Ko je Novak Đoković?

Novak Đoković (engl. Novak Djokovic; Beograd, 22. maj 1987) srpski je profesionalni teniser i jedan od najuspešnijih igrača u istoriji tog sporta. Sa 24 titule u pojedinačnoj konkurenciji na grend slem turnirima drži rekord među muškarcima, a ukupno 428 nedelja proveo je na prvom mestu ATP liste, što je takođe rekord.

Zajedno sa Rodžerom Federerom (Roger Federer) i Rafaelom Nadalom (Rafael Nadal) činio je takozvanu Veliku trojku koja je decenijama oblikovala svetski tenis. Na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. osvojio je zlatnu medalju i tako kompletirao karijerni zlatni slem. Van terena poznat je po humanitarnom radu preko Fondacije Novak Đoković.

U ovoj biografiji pratimo njegov put od detinjstva u Srbiji do statusa tenisera o kome se piše kao o jednom od najvećih svih vremena.

Rani život i detinjstvo

Novak Đoković rođen je 22. maja 1987. u Beogradu, tada u okviru SR Srbije i SFR Jugoslavije. Roditelji su mu Srđan i Dijana Đoković (rođ. Žagar). Dva mlađa brata, Marko i Đorđe, takođe su se profesionalno bavili tenisom.

Đoković je prvi u porodici počeo da igra tenis. Sa četiri godine dobio je mini-reket i sunđerastu lopticu, a roditelji su ga ubrzo poslali u teniski kamp u Novom Sadu. Porodica je u to vreme vodila lokal brze hrane na planini Kopaonik, odakle potiče i njegova prva ozbiljna teniska veza.

Tokom leta 1993. šestogodišnji Novak upoznao je trenerku Jelenu Genčić na teniskom kampu na Kopaoniku. Genčić je sa njim radila narednih šest godina. Ubedila ga je da bekhend igra sa obe ruke, iako mu je uzor bio Pit Sempras (Pete Sampras), koji je igrao jednoručni bekhend. Đoković je kasnije govorio da ga je upravo ona oblikovala i kao čoveka i kao profesionalca.

Detinjstvo mu je obeležio raspad Jugoslavije. Srbija je devedesetih godina prošlog veka bila pod sankcijama, a 1999. je bombardovana zbog rata na Kosovu i Metohiji. Prema više izvora, u tom periodu je jedno vreme trenirao u ispražnjenom bazenu pretvorenom u teniski teren.

Zbog brzog napretka Genčić se obratila Nikoli Piliću (Niki Pilić), jednom od najpoznatijih trenera u Evropi. Đoković je u septembru 1999. prešao na njegovu akademiju u Nemačkoj, gde je ostao četiri godine. Pilić ga je kasnije nazivao svojim teniskim sinom, a Đoković njega „teniskim ocem“. Otac Srđan se zbog troškova putovanja i treninga zaduživao, što je na mladog tenisera stavljalo veliki teret očekivanja.

Obrazovanje

Detalji Đokovićevog formalnog školovanja nisu javno potvrđeni, pa ih nije moguće pouzdano navesti. Poznato je da je od najranijeg detinjstva odrastao u sportskom okruženju i da je kao dvanaestogodišnjak otišao na akademiju Nikole Pilića u Nemačkoj, gde se teniski i ljudski formirao. Izvori se razlikuju u tome da li se akademija nalazila u Minhenu ili u obližnjem Oberšlajshajmu.

Svoju buduću suprugu Jelenu Ristić upoznao je u srednjoj školi. Đoković je i sam ljubitelj jezika. Pored srpskog, govori engleski, francuski, nemački, italijanski i španski, svaki u različitoj meri.

Početak karijere

Juniorske godine

Prve značajne uspehe Đoković je ostvario 2001. godine u kategoriji do 14 godina. Osvojio je turnire u Mesini i Livornu, a u Sanremu je postao evropski prvak do 14 godina u singlu i dublu. Iste godine predvodio je Jugoslaviju do titule u Evropskom letnjem kupu, a godinu je završio kao prvi na evropskoj listi svog uzrasta. Drugi na toj listi bio je Endi Mari (Andy Murray).

Naredne godine, u konkurenciji do 16 godina, osvojio je velike turnire u Francuskoj. U finalu u La Bolu pobedio je Gaela Monfisa (Gaël Monfils). U septembru 2002. osvojio je i prvu ITF titulu u Pančevu. Najbolji juniorski rezultat na grend slem turnirima bilo mu je polufinale Australijan opena 2004.

Prvi profesionalni koraci

Prvi profesionalni meč odigrao je u januaru 2003. na Futures turniru u Oberšlajshajmu, kao nosilac specijalne pozivnice koju mu je obezbedio Pilić. Prvu Futures titulu osvojio je iste godine u Beogradu i sezonu završio kao 687. igrač sveta.

Godine 2004. prvi put je pobedio na ATP nivou u meču Dejvis kupa protiv Letonije, a prvi Čelendžer turnir osvojio je u Budimpešti, na svoj sedamnaesti rođendan. Tada je debitovao i na glavnom ATP turniru u Umagu, a godinu je završio na 186. mestu.

Grend slem debi imao je na Australijan openu 2005. Sezonu je završio kao 78. igrač sveta i najmlađi teniser među prvih sto. Prvi ATP naslov osvojio je 2006. u Amersfortu, pobedivši Nikolasa Masua (Nicolás Massú), a ubrzo zatim i u Mecu. U četvrtfinalu Rolan Garosa 2006. prvi put je igrao protiv Nadala i morao da preda meč zbog problema sa leđima, čime je počelo jedno od najvećih rivalstava u istoriji tenisa. Godinu je završio na 16. mestu.

U aprilu 2006. godine nastupao je za Srbiju i Crnu Goru u Dejvis kupu protiv Velike Britanije. Porodica je tada, prema pisanju medija, vodila razgovore sa britanskim teniskim savezom o njegovom nastupanju za tu zemlju. Đoković je 2009. potvrdio da su razgovori bili ozbiljni, ali je ostao veran Srbiji.

Uspon do popularnosti

Pravi proboj usledio je 2007. U Majamiju je osvojio prvi masters turnir i postao njegov najmlađi pobednik. U Montrealu je u jednom turniru redom pobedio Endija Rodika (Andy Roddick), Nadala i Federera, što pre njega nije uspelo nijednom igraču od Borisa Bekera (Boris Becker) 1994. godine. Na Ju-Es openu stigao je do prvog grend slem finala, ali ga je izgubio od Federera. Godinu je završio kao treći teniser sveta.

Prvi grend slem osvojio je na Australijan openu 2008, sa dvadeset godina. U polufinalu je savladao Federera, a u finalu Žo-Vilfrida Congu (Jo-Wilfried Tsonga). Time je postao prvi srpski teniser sa grend slem titulom i prekinuo niz od 11 uzastopnih velikih turnira koje su osvajali Federer i Nadal. Iste godine osvojio je i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu i završni turnir sezone u Šangaju.

Godinu 2010. obeležila je titula Srbije u Dejvis kupu, a tada se dogodio i važan susret sa nutricionistom Igorom Četojevićem, o čemu je reč u delu o ishrani. Prekretnica je bila 2011. Osvojio je tri grend slema, postao prvi na ATP listi 4. jula 2011. i imao učinak 10:1 protiv Nadala i Federera. Prvi Vimbldon osvojio je pobedom nad Nadalom, a istog rivala pobedio je i u finalu Ju-Es opena.

Godinu 2012. obeležilo je finale Australijan opena protiv Nadala. Trajalo je 5 sati i 53 minuta i ostalo je najduže finale u istoriji grend slem turnira. Sledeće sezone Đoković je osvojio treću uzastopnu titulu u Melburnu, a od kraja 2013. radio je sa Borisom Bekerom kao trenerom, uz dugogodišnjeg trenera Marijana Vajdu (Marián Vajda).

Godine 2014. osvojio je drugi Vimbldon, pobedivši Federera u pet setova, i vratio se na prvo mesto ATP liste.

Najveći uspesi

Titule na grend slem turnirima

Đoković je osvojio ukupno 24 grend slem titule u singlu:

• Australijan open (10): 2008, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2019, 2020, 2021, 2023;
• Rolan Garos (3): 2016, 2021, 2023;
• Vimbldon (7): 2011, 2014, 2015, 2018, 2019, 2021, 2022;
• Ju-Es open (4): 2011, 2015, 2018, 2023.

Sa deset titula u Melburnu drži rekord Australijan opena. Jedini je igrač koji je svaki od četiri grend slema osvojio najmanje tri puta, a jedini je i muškarac koji je ostvario takozvani trostruki karijerni grend slem.

Rekordi i dominacija na ATP turu

Sezona 2015. smatra se njegovom najuspešnijom. Stigao je do rekordnih 15 uzastopnih finala, osvojio tri grend slema i deset takozvanih velikih titula. Na Rolan Garosu 2016, pobedom nad Marijem, kompletirao je karijerni grend slem i držao sve četiri grend slem titule istovremeno, što pre njega nije uspelo nijednom muškarcu od Roda Lejvera (Rod Laver) 1969. godine. Isti uspeh je istovremeno postao poznat kao „Nole slem“.

Godine 2018. u Sinsinatiju je pobedio Federera i kao prvi teniser u istoriji osvojio sve masters turnire, odnosno karijerni zlatni masters, što je kasnije ponovio i drugi put. Do danas drži rekord od 40 masters titula i sedam titula na završnom turniru sezone, a osam puta je godinu završio na prvom mestu, što je takođe rekord.

U maju 2025. u Ženevi je osvojio 100. ATP titulu u karijeri i postao prvi teniser koji je osvajao bar jednu titulu u 20 uzastopnih sezona. U novembru 2025. u Atini je osvojio 101. titulu, a 6. oktobra 2026. u Pekingu je pobedio na China Openu, svojoj 102. ATP tituli i sedmoj u tom gradu. Tako je dostigao 21 uzastopnu sezonu sa najmanje jednom titulom. Samo Džimi Konors (Jimmy Connors) sa 109 i Federer sa 103 titule imaju više od njega u otvorenoj eri.

Olimpijske igre i timska takmičenja

Za Srbiju je osvojio titulu u Dejvis kupu 2010, kada je Srbija savladala Francusku, i titulu na ATP kupu 2020. Na Olimpijskim igrama osvojio je bronzu u Pekingu 2008. i zlato u Parizu 2024. U međuvremenu je bio četvrti u Londonu 2012, gde je nosio zastavu Srbije, i u Tokiju 2021.

Rivalstvo sa Federerom i Nadalom

Đokovićeva karijera neodvojiva je od rivalstva sa Federerom i Nadalom. Sa Nadalom se sastao 60 puta, i vodi sa 31:29. Pobeđivao ga je u svakom od četiri grend slema, a na tvrdoj podlozi vodi 20:7. Prema pisanju ATP-a i drugih izvora, ima pozitivan skor protiv Federera i protiv Nadala.

Između 2003. i 2023. trojica su zajedno osvojila 66 od 79 grend slem titula. Čuveni su njihovi mečevi, poput finala Vimbldona 2019. u kome je Đoković pobedio Federera posle skoro pet sati i odbranio dve meč lopte.

Đoković je u istom periodu igrao i protiv novih generacija, pre svega protiv Karlosa Alkarasa (Carlos Alcaraz) i Janika Sinera (Jannik Sinner), sa kojima deli najvažnija finala poslednjih godina.

Kontroverze i javni nastupi

Adria tur i diskvalifikacija na Ju-Es openu 2020.

U junu 2020. Đoković je organizovao Adria tur, humanitarni turnir u regionu. Tokom turnira on i nekoliko učesnika pozitivno su testirani na kovid 19, što je izazvalo kritike zbog nedostatka mera zaštite. Đoković se kasnije izvinio i rekao da su organizatori smatrali da turnir ispunjava sve zdravstvene smernice, ali da su pogrešili.

Na Ju-Es openu 2020. diskvalifikovan je u meču osmine finala, kada je ljutito udario lopticu ka zaštitnoj ogradi i nenamerno pogodio sutkinju.

Australija 2022. i pitanje vakcinacije

Za Australijan open 2022. Đoković je dobio medicinsko izuzeće od obavezne vakcinacije, sa obrazloženjem da je u decembru 2021. bio zaražen kovidom 19. Po dolasku u Melburn 5. januara 2022. zadržale su ga granične službe, a viza mu je poništena. Savezni sud Australije 10. januara odlučio je u njegovu korist, ali je ministar za imigraciju 14. januara ponovo poništio vizu iz razloga javnog zdravlja i reda. Sud je tu odluku potvrdio i Đoković je 16. januara deportovan.

Zbog protivljenja obaveznoj vakcinaciji propustio je i više turnira u Sjedinjenim Državama, uključujući Ju-Es open 2022. Australijan open 2023. osvojio je godinu dana kasnije.

Poruka na Rolan Garosu 2023.

Posle prvog kola Rolan Garosa 2023. Đoković je na kameri napisao poruku na srpskom jeziku u kojoj je Kosovo i Metohiju nazvao srcem Srbije i pozvao na prekid nasilja, u trenutku kada je došlo do sukoba na severu pokrajine. Poruka je izazvala podeljene reakcije. Francuska ministarka sporta ocenila ju je kao političku, a Teniski savez Kosova osudio ju je. Đoković je odgovorio da se zalaže za ono u šta veruje i da je svestan da se mnogi neće složiti.

Olimpijsko zlato i poslednje sezone

Sezona 2024. počela je teško. U junu je na Rolan Garosu pocepao meniskus u desnom kolenu i povukao se pred četvrtfinale. Ipak, u Parizu je u avgustu osvojio zlato. Redom je pobedio Matjua Ebdena, Nadala, Stefanosa Cicipasa i Lorenca Muzetija, a u finalu Alkarasa 7:6(3), 7:6(2). Bio je to njegov peti nastup na Olimpijskim igrama. Time je postao tek peti igrač u istoriji, posle Štefi Graf, Andrea Agasija, Nadala i Serene Vilijams, koji je u singlu osvojio sva četiri grend slema i olimpijsko zlato.

U novembru 2024. angažovao je Endija Marija kao trenera, a saradnja je okončana u maju 2025. Posle toga je ekipu predvodio Boris Bošnjaković. Tokom 2025. stigao je do polufinala sva četiri grend slem turnira, a u Atini je osvojio titulu u novembru.

Sezonu 2026. otvorio je finalom Australijan opena. U polufinalu je u pet setova pobedio Sinera, ali je u finalu izgubio od Alkarasa 6:2, 2:6, 3:6, 5:7. Na Rolan Garosu ispao je u trećem kolu od Žoaa FonsEke (João Fonseca), a na Vimbldonu je posle petočasovnog četvrtfinala protiv Felikса Ože-Alijasima (Félix Auger-Aliassime) izgubio u polufinalu od Sinera. U oktobru je osvojio titulu u Pekingu. Sezonu je završio porazom u drugom kolu mastersa u Parizu od Rinkija Hidžikate (Rinky Hijikata), bez plasmana na završni turnir ATP.

Privatni život

Porodica

Sa Jelenom Ristić počeo je da se zabavlja 2005. godine. Veridba je bila u septembru 2013, a venčali su se 10. jula 2014. u crkvi Svetog Stefana na Svetom Stefanu u Crnoj Gori, po obredu Srpske pravoslavne crkve. Imaju dvoje dece: sina Stefana, rođenog u oktobru 2014, i ćerku Taru, rođenu u septembru 2017. Izvori se razlikuju oko tačnog dana rođenja Tare, pa je navedena samo godina i mesec. Jelena Đoković je direktorka Fondacije Novak Đoković, a roditelji i brat Đorđe takođe su uključeni u porodični poslovni život. Đorđe je direktor turnira Helenik čempionšip u Atini.

Ishrana i način života

Prekretnicu u zdravlju i igri doživeo je 2010. godine, kada je nutricionista Igor Četojević zaključio da su njegovi problemi sa dahom i izdržljivošću povezani sa ishranom. Đoković je prešao na ishranu bez glutena i mlečnih proizvoda, a kasnije na biljnu ishranu. Svoje iskustvo opisao je u knjizi „Serve to Win“ (izvori se razlikuju oko godine izdanja: 2013. ili 2014).

Život u Atini

Do 2020. godine živeo je u Monte Karlu, a zatim u Marbelji u Španiji. U leto 2025. preselio se sa porodicom u Atinu, u predgrađe Glifada, gde su deca upisana u školu. Rekao je da to nije bila dugo planirana odluka i da su se prilike u životu promenile i privatno i profesionalno. Prema mnogim medijskim izvorima, srpska javnost je odluku primila podeljeno.

Humanitarni rad

Novak i Jelena Đoković osnovali su 2007. godine Fondaciju Novak Đoković. Fondacija se u početku bavila raznim vidovima pomoći, a od oko 2012. fokus je na ranom obrazovanju dece. U Srbiji tada samo svako drugo dete ima pristup predškolskom obrazovanju. Fondacija je gradila vrtiće i u partnerstvu sa Svetskom bankom radila na razvoju ranog detinjstva.

Đoković je 2014. nagradu od 500.000 dolara sa turnira u Rimu donirao žrtvama poplava u jugoistočnoj Evropi. Od 2015. je ambasador dobre volje UNICEF-a. Predsednik Saveta igrača ATP bio je od 2016. do 2020, a 2020. je sa Vašekom Pospišilom (Vasek Pospisil) osnovao Udruženje profesionalnih teniskih igrača (PTPA), koje se zalaže za veću zaradu manje rangiranih igrača.

Zanimljivosti

• Prvi je srpski teniser koji je osvojio grend slem titulu.
• Jedini je muškarac koji je istovremeno držao titule na sva četiri grend slema na tri različite podloge.
• Vimbldon 2018. osvojio je kao 21. teniser sveta, posle povrede lakta i operacije.
• Prvi je teniser koji je u karijeri zaradio 100 miliona dolara na turnirima.
• Najstariji je pobednik Ju-Es opena u otvorenoj eri (2023) i najstariji osvajač Rolan Garosa u trenutku pobede (2023).
• Prvi je igrač sa više od 400 pobeda na grend slem turnirima.
• U Pekingu ima učinak 34:0.
• Napisao je knjigu o ishrani i zdravlju „Serve to Win“.

Nagrade i priznanja

• Laureus nagrada za sportistu godine pet puta (2012, 2015, 2016, 2019, 2024), što deli sa Federerom;
• Magazin Tajm uvrstio ga je među 100 najuticajnijih ljudi sveta 2012. godine;
• Orden Svetog Save (2011) i Orden Karađorđeve zvezde, koji je u februaru 2012. kao prvi primio posle obnove tog odlikovanja;
• Orden Republike Srpske;
• Najbolji balkanski sportista godine rekordnih osam puta po izboru BTA;
• Pet puta najbolji sportista sveta po izboru Laureusa;
• Prvi na listi svih vremena po zaradi od turnira.

Nasleđe i uticaj

Đoković je pomerio granice tenisa u pogledu kondicije, izdržljivosti i mentalne snage. Njegova doslednost i dugovečnost, uključujući titule u 21 uzastopnoj sezoni, retko su viđene u profesionalnom sportu. Inspirisao je novu generaciju srpskih igrača i učinio tenis jednim od najpraćenijih sportova u Srbiji.

Kao prvi igrač koji je prešao 400 pobeda na grend slemovima, Đoković je promenio merila uspeha u muškom tenisu. Njegovo nasleđe obuhvata i angažman van terena, od Fondacije do udruženja igrača, što ga razlikuje od mnogih velikih šampiona.