Ko je Jorgovanka Tabaković

Jorgovanka Tabaković (Vučitrn, 21. mart 1960) srpska je ekonomistkinja i političarka koja od avgusta 2012. godine obavlja funkciju guvernerke Narodne banke Srbije. Jedino je Đorđe Vajfert duže od nje vodio ovu instituciju, pa se njen mandat ubraja među najdugovečnije u istoriji srpskog bankarstva.

Studirala je u Prištini, gde je diplomirala kao student generacije. Posle rada u prosveti i trgovini karijeru je nastavila u bankarstvu, a od 1999. godine radila je u Telekomu Srbija. U politiku je ušla 1992. godine kao članica Srpske radikalne stranke, u čijim je redovima šest puta birana za narodnu poslanicu. Od marta 1998. do oktobra 2000. bila je ministarka u Vladi Srbije, a posle raskola u radikalnim redovima 2008. godine prešla je u Srpsku naprednu stranku.

Na čelo Narodne banke Srbije (NBS) došla je 6. avgusta 2012, a Skupština ju je ponovo birala 2018. i 2024. godine. Prema podacima NBS, u njenom mandatu inflacija je spuštena i stabilizovana, dinar je ostao relativno stabilan prema evru, a devizne rezerve i zlato dostigli su rekordne nivoe. Istovremeno, njen rad prate i kritike, koje se tiču nezavisnosti institucije, nadzora nad bankama i njene doktorske disertacije. Ova biografija prati oba aspekta njenog puta, uz oslanjanje na zvanične i medijske izvore.

Rani život i detinjstvo

Jorgovanka Tabaković rođena je u Vučitrnu, na Kosovu i Metohiji, tada u sastavu SFR Jugoslavije. Zvanični datum rođenja je 21. mart 1960. godine, koji navode NBS i Kopaonik biznis forum. Neki mediji, među njima nedeljnik Vreme, navode 20. mart iste godine, pa se izvori u ovom podatku razlikuju. Podaci o njenim roditeljima i porodici u kojoj je odrasla nisu javno poznati.

Nedeljnik Vreme je 2012. godine u portretu o njoj naveo da njena zvanična biografija ukazuje na „čudo od deteta“. U školu je pošla sa pet godina, bila je najbolji đak u osnovnoj i srednjoj školi, a fakultet je upisala sa sedamnaest godina. I dnevni list Danas navodi da je bila odlična učenica i da je fakultet završila izuzetno brzo.

Gimnaziju je završila 1977. godine. Iste godine upisala je Ekonomski fakultet u Prištini, koji je u to vreme delovao u okviru Univerziteta u Prištini, osnovanog 1969. godine. Taj izbor odredio je njen dalji profesionalni put, jer je upravo ekonomija ostala središte njenog rada do danas.

Obrazovanje

Na Ekonomskom fakultetu u Prištini ostvarila je tako visok prosek ocena u prve dve godine da je stekla pravo na skraćeno studiranje. Diplomirala je 14. maja 1981. godine kao student generacije. Danas piše da je studije završila za tri godine.

Magistarsku tezu pod naslovom „Reforma bankarskog sistema Jugoslavije“ odbranila je 1999. godine na istom fakultetu. Predlog doktorske disertacije „Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije“ podnela je 2008. godine, a doktorirala je u maju 2011. na Fakultetu za uslužni biznis Univerziteta Educons u Sremskoj Kamenici. Prema Radiju Slobodna Evropa, mentor je bio profesor Milenko Dželetović.

Tokom 2006. i 2007. godine radila je i kao predavač na Fakultetu za menadžment u Novom Sadu. Doktorat je kasnije postao predmet javne rasprave, o čemu govori odeljak „Kritike i kontroverze“.

Početak karijere

Profesorka i finansijska direktorka u Prištini

Od 1981. do 1989. godine Jorgovanka Tabaković radila je kao profesorka ekonomskih predmeta u Srednjoj ekonomskoj školi u Prištini. Zatim je dve godine bila finansijska direktorka u trgovinskoj kući „Grmija“. Time je spojila nastavnički rad sa praktičnim iskustvom u vođenju finansija jednog preduzeća.

Prištinska banka

Početkom 1992. godine zaposlila se u Prištinskoj banci, koja je bila deo sistema Beogradske banke, na mestu zamenika direktora. U bankarstvu je ostala do 1999. godine. Ovo iskustvo je kasnije predstavljala kao temelj svog razumevanja bankarskog sektora, čijom je regulacijom i nadzorom počela da se bavi 2012. godine.

Telekom Srbija

Od 1999. godine radila je u Telekomu Srbija, gde je ostala sve do imenovanja za guvernerku. Od marta 2005. do aprila 2010. bila je generalni direktor Sektora za logistiku, a potom je radila kao stručnjak za ekonomske poslove. Porodica se posle 1999. godine iz Prištine preselila u Novi Sad.

Politička karijera pre Narodne banke

Srpska radikalna stranka

U Srpsku radikalnu stranku, na čijem je čelu bio Vojislav Šešelj, Jorgovanka Tabaković pristupila je 1992. godine. Prema nedeljniku Vreme, bila je članica Predsedničkog kolegijuma stranke. Birana je za narodnu poslanicu tri puta u periodu od 1993. do 2000. godine, a tri puta i od 2007. do 2012. Ukupno je, dakle, bila poslanica u šest saziva Narodne skupštine, a dva mandata provela je kao predsednica Odbora za finansije.

Novinarka Tamara Skrozza je 2012. u portretu za Vreme ocenila da je u tom razdoblju bila tiša i uzdržanija od većine radikalskih funkcionera, te da se u njenom javnom radu iz tog perioda ne mogu pronaći afere. To je mišljenje autorke teksta i odražava njenu procenu.

Ministarka u Vladi Srbije

Od 24. marta 1998. do 24. oktobra 2000. godine bila je ministarka za svojinsku i ekonomsku transformaciju u Vladi Srbije na čelu sa Mirkom Marjanovićem. Vlada je nastala u koaliciji Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i radikala. Mediji su njenu funkciju često opisivali kao ministarstvo za privatizaciju, a nasledio ju je Oskar Kovač.

Prelazak u Srpsku naprednu stranku

Posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci 2008. godine, Jorgovanka Tabaković je pošla za Tomislavom Nikolićem i pridružila se novoosnovanoj Srpskoj naprednoj stranci. Prema Vremenu, nakon formiranja stranke bila je zadužena za iznošenje ekonomskih analiza i ideja naprednjaka, naročito tokom izborne kampanje 2012. godine. Postala je potpredsednica stranke, a po izboru za guvernerku najavila je da će stranačku funkciju zamrznuti i raditi kao zaštitnik interesa građana.

Dolazak na čelo Narodne banke Srbije

Tokom jula i avgusta 2012. vladajuća većina je predložila izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije. Tadašnji guverner Dejan Šoškić podneo je ostavku 2. avgusta 2012, uz obrazloženje da želi da spreči da politički pritisak na čelo nezavisne institucije bude jedini razlog za usvajanje lošeg zakona. Reuters je nominaciju Jorgovanke Tabaković opisao kao deo nastojanja tadašnje vlasti da poveća kontrolu nad centralnom bankom.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić predložio je Jorgovanku Tabaković za novu guvernerku, a Narodna skupština ju je izabrala 6. avgusta 2012. godine. Nasledila je banku u kojoj je, prema podacima NBS, inflacija na kraju 2012. iznosila 12,2 odsto, a udeo nenaplativih kredita u bankarskom sektoru bio je oko 20 odsto.

Prve mere obuhvatile su uvođenje modela promenljive višestruke kamatne stope u glavnim operacijama na otvorenom tržištu, u decembru 2012. godine, i zatvaranje četiri banke koje su, kako ističe NBS, imale ozbiljne probleme u upravljanju i nadzoru u periodu pre 2012. Ciklus ublažavanja monetarne politike počeo je u maju 2013. godine, kada je referentna kamatna stopa iznosila 11,75 odsto.

Najveći uspesi

Navedeni podaci o rezultatima potiču iz zvaničnih saopštenja Narodne banke Srbije povodom 13. i 14. godišnjice mandata guvernerke i predstavljaju ocenu institucije o sopstvenom radu. Analitičari i mediji ih tumače različito, pa je to naznačeno u odeljku o kritikama.

Inflacija i stabilnost cena

Prema NBS, inflacija je smanjena sa 12,2 odsto na kraju 2012. na 2,2 odsto u oktobru 2013. godine. U narednih osam godina, do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka, kretala se oko dva odsto u proseku. Cilj inflacije spušten je 2017. godine sa četiri na tri odsto, uz dozvoljeno odstupanje od 1,5 procentnih poena. Posle globalnog skoka cena, inflacija je opadala od aprila 2023, a u ciljani koridor vratila se u maju 2024.

Kurs dinara i devizne rezerve

Relativna stabilnost dinara prema evru predstavlja jedan od zaštitnih znakova njenog mandata. Prema NBS, dinar je od avgusta 2012. nominalno ojačao za oko jedan odsto, a NBS je na deviznom tržištu neto kupila 9,9 milijardi evra. Bruto devizne rezerve su se utrostručile i krajem jula 2026. iznosile su 30,5 milijardi evra, dok su neto rezerve porasle sa 5,5 na 26 milijardi evra.

Zlatne rezerve

Količina zlata u rezervama povećana je sa 14,8 tona u julu 2012. na rekordnih 54,8 tona, uz kupovinu na međunarodnom tržištu (ukupno 17 tona u 2019, 2020. i 2024) i redovan otkup iz domaće proizvodnje. Udeo zlata u deviznim rezervama porastao je sa 6,2 na oko 20 odsto. Deo zlata kupljenog u inostranstvu vraćen je u zemlju, a 12 tona je preneto u trezore NBS u Beogradu.

Investicioni kreditni rejting

U oktobru 2024. godine agencija Standard & Poor’s dodelila je Srbiji investicioni kreditni rejting BBB-. Time je Srbija postala prva zemlja jugoistočne Evrope izvan Evropske unije sa tim rejtingom. NBS taj uspeh vezuje za stabilnost cena, visoke devizne rezerve, održive javne finansije i stabilan bankarski sektor.

Platni sistem i digitalizacija

Narodna banka Srbije je u oktobru 2018. godine pokrenula sistem instant plaćanja NBS IPS, a 22. maja 2025. Srbija je postala 41. članica jedinstvene evropske zone plaćanja SEPA. Broj izdatih DinaCard kartica utrostručen je u odnosu na 2012, a interčejndž naknade na plaćanja karticama smanjene su pet do šest puta. NBS navodi i da je broj korisnika mobilnog bankarstva narastao sa 66.000 na 5,1 milion.

Zaštita korisnika finansijskih usluga i stabilnost banaka

Udeo nenaplativih kredita smanjen je sa oko 20 na 2,0 odsto. U vreme pandemije korona virusa 2020. godine uvedeni su moratorijumi na otplatu kredita, koje je koristilo više od 90 odsto dužnika u prvom talasu. NBS je u septembru 2023. privremeno ograničila kamate na stambene kredite u evrima, a 2025. donet je novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji ograničava kamate na sve vrste kredita stanovništvu.

Drugi i treći mandat na čelu NBS

Na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Narodna skupština je u junu 2018. godine Jorgovanku Tabaković izabrala za drugi šestogodišnji mandat. U to vreme izabrani su i novi viceguverneri, među njima Željko Jović, Ana Ivković i Dragana Stanić, a Nikola Dragašević im se pridružio u decembru 2022. godine.

Vučić je 18. jula 2024. predložio da guvernerka dobije i treći mandat. Poslanici su 31. jula 2024. glasali za njen izbor sa 133 glasa za i 15 protiv, uz reizbor Željka Jovića za viceguvernera. Novi mandat počeo je u avgustu 2024. i traje šest godina.

Dve decenije nakon pada Jugoslavije, centralna banka suočila se sa nizom spoljnih šokova: pandemijom, energetskom krizom, ratom u Ukrajini i globalnim skokom cena. NBS je u tom periodu najpre podizala referentnu kamatnu stopu do 6,5 odsto, a zatim je spuštala, do sadašnjih 5,75 odsto. Zakon o Narodnoj banci Srbije izmenjen je i u martu 2025, čime su, između ostalog, precizirana prava NBS u vezi sa otkupom plemenitih metala i stvorena pravna osnova za eventualno uvođenje digitalnog dinara.

Kritike i kontroverze

Doktorska disertacija

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je 21. decembra 2016. analizu doktorske disertacije Jorgovanke Tabaković, koju je dobio od Univerziteta Educons tek nakon pretnje novčanom kaznom poverenika za informacije od javnog značaja. Prema CINS-u, više od 20 odsto teksta preuzeto je bez citiranja iz radova drugih autora. Rektor Univerziteta Educons Aleksandar Andrejević izjavio je tada da su sve procedure za odbranu bile poštovane i da je kvalitet rada potvrdilo pet stručnjaka u toj oblasti.

Pitanje nezavisnosti centralne banke

Deo ekonomista i medija dovodi u pitanje nezavisnost NBS, pozivajući se na okolnosti njenog izbora i na to što je dolazila iz redova vladajuće stranke. Ekonomski analitičar Aleksandar Milošević je u kolumni za Danas, u avgustu 2023, ocenio da je mandat imao i dobre i loše strane, te da se percepcija erodirane nezavisnosti nije promenila. Isti autor je priznao da je inflacija u većem delu mandata bila niska i da su devizne rezerve značajno porasle, ali je kritikovao kasnu reakciju NBS na inflatorni talas posle 2021. godine.

NBS, sa druge strane, ističe da su izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije 2012, 2015, 2018. i 2025. godine osigurale njenu nezavisnost, a da je Standard & Poor’s više godina isticao da je institucija stekla kredibilitet i pokazala operativnu nezavisnost.

Kupovina zlata

Predsednik Vučić je više puta javno rekao da je predložio da NBS kupi zlato, što je u javnosti otvorilo pitanje odnosa izvršne vlasti i centralne banke. Guvernerka je u više navrata navodila da je reč o predlogu koji je NBS razmotrila i sprovela u skladu sa svojim nadležnostima, a ne o nalogu.

Bankarski sektor i Alta banka

Između kraja 2012. i kraja 2014. zatvorene su četiri banke, a NBS je navela da su tome doprineli loše upravljanje i nadzor u periodu pre njenog mandata. Kritičari njenog mandata, među njima i kolumnista Danasa, ocenjuju da je nadzor nad bankama imao propuste i u godinama nakon 2012.

Izvršni odbor NBS doneo je 31. oktobra 2026. odluku o oduzimanju dozvole za rad Alta banci a.d. Beograd, uz obrazloženje da se finansijsko stanje banke znatno pogoršalo i da su ugroženi interesi deponenata. Prema N1, viceguverneri NBS su istog dana zatražili od tužilaštva da ispita okolnosti koje su dovele do te odluke. Postupak je u toku i njegov ishod nije poznat.

Knjige i javna delatnost

Pored funkcije guvernerke, Jorgovanka Tabaković je autorka više radova iz oblasti privatizacije i finansijskih tržišta, kao i tri knjige. Knjiga „Monetarna politika – nema konačnih pobeda“ objavljena je 2018. godine, „Moji odgovori – prilog istoriji bankarstva Srbije u 21. veku“ 2020, a „Prekretnica – ravnoteža je ključ uspeha“ 2021. godine.

Redovno govori na Kopaonik biznis forumu, najvećem ekonomskom skupu u regionu. Na tom forumu u martu 2026. najavila je da se u toj godini očekuje privredni rast od 3,5 odsto, a u narednoj petoprocentni. NBS učestvuje i u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, jer vodi pregovaračke grupe za poglavlja 9 (finansijske usluge) i 17 (ekonomska i monetarna politika).

U saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kako navodi NBS, od 2012. realizovan je jedan stendbaj aranžman iz mera predostrožnosti, jedan stendbaj aranžman u vreme energetske krize i dva nefinansijska instrumenta za koordinaciju politike. Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva (bug. Kristalina Georgieva) u aprilu 2024. pohvalila je napredak Srbije, što NBS navodi u svojim saopštenjima.

Privatni život

Prema zvaničnoj biografiji NBS, Jorgovanka Tabaković je udovica i majka troje dece: Ivane, Milene i Nikole. Podaci o suprugu i okolnostima njegove smrti nisu javno poznati.

Do 1999. godine porodica je živela u Prištini, a zatim se preselila u Novi Sad, gde Jorgovanka Tabaković i danas živi. O privatnom životu retko govori u javnosti, a o mestu sahrane i drugim porodičnim detaljima nema pouzdanih javnih podataka.

Zanimljivosti

• U školu je pošla sa pet godina, a na fakultet je došla sa sedamnaest.
• Diplomirala je kao student generacije, uz pravo na skraćeno studiranje.
• Šest puta je birana za narodnu poslanicu, tri puta pre 2000. i tri puta posle 2007. godine.
• Nakon Đorđa Vajferta, najduže je na čelu Narodne banke Srbije u njenoj istoriji.
• Jedna je od retkih žena koje su vodile centralnu banku u zemljama bivše Jugoslavije.
• Prema NBS, u zlatnim rezervama Srbije danas je skoro četiri puta više zlata nego u julu 2012. godine.

Nagrade i priznanja

• Centralni bankar godine 2020. – londonski mesečnik „The Banker“, u izdanju grupe Fajnenšel tajms, proglasio ju je u januaru 2020. za najboljeg guvernera na svetu i najboljeg guvernera u Evropi.
• Global Finance – ocena A– u izveštaju „Central Banker Report Cards“ za 2026. godinu, uručena u Bangkoku u oktobru 2026, a ranije je ova publikacija ocenjivala njen rad kao jedan od najboljih na svetu (2025).
• Heroj Beograda – nagrada Grada Beograda za Narodnu banku Srbije i guvernerku u vreme pandemije korona virusa.
• Orden za posebne zasluge za Republiku Srbiju i njene građane – dodeljen Narodnoj banci Srbije povodom 140 godina postojanja, a uručio ga je guvernerki predsednik Aleksandar Vučić na Sretenje, 16. februara 2025.

Nasleđe i uticaj

Mandat Jorgovanke Tabaković obeležen je pre svega pitanjem stabilnosti. Procene njenog nasleđa se razlikuju: pristalice, među kojima je i sama NBS, ističu nisku inflaciju, relativno stabilan kurs, rekordne rezerve i investicioni rejting. Kritičari naglašavaju odnos prema izvršnoj vlasti i pitanja nadzora nad bankama.

Ono u čemu se većina ocena slaže jeste da je tokom njenog mandata NBS značajno promenila izgled platnog sistema Srbije, uvođenjem instant plaćanja, širenjem upotrebe domaće kartice DinaCard i ulaskom u SEPA zonu. Razvijen je i regulatorni okvir za digitalnu imovinu, a Srbija je do kraja 2023. dostigla usklađenost sa svih 40 preporuka FATF-a.

Budući ishod njenog nasleđa zavisiće od toga kako će institucija, koju su pored nje vodili i viceguverneri Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević, delovati u narednim godinama i kako će se završiti postupci vezani za Alta banku.