je inženjer, a majka Bosa medicinska sestra. Ima mlađeg brata Bojana.

Vulin je u javnim nastupima više puta isticao porodične korene u Republici Srpskoj. Kada ga je Milorad Dodik 2023. godine imenovao za senatora tog entiteta, Vulin je Republiku Srpsku nazvao zemljom svojih predaka.

Prema podacima iz njegove političke biografije, još kao srednjoškolac u Novom Sadu podržavao je takozvanu antibirokratsku revoluciju koju je predvodio Slobodan Milošević krajem osamdesetih godina. O sebi je govorio da je od detinjstva komunista.

Obrazovanje

Osnovnu školu Vulin je završio u Novom Sadu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Prema većini dostupnih izvora, uključujući Vikipediju, Vikipodatke i biografiju koju je preneo portal Danas, diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Izvori se u ovom podatku razlikuju: nedeljnik Vreme navodi da je pravo završio u Novom Sadu. Studije je pohađao tokom devedesetih godina, istovremeno sa aktivnim političkim angažmanom.

Početak političke karijere

U politiku je ušao veoma mlad. Godine 1990, sa navršenih osamnaest godina, bio je među osnivačima Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju (SK-PJ), koji je osnovao general Stevan Mirković. U toj stranci brzo je napredovao do funkcije generalnog sekretara.

Godine 1994. učestvovao je u osnivanju Jugoslovenske udružene levice (JUL), stranke koju je predvodila Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića. U JUL-u je bio portparol i zamenik Mirjane Marković, a vodio je i omladinsku organizaciju stranke.

Vulin je 1998. godine podneo ostavku na sve funkcije i napustio JUL, nakon što je ta stranka ušla u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom. Tada je poručio da je potrebno okrenuti se dijalogu sa Zapadom, a kasnije je tvrdio da je stranka izdala sopstveni program.

Na političku scenu vratio se 2000. godine, prvo kroz Demokratsku levicu, a zatim je od 2002. do 2006. bio član Socijalističke partije Srbije. Paralelno je radio u privatnom sektoru: bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres“, zatim direktor marketinga u „Color pressu“, a potom zamenik generalnog direktora „Color media international“ do 2012. godine.

Osnivanje Pokreta socijalista i dolazak u vlast

Pokret socijalista (PS) osnovan je 7. avgusta 2008. godine, a Aleksandar Vulin bio je njegov osnivač i prvi predsednik. Stranku je osnovao zajedno sa profesorom Mihailom Markovićem, nekadašnjim ideologom Socijalističke partije Srbije. PS se opisuje kao levičarska nacionalistička partija.

Pokret socijalista je u novembru 2010. godine sklopio koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, Novom Srbijom i Pokretom „Snaga Srbije“. Kada je koalicija predvođena naprednjacima preuzela vlast 2012. godine, Vulin je kroz Skupštinu opštine Rakovica, Skupštinu grada Beograda i Narodnu skupštinu krenuo ka vrhu državne vlasti.

Na izborima 2014, 2016. i 2020. godine Pokret socijalista osvajao je po tri poslanička mesta u listama koje je predvodio Aleksandar Vučić, a 2022. godine dva. Iako mala, stranka je ostala stabilan koalicioni partner, a Vulin je sa njom ostvario politički uticaj veći od njene izborne snage.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju

U leto 2012. godine Vulin je postavljen za direktora novoosnovane Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koja je preuzela poslove ranijeg Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Time je prvi put dobio značajnu državnu funkciju.

U aprilu 2013, nakon što je Srbija u Briselu parafirala sporazum sa Prištinom, najavio je ostavku na tu funkciju. Mesec dana kasnije saopšteno je da ostaje na čelu Kancelarije na zahtev Srba sa severa Kosova i Metohije.

Od 2. septembra 2013. do 27. aprila 2014. bio je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju u vladi Ivice Dačića. Patrijarh srpski Irinej odlikovao je za rad na tom polju Kancelariju i Vulina, kao njenog direktora, Ordenom Svetog Save prvog stepena.

Ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja

Nakon izbora 2014. godine Vulin je 27. aprila postao ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja u vladi Aleksandra Vučića, na mestu koje je ranije zauzimao Jovan Krkobabić. Funkciju je zadržao i posle izbora 2016. godine, u drugoj Vučićevoj vladi.

Na čelu tog ministarstva ostao je do 29. juna 2017. godine. Kada je Vučić postao predsednik Republike, a Ana Brnabić premijerka, Vulin je prešao u Ministarstvo odbrane, a dotadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević preuzeo je njegovo resor rada.

Ministar odbrane

Aleksandar Vulin je 29. juna 2017. postao ministar odbrane u vladi Ane Brnabić i tu funkciju obavljao do 28. oktobra 2020, kada ga je na tom mestu nasledio Nebojša Stefanović. Bio je poznat po čestim javnim nastupima u uniformi i po oštrim političkim izjavama.

U martu 2019. godine proveo je petnaest dana u kasarni, što je opisao kao dobrovoljno služenje vojnog roka, odnosno vojnu obuku. Pitanje njegovog vojnog roka ranije je bilo predmet javne rasprave, a on je na njega retko odgovarao.

U septembru 2020. godine, u svojstvu ministra odbrane, prvi put je sa državnih adresa Srbije zvanično promovisao pojam „srpski svet“. Tada je izjavio da Beograd mora da okupi sve Srbe i da je predsednik Srbije predsednik svih Srba.

U to vreme razvijao je i saradnju sa Rusijom u oblasti odbrane. Banjaluka mu je 2020. dodelila Orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vencem za doprinos odnosima Srbije i Republike Srpske, a u junu 2020. objavljeno je da je bio zaražen koronavirusom.

Sukob sa Hrvatskom

Vulinove izjave o Hrvatskoj i hrvatskim zvaničnicima godinama su izazivale polemike. Hrvatski mediji i političari ocenjivali su da je u više navrata vređao hrvatske institucije, dok je on tvrdio da samo govori istinu o prošlosti i o položaju Srba.

Hrvatsko Ministarstvo vanjskih i europskih poslova 21. aprila 2018. proglasilo ga je personom non grata. Povod je bila njegova izjava, nastala u polemici oko dolaska na komemoraciju u Mlaci, da o njegovom ulasku u Hrvatsku može da odlučuje samo vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić, a ne hrvatski ministri.

Premijerka Ana Brnabić izrazila je žaljenje zbog te odluke, a Vučić je najavio recipročne mere. Hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je da Hrvatska želi da smanji tenzije sa Srbijom, ali da Vulin nije osoba koja svojim izjavama doprinosi tom cilju.

Ministar unutrašnjih poslova

U novoj vladi Ane Brnabić, formiranoj 28. oktobra 2020. godine, Vulin je i zvanično zamenio mesto sa Nebojšom Stefanovićem i postao ministar unutrašnjih poslova. Na čelu policije ostao je do kraja 2022. godine.

U decembru 2021. izazvao je oštre reakcije kada je masakr u selu Račak na Kosovu i Metohiji iz 1999. godine opisao kao veliku laž i strašan falsifikat. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države osudile su tu izjavu, ocenivši da je zločin dobro dokumentovan.

U januaru 2022. izjavio je da je Srbija zahvaljujući radu policije postala sigurnija i da je razbijen klan Belivuk–Miljković, jedna od najpoznatijih kriminalnih grupa u zemlji. Rezultate borbe protiv organizovanog kriminala navodila je kasnije i vlada kao razlog njegovog napredovanja.

U avgustu 2022. posetio je Moskvu, u retkoj poseti evropskog državnog zvaničnika Rusiji od početka invazije na Ukrajinu. Sastao se sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom (rus. Sergej Viktorovič Lavrov) i poručio da se Srbija neće pridružiti sankcijama Rusiji. U Moskvi je dobio i odlikovanje ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua (rus. Sergej Kuževič Šojgu) za doprinos saradnji u oblasti odbrane.

Direktor Bezbednosno-informativne agencije

Vlada Srbije imenovala je Aleksandra Vulina za direktora Bezbednosno-informativne agencije 1. decembra 2022. godine. Dužnost je preuzeo sutradan od Bratislava Gašića, koji je postao ministar unutrašnjih poslova. Premijerka Ana Brnabić navela je da ga za tu funkciju kvalifikuje uspešna borba protiv organizovanog kriminala. Pre toga, 30. novembra, podneo je ostavku na čelno mesto u Pokretu socijalista, nakon čega je stranku preuzeo Bojan Torbica.

Imenovanje je izazvalo kritike dela opozicije i analitičara, koji su isticali njegove bliske veze sa Moskvom i činjenicu da je u prethodnim funkcijama opozicione stranke i aktiviste često označavao kao unutrašnje neprijatelje. Vlast je, sa druge strane, tvrdila da je reč o iskusnom i lojalnom saradniku predsednika Vučića.

Američke sankcije

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država, preko Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), uvelo je 11. jula 2023. sankcije Aleksandru Vulinu na osnovu Izvršne naredbe 14033, koja se odnosi na korupciju i destabilizaciju na Zapadnom Balkanu. Američka strana ga je optužila da je umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.

Prema saopštenju OFAC-a, Vulin je održavao obostrano koristan odnos sa srpskim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem, kojeg su SAD sankcionisale 2017. godine, i pomagao da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko srpskih granica. Podsekretar Ministarstva finansija Brajan Nelson (engl. Brian E. Nelson) rekao je da je reč o koruptivnim i destabilizujućim delima koja su omogućila i ruske maligne aktivnosti u regionu. Sankcije podrazumevaju blokadu imovine u SAD i zabranu poslovanja američkih lica sa njim, dok BIA i ministarstva koja je vodio nisu bili meta mera.

Vučić je izjavio da Vulin nije sankcionisan zbog kriminala ili korupcije, već zbog odnosa prema Rusiji. Vulin i Pokret socijalista odbacili su optužbe, a istu poziciju zauzeo je i Milorad Dodik. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da je za sankcije saznalo iz medija i da će od američke strane tražiti konkretne dokaze. Američki ambasador Kristofer Hil (engl. Christopher Hill) izjavio je da Vulin više neće moći da dobije američku vizu.

Iako je predsednik Vučić najavio istragu, ona nije pokrenuta, što su mediji naknadno izdvojili kao jednu od nerazjašnjenih okolnosti. Sankcije su, prema pisanju portala Evropski Zapadni Balkan, uvedene na osnovu iste naredbe i nizu drugih političara u regionu, uključujući one koji nisu bliski Rusiji.

Ostavka i povratak u vlast

Vulin je 3. novembra 2023. podneo ostavku na mesto direktora BIA, navodeći da Sjedinjene Američke Države i Evropska unija traže njegovu glavu kao uslov da ne uvedu sankcije Srbiji. Rekao je da ostavku podnosi jer nema pravo da žrtvuje Srbiju zbog ostanka na funkciji. Američka ambasada saopštila je da sankcije ostaju na snazi, a Vučić je izjavio da mu je Vulin drug i da nije ruski agent.

Nedugo zatim, od 1. decembra 2023. godine, Dodik ga je imenovao za člana Senata Republike Srpske, savetodavnog tela bez izvršnih ovlašćenja. Vulin je tada poručio da se srpski svet stvara i da ujedinjenje ne može biti zaustavljeno.

Sredinom 2024. Vulin je ponovo ušao u Vladu Srbije. Od 2. maja 2024. obavljao je funkciju potpredsednika Vlade u kabinetu Miloša Vučevića. Sjedinjene Američke Države su tada izrazile razočaranje što je na to mesto izabran sankcionisani političar. Vlada ga je zadužila da, u koordinaciji sa predsednikom Vučićem, prati stanje projekata iz delokruga više ministarstava, kao i za unapređenje saradnje sa zemljama BRIKS-a.

U toku mandata više puta je boravio u Moskvi, a u januaru 2024. predsednik Rusije Vladimir Putin (rus. Vladimir Vladimirovič Putin) odlikovao ga je Ordenom prijateljstva, koji mu je u Moskvi uručio direktor Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin (rus. Sergej Evgenjevič Nariškin). Kada je Vučević podneo ostavku početkom 2025, Vulin je bio potpredsednik Vlade u tehničkom mandatu.

Odnosi sa Rusijom

Bliskost sa Rusijom jedna je od najvažnijih odrednica Vulinove političke karijere. Pored Putinovog Ordena prijateljstva, Vulin je primio i odlikovanje direktora Federalne službe bezbednosti Rusije (FSB) za doprinos saradnji srpskih i ruskih službi, kao i dva odlikovanja ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Vulin je u više navrata naglašavao da je Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji i da ne zaboravlja vekovno bratstvo sa ruskim narodom. O odlikovanju iz 2024. rekao je da je ponosan i da je ono nagrada za saradnju službi, što je bio njegov posao.

Zbog takvih stavova pojedini mediji nazivaju ga „čovekom Moskve“, što on odbacuje, a predsednik Vučić je javno tvrdio da Vulin nije ruski agent. Kritičari smatraju da njegova politika udaljava Srbiju od puta ka Evropskoj uniji, dok ga pristalice vide kao dosledan glas vojne neutralnosti i nezavisne spoljne politike.

Ideja „srpskog sveta“

Aleksandar Vulin je najistaknutiji promoter pojma „srpski svet“, koji se u političkom govoru Srbije učvrstio nakon 2020. godine. Prema tumačenju Pokreta socijalista, taj izraz označava ideju da Srbi iz Srbije, Crne Gore, sa Kosova i Metohije, iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine ponovo postanu jedinstven politički narod.

Vulin i njegova stranka naglašavaju da „srpski svet“ nije poziv na ratove i sukobe, već na ekonomski uspešnu Srbiju koja ima vojsku sposobnu da zaštiti sebe i Srbe gde god žive. Oni tvrde da samo politika predsednika Vučića ima snagu da od Srba stvori jedinstven politički narod.

Kritičari, među kojima su i zvaničnici u regionu, povlače paralelu između tog koncepta i ruskog pojma „ruskog sveta“ i upozoravaju da on može da podstiče nacionalne tenzije. Vulin je kasnije pojam učinio središtem svog političkog nastupa, a skup stranke 2026. godine održan je pod nazivom „Srpski svet“.

Politička aktivnost nakon 2025. godine

Vlada Đure Macuta, koju je Skupština izabrala 16. aprila 2025, formirana je bez Aleksandra Vulina, što su mediji ocenili kao najveću promenu u odnosu na prethodni kabinet. U februaru 2025. boravio je u Rusiji, a u martu iste godine, tokom studentskih blokada, izjavio je da će one biti okončane institucionalno i ustavno.

Vlada ga je 15. maja 2025. imenovala za predsednika Nadzornog odbora javnog preduzeća „Srbijagas“. U junu 2025, prema saopštenju njegove kancelarije, izabran je za predsednika odbora ogranka Ruskog istorijskog društva u Srbiji.

U maju 2026. prisustvovao je Paradi pobede u Moskvi. U januaru 2026. izjavio je da bi bio spreman da prihvati izlazak Srbije iz Saveta Evrope ako je uvođenje smrtne kazne razlog za to.

Na skupu „Srpski svet“ 5. oktobra 2026. pozvao je pristalice da na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra glasaju za listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ i najavio da će se kandidovati za predsednika Srbije na predsedničkim izborima koji su očekivani u decembru. Na izborima je, prema preliminarnim rezultatima RIK-a, Studentska lista osvojila 52,71 odsto glasova i 140 mandata, a lista „Ujedinjena Srbija“ 39,17 odsto i 104 mandata, što je Vučić i priznao. U izvorima proverenim za ovaj tekst nema potvrde da je Vulinova kandidatura formalno podneta.

Književni rad

Pored političke karijere, Vulin se bavio i pisanjem. Objavio je političku studiju „Polit art – politika i kako je prepoznati“ (2002), a zatim i tri romana: „Opadanje“ (2004), „Lepota“ (2008) i „Mrak“ (2010).

Prema ocenama pojedinih medija, kao pisac nije postigao veću prepoznatljivost, a javnosti je ostao poznat prvenstveno kao političar.

Najveći uspesi

Najveći politički uspeh Aleksandra Vulina je dugovečnost u državnim institucijama. Od 2012. do 2023. godine neprekidno je obavljao visoke funkcije u vladama koje su vodili Ivica Dačić, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, a 2024. se vratio u vladu Miloša Vučevića.

Pokret socijalista, mala stranka koju je osnovao 2008, kroz koalicije sa naprednjacima imao je poslanike u parlamentu više od jedne decenije. Vulin je u javnosti ostao jedan od najuticajnijih ministara bez obzira na veličinu stranke koju je predvodio.

Kao ministar unutrašnjih poslova isticao je rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, naročito razbijanje klana Belivuk–Miljković, što je vlada koristila kao argument za njegovo imenovanje na čelo BIA. Takve tvrdnje, kao i ocene njegovog rada uopšte, ostaju predmet političkih podela.

Privatni život

Aleksandar Vulin oženjen je Natašom Vulin, sa kojom ima sina. Porodični podaci uglavnom su poznati iz izveštaja medija i dokumenata nadležnih institucija koji su se pominjali u slučaju o kupovini stana.

Ima mlađeg brata Bojana. Njegovi roditelji, kako javljaju mediji, potiču iz Bosne i Hercegovine, a Vulin je u više navrata isticao vezu sa Republikom Srpskom.

U javnosti se pojavljivao na sportskim događajima i u bokserskim klubovima, a Lovački savez Srbije dodelio mu je 2021. godine zlatnu plaketu za doprinos očuvanju prirode i divljih životinja.

Kontroverze oko stana

U javnosti je posebno poznata afera takozvane „tetke iz Kanade“. Prema istraživanju portala KRIK, Vulin je sa suprugom u julu 2012. godine kupio trosoban stan na Zvezdari u Beogradu za 229.620 evra, u vreme kada je mesečno primao znatno niža primanja kao funkcioner.

Vulin je objasnio da je novac za stan njegova supruga pozajmila od svoje tetke iz Kanade. Agencija za borbu protiv korupcije posumnjala je u verodostojnost dostavljenih dokaza, ali je tužilaštvo zaključilo da je supruga Nataša Vulin pozajmila 205.000 evra od svoje tetke, što je pravno dozvoljeno, te da nema indicija da je novac pribavljen izvršenjem krivičnog dela.

Slučaj je ostao jedna od najčešće pominjanih tema u vezi sa Vulinom, a njegova objašnjenja bila su predmet kritika opozicije i medija. Vulin je odbacio sve optužbe o nezakonitom sticanju imovine.

Zanimljivosti

• U SK-PJ je ušao kao osamnaestogodišnjak, a u JUL-u je bio jedan od njegovih osnivača.
• Autor je četiri knjige: jedne političke studije i tri romana.
• U martu 2019. proveo je petnaest dana u kasarni, što je opisao kao dobrovoljno služenje vojske.
• Lovački savez Srbije dodelio mu je zlatnu plaketu 2021. godine.
• Bio je član vlada koje su vodili Ivica Dačić, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Miloš Vučević.
• Prema ocenama pojedinih medija nazivan je „čovekom Moskve“, što on odbacuje.

Nagrade i priznanja

Aleksandar Vulin dobio je više odlikovanja u Srbiji, Republici Srpskoj i Rusiji:

• Orden Svetog Save prvog stepena, koji je dodelio patrijarh srpski Irinej Kancelariji za Kosovo i Metohiju i Vulinu kao njenom direktoru.
• Orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vencem (2020).
• Zlatna plaketa Lovačkog saveza Srbije (2021).
• Dva odlikovanja ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua.
• Orden prijateljstva Ruske Federacije, koji mu je dodelio Vladimir Putin (2024).
• Odlikovanje Federalne službe bezbednosti Rusije (2024).

Nasleđe i uticaj

Aleksandar Vulin je jedna od najpolarizujućih ličnosti savremene srpske politike. Za jedan deo javnosti on je dosledan zastupnik srpskih interesa i nezavisne spoljne politike, dok ga drugi doživljavaju kao simbol proruskog kursa i sukoba sa Zapadom i susedima.

Njegov najtrajniji doprinos političkom rečniku je pojam „srpski svet“, koji je iz ideoloških krugova prešao u državni govor i izazvao rasprave u celom regionu. Njegova uloga u spoljnoj politici Srbije, posebno u odnosu prema Rusiji, Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji, bila je predmet analiza i kritika.

Ocena Vulinovog nasleđa ostaje podeljena. Ono će biti procenjivano i kroz ishod najnovijih političkih promena u Srbiji, kao i kroz konačne rezultate kandidature koju je najavio.