Ko je Milan Vasić

Milan Vasić (Kosovska Kamenica, 31. januar 1979) srpski je pozorišni, filmski i televizijski glumac. Najpoznatiji je po ulozi mladog hip-hopera U-Džejla u komediji „Pevaj, brate“, po ulozi Janaćka Janjića u seriji „Bela lađa“ i po ulozi banatskog paora Save Lađarskog u filmu „Konji vrani“ i seriji „Jesen stiže, Dunjo moja“. Član je Narodnog pozorišta Priština, čije se sedište nalazi u Gračanici.

Pored glume, Vasić se bavi i pevanjem, pre svega etno i narodnim pesmama. Publika ga ceni zbog prirodnosti, smisla za komediju i izražene vezanosti za zavičaj. Sam sebe opisuje kao skromnog dečaka sa sela iz Kosovske Kamenice, a na tom odnosu prema korenima gradi i javni imidž.

Ovaj tekst prati njegov put od detinjstva na Kosovu i Metohiji, preko školovanja u izmeštenoj akademiji, do pozorišnih scena, televizijskih ekrana i bioskopskih sala širom Srbije.

Rani život i detinjstvo

Milan Vasić rođen je 31. januara 1979. godine u Kosovskoj Kamenici. Pojedini izvori navode da je rođen u obližnjem selu Ropotovo, dok većina izvora kao mesto rođenja pominje samu Kosovsku Kamenicu. Odrastao je u porodici oca Ljubomira i majke Olivere, zajedno sa sestrama Tamarom i Milenom, za koje je veoma vezan.

Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu. Kako je više puta isticao, odrastao je u patrijarhalnoj porodici koja neguje običaje sa Kosova i Metohije. Porodica je u Kosovskoj Kamenici živela do početka sukoba krajem devedesetih godina. Nakon toga se preselila u selo Veliko Ropotovo, gde je ranije imala vikendicu, a jedno vreme tokom ratnih dešavanja živela je i u Vranju. Uprkos teškim okolnostima, Vasić je detinjstvo opisivao kao lepo, zdravo i srećno.

Kao dečak bavio se sportom. Igrao je fudbal u Kosovskoj Kamenici, a u srednjoj školi trenirao je rukomet. Pet godina je igrao i pevao u lokalnom kulturno-umetničkom društvu. Upravo se u folklornom ansamblu prvi put pokazao njegov talenat za scenu, a ljubav prema narodnoj muzici nasledio je od roditelja.

Obrazovanje

Put do glumačke akademije nije bio jednostavan. Mnogi su primetili njegov potencijal i nagovarali ga da se prijavi na glumu, ali je čuo i da je za prijemni ispit potreban novac. Svestan da roditelji to ne mogu da priušte, razmišljao je da polaže prijemni na Pravnom fakultetu i da nastavi očev posao. Ipak, na nagovor učiteljice iz osnovne škole prijavio se na glumu i primljen je na Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini.

Studirao je u klasi profesora Svetozara Rapajića. Godinu i po dana nakon početka studija izbio je rat na Kosovu i Metohiji, pa su studenti glume pozvani da nastave školovanje u Beogradu. U prestonici je isprva živeo kod rođaka, a kasnije u studentskom domu.

Prištinska akademija potom je izmeštena u Varvarin kod Kruševca, gde je Vasić završio treću godinu. Studije je okončao u Vranju. Sam kaže da mu je to iskustvo bilo dragoceno, jer je tako upoznao različite krajeve Srbije, njihove običaje, ljude i mentalitet, što mu je kasnije pomoglo da se uživi u likove.

Početak karijere

U Narodno pozorište Priština doveo ga je tadašnji upravnik Radosav Stojanović. Tako je Vasić postao član ansambla koji je posle rata i izgnanstva iz matične zgrade nastavio da radi u veoma specifičnim uslovima. Prvi veći pozorišni angažmani vezani su upravo za tu kuću, a ona je ostala njegov profesionalni dom do danas.

Biografski izvori beleže i da je dnevni list „Politika“ 2005. godine predstavio Vasića kao ličnost iz oblasti glume koja je obeležila tu godinu. Taj podatak pokazuje da je još pre prvih većih televizijskih uloga privukao pažnju kritike i javnosti.

Na filmu se prvi put pojavio 2007. godine u glavnoj ulozi u ostvarenju „Konji vrani“ reditelja Ljubiše Samardžića. Samardžić je ostao jedan od njegovih važnih saradnika. Kasnije je Vasić objavio emotivnu poruku o njemu, ističući da mu je upravo on otvorio vrata filmskog sveta.

Narodno pozorište Priština – scena u izgnanstvu

Da bi se razumela Vasićeva karijera, potrebno je poznavati istoriju kuće u kojoj radi. Narodno pozorište Priština osnovano je 1945. godine u Prizrenu kao Oblasno narodno pozorište. Prvu predstavu, „Glava šećera“ Milovana Glišića, izvelo je 7. oktobra iste godine. Nekoliko godina kasnije preselilo se u Prištinu, a 1999. godine je proterano iz zgrade. Danas deluje sa sedištem u Gračanici i igra predstave u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.

Vasić je više puta naglašavao koliko mu ta scena znači. Kada je Ivan Tasovac bio ministar kulture, gledao je predstavu u Gračanici, a njegova saradnica ponudila je glumcu da izabere pozorište u Beogradu u kojem želi da radi. Vasić je odbio, jer sa 35 godina nije želeo ponovo da se dokazuje, a atmosferu u svom pozorištu nije hteo da menja. Rekao je i da bi u Prištini voleo da ostane do penzije.

Dramski repertoar

U drami Borislava Mihailovića Mihiza „Banović Strahinja“ igrao je Vojina Jugovića. Naslovnu ulogu tumačio je Nebojša Đorđević, a u podeli su bili i Zoran Karajić, Dušan Simić i Igor Damnjanović. Adaptaciju je potpisao Nebojša Bradić.

U komediji „Ženidba“ Nikolaja Vasiljeviča Gogolja (rus. Николай Васильевич Гоголь), u režiji Milana Karadžića, igrao je zajedno sa Jelenom Orlović, Milenom Jakšić, Anikom Grujić, Igorom Damnjanovićem i Bojanom Stojčetovićem. Reditelj je u toj predstavi spojio glumce iz Gračanice i Novog Sada.

U komadu „Ministarstvo izbavljenja“ irskog pisca Konala Morisona (engl. Conall Morrison) tumačio je glavnu ulogu, uz Milenu Jakšić, Bojana Stojčetovića, Ivanu Kovačević i Igora Damnjanovića. Režiju je radila Luiza Safi. Predstava govori o dva bračna para koji pomoću egzorcizma pokušavaju da se oslobode „zlog duha“ u svojoj kući.

Oktobra 2017. godine katalonski reditelj Mauricio Fare postavio je u Gračanici „Dantonovu smrt“ Georga Bihnera (nem. Georg Büchner). Glavne uloge igrali su Igor Damnjanović, Milan Vasić, Aleksandar Mihailović i Anika Grujić.

Komedije, mjuzikli i novije predstave

Na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu igrao je u Molijerovom „Građaninu plemiću“ (franc. Molière) u režiji Darija Mihailovića. Tumačio je Kleonta, a Igor Damnjanović i Anika Grujić igrali su gospodina i gospođu Žurden. Lucilu je igrala Milena Jakšić, a Doranta Branko Babović.

U Pozorištu „Slavija“ igrao je u kamernom mjuziklu „Cimeri“ po tekstu Metjua Karlsona, zajedno sa Sašom Joksimovićem, a u istoj kući i u predstavi „Kuća bez prozora“. Učestvovao je i u mjuziklu „Hotel Kosovo“, kojim je Prištinsko pozorište posle petnaest godina izgnanstva otvorilo scenu u Domu kulture u Gračanici. U ansamblu su bili i Aleksandar Mihailović, Zinaida Dedakin, Filip Radojević, Branko Babović, Bora Nenić i Bojan Stojčetović.

Među novijim naslovima su „SumLjivo lice“ u režiji Milana Neškovića, „Ivkova slava u Prizrenu“ i „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja“, koju je ansambl izvodio i u Štrpcu. Po rečima samog glumca, ansambl često igra u mestima u kojima živi veoma malo ljudi, pa je jednom prilikom predstava odigrana pred samo jednom gledateljkom.

Uspon do popularnosti

Širu popularnost Vasić je stekao krajem prve decenije dvadeset prvog veka, kada se istovremeno afirmisao na pozorišnoj sceni i na televiziji. Dve uloge odredile su njegov javni lik: hip-hoper U-Džejl u komediji i seljak Janaćko u političkoj satiri.

„Pevaj, brate“

Komedija „Pevaj, brate“ u režiji Slavenka Saletovića, po tekstu Stevana Koprivice, premijerno je izvedena 11. novembra 2009. godine u beogradskom Domu sindikata. Vasić igra Uroša Džemića U-Džejla, mladog hip-hopera koji sanja da postane zvezda. Njegov partner je Milan Kalinić u ulozi metalca Gorana Ćirkovića Fajte, koji je otvorio muzički studio kako bi preživeo. Treći u trojci je Andrija Milošević kao pop-folk pevač Marijan Dević Devil.

Komične situacije nastaju kada se tri muzičara sudare na istom mestu. Predstava je u kratkom roku odigrana više od 200 puta i objavljena je na DVD-u. Nastavak „Pevaj, brate 2“ premijerno je izveden 16. oktobra 2013. godine, a trio je snimio i istoimenu seriju koju je emitovala Prva televizija.

„Bela lađa“ i druge serije

Od 2010. do 2012. godine Vasić je igrao Janaćka Janjića u seriji „Bela lađa“, dalekog rođaka Srećka Šojića. Janaćko je naivan zemljoradnik koji u prestonicu dolazi da proda proizvode. Kada vođu Stranke zdravog razuma uhapse, Janaćko preuzima jednu od vodećih uloga, postaje poslanik i učestvuje u formiranju vlade na brodu.

Pre toga ga je televizijska publika zavolela kao Savu Lađarskog u seriji „Jesen stiže, Dunjo moja“, koju je RTS emitovao od oktobra 2009. do februara 2010. godine. Zahvaljujući tim ulogama, mnogi ga danas smatraju jednim od omiljenih domaćih glumaca srednje generacije, iako njega često svrstavaju u komičare.

Filmske i televizijske uloge

Vasićeva filmografija obuhvata dugometražne filmove, serije i telenovele. Prema dostupnim izvorima, najvažnije uloge su:

• „Konji vrani“ (2007) – Sava Lađarski, banatski paor kome je supruga preminula na porođaju, u filmu Ljubiše Samardžića; uz njega su igrali Kalina Kovačević, Predrag Ejdus, Milena Vasić Ražnatović i Andrija Milošević;
• „Ono naše što nekad bejaše“ (2007) – praktikant Ljubivoj, u seriji Siniše Pavića po motivima pripovedaka Stevana Sremca, uz Danijelu Štajnfeld u ulozi Ikice;
• „Bledi mesec“ (2008) – ponovo Sava Lađarski, u poslednjem nastavku trilogije;
• „Ranjeni orao“ (2008–2009) – manja uloga u delu Zdravka Šotre po romanu Mir-Jam;
• „Greh njene majke“ (2009–2010) – Mitko Borić;
• „Miris kiše na Balkanu“ (2010) – Danijel Papo, u seriji Ljubiše Samardžića po romanu Gordane Kuić;
• „Bela lađa“ (2010–2012) – Janaćko Janjić;
• „Pevaj, brate“ (2011–2013) – U-Džejl;
• „Zona Zamfirova 2: Vrati se, Zone“ (2017) – Mane, u režiji Juga Radivojevića;
• „Komšije“ (2018) – Momčilo Mitić, lažni grof Bokalović;
• „Junaci našeg doba“ (2019–2021) – Đorđe Torbica Vrućko;
• „Tri muškarca i tetka“ (2021) – Joviša;
• „Ko živ, ko mrtav“ (2023) – Miškić.

Prema IMDb-u, pojavio se i u filmu „Heroji Halijarda“ (2023) i miniseriji „Vazdušni most“ (2024), u ulozi kapetana Rakovića. Posebno mesto zauzima film „Nesporazum“ Nenada Todorovića, čije je snimanje počelo na Kosovu i Metohiji u proleće 2012. godine, sa glumcima Narodnog pozorišta Priština. Glavne uloge igrali su Milena Jakšić i Vladimir Jocović, a radnja prati ljubavni trougao Srbina, Albanke i portparolke Kfora. Izvori se razlikuju oko godine prikazivanja, a najčešće se pominje 2020.

Pevanje i humanitarni rad

Vasić je poznat kao dobar pevač. Najradije peva etno pesme, a u kafani rado prihvati mikrofon. Njegovi snimci kaverâ na društvenim mrežama beleže milionske preglede. Prvu zvaničnu pesmu snimio je 2020. godine. Reč je o duetu „Ja sam momče sa Kosova“ sa trubačem Dejanom Petrovićem, koji je objavio PGP RTS, a projekat je podržala Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Ideja je nastala slučajno, kada je pesmu otpevao u kvizu „Ja volim Srbiju“. Prema njegovim rečima, čestitku za pesmu uputio mu je i teniser Novak Đoković.

Godine 2022. predstavio je pesmu i spot „Poleteo soko sivi“, kojom je, kako je rekao, želeo da pošalje poruku o lepoti Kosova i Metohije. Redovno obilazi manastire i srpska sela na Kosovu i Metohiji, gde nastupa i učestvuje u humanitarnim akcijama. Opština Štrpce uručila mu je zahvalnicu za promociju opštine i doprinos humanitarnom radu.

Nastup u manastiru kod Prizrena 2026. godine

Krajem jula 2026. godine Vasić je nastupio na proslavi slave manastira Svetih Arhangela kod Prizrena. Prema njegovim rečima za RTS, koje je preneo N1, pre nastupa su ga policijski službenici na Kosovu i Metohiji pozvali na informativni razgovor i uručili mu pravila ponašanja, a repertoar je prilagodio kako bi manifestacija protekla bez incidenata. Naglasio je da se ne bavi politikom, već očuvanjem tradicije i vere, i da je događaj protekao mirno.

Ovo je izjava samog glumca, a drugi izvori o detaljima razgovora nisu navedeni.

Najveći uspesi

• uloga Save Lađarskog u filmu „Konji vrani“ i seriji „Jesen stiže, Dunjo moja“, koja ga je predstavila široj publici;
• uloga U-Džejla u komediji „Pevaj, brate“, odigranoj više od 200 puta i objavljenoj na DVD-u;
• uloga Janaćka Janjića u seriji „Bela lađa“;
• dugogodišnji angažman u Narodnom pozorištu Priština i brojna gostovanja u srpskim sredinama;
• duet „Ja sam momče sa Kosova“ i uspešna pevačka karijera paralelno sa glumačkom.

Privatni život

Vasić retko govori o privatnom životu. U aprilu 2025. godine, u 46. godini, objavio je na Instagramu da se oženio Majom Ilievski. Prema pisanju medija, ona je članica Nacionalnog ansambla „Kolo“. Kum mu je bio dugogodišnji prijatelj i kolega iz predstave „Pevaj, brate“ Milan Kalinić. Vasić je najavio i veliku svadbu na Kosovu i Metohiji.

U julu 2025. godine dobio je sina Despota, kojeg je krstio u manastiru Gračanica. Porodicu često vodi u rodni kraj. Prema pisanju medija, ima kuću u Beogradu, ali za svoj dom smatra Kosovo i Metohiju, gde mu žive roditelji, u Velikom Ropotovu. Imanje porodice redovno uređuje i često ga prikazuje na društvenim mrežama.

Vasić je veoma vezan za sestre Tamaru i Milenu i roditelje, Ljubomira i Oliveru, a kaže da je za svoju porodicu uvek pripremao slavlje. Slavi Svetog Nikolu.

Zanimljivosti

• Nadimak mu je Lane.
• Pre glume bavio se fudbalom i rukometom, a pet godina je igrao u folklornom ansamblu.
• Zamalo je upisao Pravni fakultet, ali ga je učiteljica nagovorila da se prijavi na glumu.
• Studije glume pohađao je u četiri grada: Prištini, Beogradu, Varvarinu i Vranju.
• Odbio je ponudu da izabere pozorište u Beogradu i ostao u Narodnom pozorištu Priština.
• Voli konje i povremeno odlazi u konjički klub nadomak Beograda.

Nagrade i priznanja

Na 12. Međunarodnom filmskom festivalu u Doboju Milan Vasić proglašen je za najboljeg mladog glumca. Komedija „Pevaj, brate“, u kojoj igra sa Milanom Kalinićem i Andrijom Miloševićem, osvojila je na 39. festivalu „Dani komedije“ u Jagodini nagradu „Miodrag Petrović Čkalja“ za najsmešniju predstavu. Opština Štrpce dodelila mu je zahvalnicu za promociju opštine i humanitarni rad. Godine 2005. dnevni list „Politika“ izdvojio ga je kao glumca koji je obeležio tu godinu.

Nasleđe i uticaj

Milan Vasić pripada generaciji glumaca koja je profesionalno sazrevala u izmeštenim institucijama. Njegov rad u Narodnom pozorištu Priština pokazuje da kulturni život srpske zajednice na Kosovu i Metohiji traje i u teškim uslovima. Kao glumac popularan u celoj Srbiji, koristi svoju prepoznatljivost da skrene pažnju na zavičaj, tradiciju i humanitarne akcije.

Njegove komične i dramske uloge, od U-Džejla do Janaćka, ostale su upamćene i omiljene kod publike svih generacija. Uz to, kao pevač je pokazao da se glumačka veština može spojiti sa očuvanjem narodne muzike.