Ko je Branko Žeželj

Branko Žeželj (Benkovac, 14. mart 1910 – Beograd, 20. februar 1995) bio je srpski građevinski inženjer, konstruktor, pronalazač, univerzitetski profesor i akademik. Najpoznatiji je kao tvorac jugoslovenskog sistema prednaprezanja betona i kao konstruktor objekata koji su obeležili posleratno građevinarstvo: Hale 1 Beogradskog sajma, drumsko-železničkog mosta kod Novog Sada i mosta kod Beške.

Kao direktor Saveznog građevinskog instituta i dugogodišnji naučni radnik Instituta za ispitivanje materijala (IMS) u Beogradu, oko sebe je okupio tim mladih inženjera. Zajedno su razvili tehnologije koje su građevinarstvo tadašnje Jugoslavije uvele u svetske tokove. Tehnologija poznata kao IMS Žeželj i danas je sinonim za montažnu gradnju od prednapregnutog betona.

Poreklo i mladost

Branko Žeželj rođen je 14. marta 1910. godine u Benkovcu, u Severnoj Dalmaciji, tada u sastavu Austrougarske. Većina izvora, među njima Srpska akademija nauka i umetnosti i Vikipodaci, navodi Benkovac kao mesto rođenja. Međunarodna baza građevina Structurae navodi Zadar, pa se izvori u ovom podatku razlikuju.

O njegovoj porodici i detinjstvu postoji malo javno dostupnih podataka. Poznato je da je osnovnu školu pohađao u rodnom mestu. Potom se preselio u Split, gde je završio srednju školu.

Obrazovanje

Nakon srednje škole u Splitu, Žeželj je otišao u Beograd. Upisao je građevinski odsek Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a diplomirao je 1932. godine i stekao zvanje diplomiranog građevinskog inženjera.

Kasnije je i sam postao deo akademske zajednice. Predavao je predmete iz oblasti konstrukcija na Građevinskom fakultetu u Beogradu, gde je prema podacima SANU redovni profesor postao 1964. godine.

Rad pre rata i Drugi svetski rat

Do početka Drugog svetskog rata radio je kao inženjer projektant u Odseku za mostove Ministarstva građevina. Istovremeno je radio i kao profesor u Srednjoj tehničkoj školi u Beogradu.

Rat je, prema pisanju lista Novosti, većim delom proveo u nemačkom zarobljeništvu. Uspeo je da pobegne iz logora, a po tom izvoru to se dogodilo 1944. godine. Nakon bekstva uključio se u Narodnooslobodilačku borbu. Srpska Vikipedija ga zato navodi i kao učesnika Narodnooslobodilačke borbe.

Posleratna karijera i Institut IMS

Posle rata Žeželj je postao šef Odseka za mostove Saveznog ministarstva građevina. Zatim je preuzeo mesto direktora Saveznog građevinskog instituta. U Institutu za ispitivanje materijala bio je glavni naučni saradnik od 1954. do 1979. godine, a jedno vreme i njegov direktor.

Znao je da će mu iskusni inženjeri teško prihvatiti novu tehnologiju. Zato je, prema Novostima, oko sebe okupio mlade saradnike koji još nisu bili zahvaćeni ustaljenom praksom, kako je sam govorio. Među njegovim bliskim saradnicima bili su inženjer Boško Petrović, koji je profesionalnu karijeru počeo upravo uz Žeželja, i Branislav Vojinović.

Zgrada Instituta IMS u Bulevaru vojvode Mišića, nedaleko od Sajma, bila je prvi objekat od prednapregnutog betona u Jugoslaviji. Podignuta je kao eksperiment. Za prednaprezanje je umesto nove čelične žice upotrebljena žica od raspletenih kablova predratnog visećeg mosta u Brankovoj ulici. Objekat je prvo podignut u Bosanskoj ulici, a potom premešten na današnju lokaciju.

Prednapregnuti beton i pronalasci

Središte Žeželjevog interesovanja bio je prednapregnuti beton. Radio je na njegovoj primeni u velikim konstrukcijama, mostovima i halama, i to bez upotrebe skele. Njegova kotva i presa za prednaprezanje našle su veliku primenu u jugoslovenskoj praksi.

Prema podacima Građevinskog fakulteta u Beogradu, stvorio je jugoslovenski sistem prednaprezanja. Autor je velikog broja pronalazaka u zemlji i inostranstvu. Oni obuhvataju serijsku izgradnju industrijskih hala, montažne mostove, betoniranje mostova bez skela, prve mostove od prednapregnutog betona i montažne stambene zgrade. Tu su još reaktorski sud pod pritiskom, železnički pragovi i dalekovodni stubovi.

Broj patenata se u izvorima razlikuje. List Novosti navodi 24 patenta, dok srpska Vikipedija govori o tridesetak originalnih rešenja i više od šezdeset projektovanih objekata. Zato je pouzdanije reći da je reč o dvadesetak do tridesetak patentiranih rešenja.

Radio je i na temeljnim istraživanjima betonskih reaktorskih sudova pod pritiskom. Njegove odvažne i tehnički nove metode primenjivane su u mnogim zemljama sveta.

O svom materijalu govorio je gotovo pesnički. Beton, kako je govorio, ima svoje ćudi, a zadatak inženjera je da ga pokori i natera da bude onakav kakvim ga zamisli.

Hala 1 Beogradskog sajma

Jedno od njegovih najpoznatijih dela je Hala 1 Beogradskog sajma. Na konkursu za Beogradski sajam 1953. godine prvu nagradu dobili su arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Hala je građena od 1954. do 1957. godine.

Kupola Hale 1 je rebrasta. Oslanja se na prsten koji je trostruko prednapregnut. Prsten preuzima ogromnu horizontalnu silu kupole, koju prima sistem prednaprezanja sa oko 1500 tona sile. Žeželj je odlučio da se u Institutu IMS napravi model kupole u razmeri 1:10, sa svim detaljima i armaturom izvedenim u razmeri. Ispitivanja su potvrdila visok stepen sigurnosti objekta.

U vreme gradnje kupola je bila svetski rekord po rasponu. Većina izvora navodi raspon od oko 109 metara, dok neki navode 108 ili 107 metara. Hala 1 je i danas jedna od najvećih univerzalnih dvorana na svetu i ima status spomenika kulture.

Žeželjev most u Novom Sadu

Najpoznatiji most koji je projektovao bio je drumsko-železnički most preko Dunava između Novog Sada i Petrovaradina. Građen je od 1957. do 1961. godine. Zvanično se zvao Most bratstva i jedinstva, ali su ga građani po projektantu uvek zvali Žeželjev most.

Most je imao dva luka raspona 211 i 165,5 metara. Kolovoz je bio obešen o lukove. Primenjeno je radijalno kablovsko prednaprezanje preseka luka, metoda koju je patentirao Žeželj. Za to rešenje nagrađen je 1960. godine na Svetskom kongresu za prednaprezanje (FIP) u Rimu.

Zbog novine tehnologije mnogi su sumnjali u bezbednost mosta. Prema pisanju Novosti, Žeželj se prilikom probnog opterećenja nalazio u čamcu ispod mosta dok je preko njega prelazio najteži teretni voz. Most je prošao probu i služio je skoro četiri decenije.

U NATO bombardovanju aprila 1999. godine most je više puta pogođen i srušen. Izvori se razlikuju u pogledu tačnog datuma rušenja, pa se navode 23. i 26. april. Nakon dugog čekanja, novi most je pušten u železnički saobraćaj krajem marta 2018. godine. Za drumski saobraćaj otvoren je 1. septembra 2018. Građani ga i dalje zovu Žeželjev most.

Most kod Beške i drugi mostovi

Žeželj je projektovao i most preko Dunava kod Beške na autoputu Beograd – Novi Sad – Subotica. Građen je od 1971. do 1975. godine, a izvela ga je firma Mostogradnja. Najveći raspon iznosi 210 metara, a ukupna dužina mosta je oko 2,2 kilometra. Drugi, identičan most za suprotan smer otvoren je 2011. godine.

Most kod Beške bio je teško oštećen u NATO bombardovanju 1999. godine. Ipak je privremeno popravljen i ponovo pušten u saobraćaj 19. jula 1999. godine.

Među njegovim ostalim delima navode se drumski most preko Tise kod Titela, kao i mostovi građeni istom tehnikom prednapregnutog betona. Godine 1968. objavio je i studiju o mogućnosti izgradnje betonskog lučnog mosta raspona 320 metara kod Dubrovnika, od montažnih elemenata sklapanih konzolno. O toj ideji govorio je i u svom pristupnom govoru u SANU 1970. godine.

Sistem IMS Žeželj

Sistem IMS Žeželj razvijen je u Institutu IMS u Beogradu, a prvi put je primenjen 1957. godine. Zasniva se na montažnoj skeletnoj konstrukciji od stubova i tavanica koje se međusobno povezuju prednaprezanjem čeličnim kablovima. Ideja je bila jednostavna: graditi standardne zgrade od standardnih elemenata.

Sistem je bio otvoren i fleksibilan, pa je omogućio različite rasporede stanova i fasade. Prema pisanju Novosti, trećina Novog Beograda izgrađena je po ovom sistemu. Tehnologija se tokom 1970-ih proširila i van granica Jugoslavije, pa su se montažne zgrade po njoj gradile i na Kubi i u Angoli.

Naučni, stručni i društveni rad

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka izabran je 21. decembra 1961. godine, a za redovnog člana SANU 7. marta 1968. godine. Bio je i dopisni član Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. U SANU je bio predsednik Odbora za građevinarstvo i predsednik Međuodeljenjskog odbora za industrijalizaciju stambene izgradnje.

Obavljao je brojne stručne i javne funkcije. Bio je predsednik Saveza jugoslovenskih laboratorija za istraživanje materijala i konstrukcija, Jugoslovenskog društva za mehaniku tla i fundiranje i Jugoslovenskog društva za prednaprezanje. Predsedavao je i društvom „Nikola Tesla“ i Komitetom za nauku i privredu, a bio je član Naučnog saveta Jugoslavije.

Kao gostujući predavač nastupao je na međunarodnim kongresima i univerzitetima, među ostalim u Moskvi, Lenjingradu, Kijevu, Atini, Pragu, Budimpešti, Sofiji, Rimu i Havani.

Najveći uspesi

• Hala 1 Beogradskog sajma – kupola od prednapregnutog betona, svetski rekord po rasponu u vreme izgradnje.
• Žeželjev most u Novom Sadu – drumsko-železnički most iz 1961. godine, nagrađen na kongresu FIP u Rimu.
• Most kod Beške – najduži most preko Dunava u Srbiji, izgrađen 1975. godine.
• Sistem IMS Žeželj – montažna skeletna tehnologija primenjena u Jugoslaviji i u inostranstvu.
• Jugoslovenski sistem prednaprezanja – temelj domaće primene prednapregnutog betona.

Privatni život

O Žeželjevoj porodici i supružnicima nema pouzdanih javno dostupnih podataka, pa se oni ovde ne navode. Poznato je da se bavio veslanjem, uživao je u lovu i podvodnom ribolovu. Prijatelji su pamtili da je voleo dobra vina, ali gotovo nikada nije pio jaka pića.

Njegov učenik i saradnik Branislav Vojinović zapisao je da je, uprkos svim znanjima i zvanjima, poštovao svačije mišljenje, od inženjera do radnika, i tek potom donosio odluku.

Poslednje godine i smrt

Branko Žeželj preminuo je u Beogradu 20. februara 1995. godine, tri nedelje pre svog 85. rođendana. SANU u svojoj evidenciji kao datum smrti navodi 19. februar, ali većina izvora, među njima srpska Vikipedija i Vikipodaci, navodi 20. februar.

Mesto sahrane nije javno poznato.

Zanimljivosti

• Dok je preko mosta kod Novog Sada prelazio probni teretni voz, Žeželj se, prema pisanju Novosti, vozio čamcem ispod njega.
• Prvi objekat od prednapregnutog betona u Jugoslaviji, zgrada Instituta IMS, podignut je od žice raspletenih kablova predratnog visećeg mosta.
• Kupola Hale 1 testirana je na modelu u razmeri 1:10 u Institutu IMS.
• Film o njemu, pod nazivom „Branko Žeželj“, snimio je Dunav film 1995. godine.
• Bio je predsednik poslaničke grupe za naučnoistraživački rad i pronalazaštvo Privrednog veća Savezne skupštine Jugoslavije.

Nagrade i priznanja

• Nagrada na Svetskom kongresu za prednaprezanje (FIP) u Rimu, 1960.
• Oktobarska nagrada grada Beograda, 1956.
• Sedmojulska nagrada, 1957.
• AVNOJ-ova nagrada, 1966.
• Orden rada drugog reda, 1949.
• Orden rada prvog reda, 1956.
• Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, 1963.
• Orden Republike sa zlatnim vencem, 1968.

Nasleđe i uticaj

Stručnjaci se slažu da je Žeželj uveo domaće građevinarstvo u svet. Izraz „IMS Žeželj“ i danas se koristi širom planete. Njegov sistem montažne gradnje predmet je istraživanja i izložbi, a o njemu je 2025. godine organizovana izložba „Prefabricating Solidarity: IMS-Žeželj Between Yugoslavia, Cuba, and Angola“.

Od 2015. godine Građevinska tehnička škola u Beogradu nosi njegovo ime, jer je i sam bio profesor te škole. Komisija za davanje imena ulica u Novom Sadu je 2019. godine odlučila da jedna ulica na Salajci dobije njegovo ime. Novi most u Novom Sadu i dalje se popularno naziva Žeželjevim.