Ko je Jovo Bakić

Jovo Bakić (Beograd, 23. mart 1970) srpski je sociolog, univerzitetski profesor i političar. Vanredni je profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde se bavi sociologijom politike. Poznat je po istraživanjima nacionalizma, nestanka Jugoslavije i evropske krajnje desnice, ali i po oštrim javnim istupima protiv vlasti u Srbiji.

Napisao je tri monografije: „Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918–1941“ (2004), „Jugoslavija: razaranje i njegovi tumači“ (2011) i „Evropska krajnja desnica 1945–2018“ (2019). Osim akademskog rada, ostavio je trag u politici: učestvovao je u stvaranju više levičarskih organizacija, a tokom studentskih protesta posle novembra 2024. postao je jedan od najpoznatijih univerzitetskih podržavalaca studenata. Na parlamentarnim izborima 25. oktobra 2026. nastupio je kao kandidat Studentske liste.

Rani život i detinjstvo

Prema dostupnim izvorima, Jovo Bakić rođen je 23. marta 1970. godine u Beogradu, tada u okviru SR Srbije i SFR Jugoslavije. Datum rođenja navodi i njegova zvanična stručna biografija na sajtu Instituta za sociološka istraživanja, dok mesto rođenja navode srpska i engleska Vikipedija.

Podaci o porodici, roditeljima i detinjstvu nisu javno poznati. Sam Bakić nije javno govorio o tim temama, pa se ovaj deo biografije zasniva samo na onome što se može proveriti: rođen je i školovao se u Beogradu, gradu u kome i danas živi i radi.

Obrazovanje

Bakić je ceo akademski put prošao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je na Odeljenju za sociologiju 1996. godine sa prosečnom ocenom 9,19, a mentor mu je bio profesor Todor Kuljić. Isti mentor ga je vodio i kroz magistarske studije, koje je završio 2002. sa prosekom 9,80.

Doktorirao je 2009. godine na Odeljenju za sociologiju. Teza se bavila razvojem tumačenja nestanka Jugoslavije, a mentor je ponovo bio Todor Kuljić.

Pored formalnog školovanja, pohađao je i međunarodne letnje škole sociologije u Budvi (1998) i Igalu (1999. i 2000), koje je vodio profesor Mladen Lazić. Godine 2006. učestvovao je i na letnjem seminaru „Rat, sukob i identitet“ u Olimpiji, koji su organizovali Univerzitet Jejl i Kokalis fondacija.

Početak karijere

Profesionalnu karijeru počeo je 1997. kao istraživač-pripravnik u Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta. Već sledeće godine postao je asistent-pripravnik na predmetu Sociologija politike i na toj poziciji ostao do 2002. Nakon magistrature unapređen je u asistenta, a to zvanje je zadržao do doktorata 2009.

Ranim radovima bavio se medijskim slikom Srba i raspada Jugoslavije u stranoj štampi. Tako je 1997. objavio tekst o pisanju strane štampe o razbijanju Jugoslavije i krivcima za rat, a 1998. studiju o tome da li je zapadna javnost u Srbima prepoznala neprijatelja. Iste godine pisao je i o istraživačkim pristupima ideologijama jugoslovenstva, temi kojoj će se vraćati decenijama.

Akademski uspon i usavršavanja u inostranstvu

Godine 2009. izabran je za docenta, a 2019. za vanrednog profesora. Od 2006. do 2014. radio je i kao saradnik Instituta za sociološka istraživanja. Pored toga, obavljao je više stručnih dužnosti: bio je glavni i odgovorni urednik časopisa „Sociologija“ (2011–2012), član Etičkog odbora Srpskog sociološkog društva (2009–2012) i predsednik Udruženja sociologa Srbije i Crne Gore (2015–2019).

Usavršavao se na nekoliko stranih univerziteta. Godine 2004. boravio je na Univerzitetu u Oksfordu kao stipendista programa Chevening, a 2009. na Univerzitetu u Helsinkiju kao postdoktorski stipendista programa Erasmus Mundus (IMESS). Godine 2010. radio je na Univerzitetu Masačusets u Amherstu, u Institutu Donahju. Godine 2018. bio je gostujući predavač i istraživač na Karlovom univerzitetu u Pragu u okviru programa CEEPUS.

Najveći uspesi: knjige i naučni rad

Bakićev najvažniji doprinos nauci čine tri monografije, uz više od četrdeset kraćih studija prema njegovoj stručnoj biografiji. Drugi izvori navode manji broj, pa je tačan broj radova podložan različitim računanjima.

Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918–1941

Prva knjiga objavljena je 2004. u Zrenjaninu, u izdanju Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“. Reč je o sociološko-istorijskoj studiji o tome kako su se ideje jugoslovenstva sukobljavale sa srpskim i hrvatskim nacionalizmom u međuratnoj državi. Njoj prethode članci o realnom jugoslovenstvu od 1904. do 1918. i o fašizmu u Jugoslaviji.

Jugoslavija: razaranje i njegovi tumači

Druga knjiga izašla je 2011. u izdanju Službenog glasnika i Filozofskog fakulteta. U njoj Bakić ne analizira samo nestanak države, nego i način na koji su ga tumačili domaći i strani autori. Knjiga je izazvala raspravu u stručnoj javnosti: sociolog Vladimir Ilić objavio je kritički prikaz u časopisu „Sociologija“, a Bakić mu je 2012. odgovorio tekstom o kritici nacionalizma i kritici imperijalizma.

Evropska krajnja desnica 1945–2018

Treća monografija objavljena je 2019. u izdanju beogradskog Clija. Bakić u njoj prati razvoj krajnje desnice u starim evropskim kapitalističkim državama posle Drugog svetskog rata. Razlikuje „ekstremnu“ desnicu, koja ne izbegava nasilje i biološki rasizam, od „radikalne“, koja koristi umerenu retoriku. Knjiga obrađuje, između ostalog, francuski Nacionalni front i nemačku stranku Alternativa za Nemačku. Prikazali su je stručnjaci iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, među njima Todor Kuljić, Vladimir Ilić i Dejan Jović.

Ostali radovi i uredničke funkcije

Bakić je objavio i studiju o Srpskoj radikalnoj stranci u časopisu „Journal of Contemporary European Studies“ (2009), a 2023. poglavlje o srpskoj krajnjoj desnici i huliganima u priručniku „The Routledge Handbook of Far-Right Extremism in Europe“. Pisao je o homofobiji navijačkih grupa tokom „parada ponosa“ (2022), o ulozi ideja Nikolaja Velimirovića i Justina Popovića u krajnjoj desnici posle 1990. i o Dragošu Kalajiću kao prenosiocu ideja Đulija Evole (ital. Julius Evola), u radu iz 2025. godine. Uredio je zbornik „Istraživanja nacionalizma u Srbiji početkom XXI veka“ (2021), a zajedno sa Marinkom Lolićem i Slobodanom Antonićem i zbornik o misli Ljubomira Tadića (2019). Njegov rad o starosti srpske nacije, koji se bavi najstarijim srpskim piscima, najavljen je za objavljivanje 2026. u časopisu „Nations and Nationalism“.

Politički angažman

Srpska levica

Bakić se u javnosti sve češće javljao kao kritičar vlasti i zagovornik nove levice. U junu 2015. stao je uz Borka Stefanovića u sporu sa vrhom Demokratske stranke. Kada je Stefanović u decembru 2015. osnovao Srpsku levicu, Bakić je, prema izvorima, bitno doprineo njenom ideološkom profilu. Zalagao se za levo-libertarijansku orijentaciju zasnovanu na sekularizmu, demokratiji, antikapitalizmu i internacionalizmu. Ipak, nije se priključio stranci zbog neslaganja sa Stefanovićem oko strategije, pre svega oko prijema članova koji su ranije bili u velikim strankama.

Socijaldemokratska unija i Partija radikalne levice

U Socijaldemokratsku uniju (SDU) stupio je 2019. godine. Bio je glavni pokretač njene reorganizacije i ujedinjavanja sa drugim manjim levičarskim, sindikalnim i studentskim organizacijama. Tako je u septembru 2020. nastala Partija radikalne levice (PRL), u kojoj je nastavio politički rad. U martu 2021. napustio je PRL. Kao razlog je naveo vređanja i moralne i političke pouke pojedinih članova iz vrha stranke, a pomenuo je i da je kritika kineskog imperijalizma smetala rukovodstvu.

Intervju za NIN i poziv u policiju (2019)

Jedan od najpoznatijih trenutaka Bakićeve javne karijere dogodio se u junu 2019, tokom protesta „1 od 5 miliona“. U intervjuu nedeljniku NIN pod naslovom „Mafija zarobila državu, sledi revolucija“ ocenio je da je upad u zgradu RTS-a budalast, osim ako se ne ide „dugim cevima“. Dnevnik 2 RTS-a preneo je to tako da je Bakić rekao da je trebalo upasti sa dugim cevima.

Bakić je tvrdio da je njegov intervju zloupotrebljen i da nikada nije rekao da treba upasti u RTS. Pozvan je u policiju na informativni razgovor, kao građanin. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da intervju poziva na nasilje. Bakić je odgovorio da je poziv dobio zbog onoga što govori o vezama vlasti i organizovanog kriminala. Slučaj je bio neuobičajen jer je univerzitetski nastavnik pozvan u policiju zbog javno izgovorene reči.

Pritisci i napadi zbog javnih istupa (2023–2025)

U maju 2023, posle dve masovne pucnjave u Srbiji, televizija Pink emitovala je kratak snimak u kome je Bakić citiran van konteksta, uz optužbu da podstiče nasilje. Prema organizaciji PEN International, objavljena je i njegova kućna adresa, a 3. juna 2023. nepoznata osoba ga je dvaput zaustavila i pretila mu. PEN International pozvao je da se uznemiravanje prekine, a Bakićev slučaj naveo je u svojoj evidenciji. Prema istom izvoru, ministarka Milica Đurđević Stamenkovski 2024. nazvala ga je ekstremistom.

U julu 2023. Ministarstvo prosvete uputilo je dopis Filozofskom fakultetu i zatražilo da se fakultet izjasni da li se ogradio od Bakićevih izjava da će građani juriti predsednika Aleksandra Vučića i njegove pristalice. Dekan Danijel Sinani odgovorio je da organi fakulteta nisu dužni da se izjašnjavaju o stavovima zaposlenih iznetim u lično ime i van radnog mesta, pozivajući se na autonomiju univerziteta i slobodu izražavanja. Vreme je taj dopis opisalo kao presedan u novijoj istoriji Univerziteta u Beogradu.

Bakić je u 2025. izjavio da je dobio više pretnji nakon što su lokalni funkcioneri Srpske napredne stranke objavili njegov broj telefona i adresu na društvenim mrežama. Rekao je i da se neće obraćati policiji jer ne veruje institucijama „otetе države“, a da će u slučaju incidenta odgovornim smatrati Vučića.

Studentski protesti i Studentska lista

Posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. i početka studentskih protesta, Bakić je postao jedan od najvidljivijih akademskih podržavalaca pokreta. Govorio je na skupovima širom Srbije i često gostovao na televiziji N1. Poznat je postao i po izjavi sa gostovanja posle studentskog skupa „15 za 15“ u martu 2025, kada je političke procese uporedio sa dinstanjem žilave govedine, što se brzo proširilo društvenim mrežama.

Uoči velikog skupa na Vidovdan 2025. uporedio je Vučića sa sultanom Muradom i rekao da „Murad mora da padne na Vidovdan“. Večernje novosti su to prikazale kao pozivanje na Vučićevu smrt. U oktobru 2025. na protestu prosvetnih radnika u Kraljevu poručio je da narod neće stati dok krivci ne završe na sudu, a potom u zatvoru.

U septembru 2026. Bakić je predstavljen kao kandidat Studentske liste, koju je studentski pokret formirao za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar. Prvi kandidati predstavljeni su na skupu u Novom Sadu 10. septembra. Bakić je kasnije priznao da je u izboru kandidata na studentskim plenumima prvobitno bio stavljen pod veto, ali da je potom vraćen na listu. Lista od 250 imena, čiji je nosilac lekar Ilija Srdanović, predata je Republičkoj izbornoj komisiji, a Bakić je bio na 76. mestu. Njegova kandidatura izazvala je oštre kritike prorežimskih medija, koji su isticali njegove ranije izjave, među kojima i onu da mrzi pristalice vladajuće stranke.

Prema preliminarnim rezultatima, Studentska lista osvojila je oko 140 od 250 mandata. Prema srpskoj Vikipediji, Bakić je osvojio poslanički mandat u petnaestom sazivu Narodne skupštine Srbije. U razgovoru za Danas posle izbora rekao je da ima plan za prekid veza države sa organizovanim kriminalom i temeljnu reformu policije.

Privatni život

Podaci o Bakićevom privatnom životu, porodici i partnerki nisu javno poznati i ne postoje pouzdani izvori koji ih potvrđuju. On sam govori uglavnom o svom radu i političkim stavovima, pa se u ovom tekstu poštuje njegova privatnost. Poznato je da živi u Beogradu i da je akademski građanin koji svoj javni život vezuje za Filozofski fakultet.

Zanimljivosti

• Govori engleski odlično, a španski i nemački čita.
• U novembru 2023. u emisiji „Utisak nedelje“ Olje Bećković pitao je tadašnju predsednicu Zavetnika Milicu Đurđević Stamenkovski za poreklo reči „zavet“, zbog čega je njegovo ispitivanje postalo viralno. U pomoć joj je tada pritekao Savo Manojlović.
• Bio je jedan od članova neformalne grupe intelektualaca „Samoodbrana“, u kojoj su bili glumac Nikola Kojo, akademik Dušan Teodorović, karikaturisti Dušan Petričić i Predrag Koraksić Koraks i arhitekta Dragoljub Bakić. Bakić je rekao da je to neformalno okupljanje, a da se naziv odnosi na obavezu građana da se brane.
• Njegova izjava o „dinstanju“ iz marta 2025. prerasla je u internet šalu, a korisnici društvenih mreža počeli su da ga nazivaju svojim „izabranim majstorom kuhinje“.
• Njegovu knjigu o evropskoj krajnjoj desnici predstavljali su i u kafanama, jer pojedine kulturne ustanove, prema njegovim rečima, nisu smele da ustupe salu.

Nagrade i priznanja

Za Jovu Bakića nisu pronađene potvrđene državne ili stručne nagrade u dostupnim izvorima. Njegova međunarodna priznanja uglavnom su stipendije i gostovanja: stipendija Chevening za Oksford (2004), postdoktorska stipendija IMESS Erasmus Mundus za Helsinki (2009) i CEEPUS stipendija za Prag (2018). Takođe je izabran u zvanje vanrednog profesora (2019) i bio je predsednik Udruženja sociologa Srbije i Crne Gore.

Nasleđe i uticaj

Bakić je jedan od vodećih srpskih istraživača krajnje desnice i ideologija nacionalizma, a njegove knjige o jugoslovenstvu i nestanku Jugoslavije citiraju se u stručnoj literaturi. Njegova studija o evropskoj krajnjoj desnici privukla je pažnju i izvan Srbije, kroz prikaze u regionalnim časopisima.

Istovremeno je postao i javna ličnost čije izjave dele javnost. Pristalice ga vide kao intelektualca koji otvoreno govori u vreme pritiska na univerzitet, dok mu kritičari, pre svega u prorežimskim medijima, zameraju oštar ton. Taj kontrast čini ga jednim od najprepoznatljivijih univerzitetskih nastavnika u savremenoj srpskoj politici.