Ko je Marko Gvero?

Marko Gvero je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, rođen 22. marta 1975. godine u Beogradu. Publika ga pamti po brojnim komičnim i karakternim ulogama u domaćim serijama, ali i po snažnim ostvarenjima na pozorišnoj sceni, gde je danas stalni član ansambla Beogradskog dramskog pozorišta.

Prepoznatljiv je po upečatljivoj pojavi, izraženom komičnom instinktu i sposobnosti da se jednako uverljivo snađe u šali i u drami. Gledaoci su ga zavoleli kroz serije „Prvi servis“, „Istine i laži“, „Državni posao“, „Radio Mileva“ i „Kamiondžije d.o.o.“, dok je ulogom Makse u seriji „Kalkanski krugovi“ pokazao i sasvim drugačiju stranu svog glumačkog izraza.

Pre nego što je postao član beogradskog ansambla, skoro dve decenije igrao je u Narodnom pozorištu u Kikindi. Jedno vreme bavio se i televizijskim voditeljstvom. U nastavku pratimo njegov put od amaterskih scena na Banovom brdu do jednog od prepoznatljivih lica savremene srpske glume.

Rani život i detinjstvo

Marko Gvero rođen je 22. marta 1975. godine u Beogradu, tadašnjoj prestonici SFR Jugoslavije. Odrastao je i školovao se u rodnom gradu. Tokom njegovog detinjstva otac je radio u inostranstvu, u Nemačkoj. O tome je govorio u intervjuu za „Večernje novosti“, uz napomenu da njihov odnos nije ličio na odnos oca i sina iz serije „Vikend sa ćaletom“.

Ljubav prema pozorištu javila se rano. Kao klinac je sam obilazio amaterska pozorišta, a pravi zaokret dogodio se u amaterskom pozorištu „Susret“ na Banovom brdu. Tamo je upoznao Aleksandra Volića, poznatog kao Saša Volić, koji je njega i njegove drugare uveo u svet glume. Gvero ga i danas pamti kao prvog mentora, čoveka velikog entuzijazma koji je godinama ostao u amaterizmu i koji im je pozorište približio kroz igru.

Prema sopstvenim rečima, nije ni slutio da će gluma postati njegova profesija. Pozorište i bioskop počeo je da posećuje zbog glumaca poput Petra Kralja, Pavla Vuisića, Bate Stojkovića i Dragana Nikolića. Upravo ta ljubav prema publici i sceni vodila ga je ka Akademiji.

Obrazovanje

Glumu je upisao 1995. godine na Akademiji umetnosti BK u Beogradu, u klasi profesora Ivana Bekjareva. Pripadao je prvoj generaciji glumaca koji su pohađali ovu školu, a diplomirao je glumu u istoj klasi.

Bekjarev je, kako je Gvero ispričao, svojim studentima otvoreno govorio da je ovaj posao surov. U školi se uči zanat i različite tehnike, ali nikoga ne uče kako da od glume živi i opstane. Taj savet, da je zaštita moguća samo u školskim klupama, a da posle sledi stalna borba, Gvero je poneo kroz celu karijeru.

Početak karijere

Prve profesionalne korake napravio je u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu. U novembru 1997. godine tamo je premijerno izvedena predstava „Draga Jelena Sergejevna“ u režiji Boška Đorđevića. Gvero je u njoj igrao lik Viće, u alternaciji sa Aleksandrom Mihailovićem, dok je naslovnu ulogu tumačila Danica Krljar.

Posle završetka Akademije započela je potraga za poslom. Glumio je pretežno u pozorištima, a znatno manje na filmu i televiziji, i to honorarno u više kuća. Nastupao je u Pozorištu „Dobrica Milutinović“ u Sremskoj Mitrovici, gde je 2000. godine igrao u predstavi „Beogradska trilogija“. U Bitef teatru pojavio se u drami „Crta“ Damira Vijuka, a sarađivao je i s pozorištem „Boško Buha“.

Te iste, 2000. godine, stigao je u Narodno pozorište u Kikindi. U početku je radio honorarno, a stalni član ansambla postao je 2003. Taj angažman pokazao se kao prekretnica u njegovom glumačkom razvoju.

Šesnaest godina u Narodnom pozorištu u Kikindi

Gvero se u više navrata šalio da je bio „glumac iz Beograda na privremenom radu u Kikindi“, a to privremeno trajalo je šesnaest godina. Redovno je putovao između dva grada, pa je, kako kaže, više vremena provodio na točkovima nego na sopstvenim nogama. Ipak, taj period doživljava kao poligon za ozbiljan glumački trening. Kao mladi glumac, pretpostavlja, nigde drugde ne bi imao priliku da igra toliko mnogo uloga, i malih i velikih, u komadima velikih dramskih pisaca.

U Kikindi je publika već 2001. godine gledala u predstavama „Trka s vremenom“ i „Moje“. Naredne godine usledile su predstave „Kako je mačak naučio galebicu da leti“, „Roberto Cuko“ i „Leptiri su slobodni“. Od aprila 2003. igrao je Vladimira u predstavi „Hamletova tuga pregolema, ode Nora a Godoa nema“. U komadu „Kod večite slavine“ tumačio je likove Stojana i Ćope, a potom su usledile predstave „Bilo jednom na Balkanu“, „Ženidba“ i „Opštinsko dete“.

Sa Miljanom Davidovićem izvodio je dramu „Bez pogovora“ Harolda Pintera. U režiji Predraga Stojmenovića igrao je Pežoa u drami „Velika auto trka“, a krajem 2005. godine na repertoaru se našla predstava „Vučjak“, u kojoj je tumačio Zlatka Streleca i Juraja Kučića.

Podjednako je uspešno prelazio sa ozbiljnih dramskih komada na dečje predstave. Od aprila 2009. glumio je Kaplara u komadu „Karolina Nojber“ i policajca u predstavi „Pipi Duga Čarapa“. U Sterijinoj „Ženidbi i udadbi“, premijerno izvedenoj u oktobru 2009, igrao je Provodadžiju. Zatim su usledili Narednik Meč u predstavi „Šta je sobar video?“ i Ivan Aleksandrovič Hlestakov u Gogoljevom „Revizoru“, koji su se na repertoaru Narodnog pozorišta Kikinda našli od 2010. godine.

Posebno mesto zauzima naslovna uloga u predstavi „Sava Savanović“, koju mu je poverio reditelj Nikola Zavišić. Premijera je održana krajem februara 2012. godine. Iste godine glumio je Bernara u „Pidžami za šestoro“ u režiji Olje Đorđević. Usledile su i uloge Bebera u predstavi „Zeko, zeko“ i Beranžea u drami „Nosorog“, kao i komad „Kauboji“ u režiji Kokana Mladenovića, u kojem je igrao zajedno sa Sašom Ostojićem i Đorđem Markovićem.

U Kikindi su 2015. godine premijerno izvedene predstave „Murlin Murlo“ i „Mrešćenje šarana“. U drami „Ibi rogonja“ u režiji Nikole Zavišića tumačio je Čiču Ibija, a u predstavi „Ždrelo“ lik Onog koji je pojeo svoje ime. Iz kikindskog perioda Gvero je izašao kao iskusan i svestran glumac, spreman za scenu većih beogradskih pozorišta.

Uspon do popularnosti

Paralelno sa pozorišnim radom, Marko Gvero sve češće se pojavljivao pred kamerama. Prvu televizijsku ulogu dobio je u tinejdžerskoj seriji „Totalno novi talas“, koju je Televizija „Hepi“ emitovala početkom ove decenije. Isto vreme obeležila je i komedija „Zduhač znači avantura“, u kojoj je igrao Maksu. Usledila je saradnja sa Dinkom Tucakovićem na drami „Doktor Rej i đavoli“, a 2012. godine odigrao je i manju ulogu u drami „Artiljero“ Srđana Anđelića.

Na Prvoj televiziji pojavio se u komičnoj emisiji „Dama bez blama“. Jedno vreme vodio je i emisiju „Moja mama kuva bolje od tvoje“, gde mu je zadatak bio da opusti takmičare i uveseli ih dosetkama, dok je kolega u emisiji, kuvar Saša Mišić, bio onaj stroži. Pojavio se i u poznatim reklamama.

Važnu stranicu u karijeri otvorila je saradnja sa Neletom Karajlićem. Gvero je glumio u „Nadrealnoj televiziji“, a zahvaljujući toj saradnji dobio je ulogu u multimedijalnom projektu „FBI dosije Tesla“, koji je naišao na odlične kritike. U međuvremenu je tumačio fizioterapeuta u seriji „Žene sa Dedinja“, majstora u novoj verziji „Otvorenih vrata“ i kaplara Jovka u dramskoj seriji „Ravna Gora“ Radoša Bajića.

Od 2014. nizale su se uloge u serijama „Jagodići“, „Mala istorija Srbije“ i „Urgentni centar“, gde je glumio Jankovića, kao i u filmu „Peti leptir“ Milorada Milinkovića, u kojem je „oživeo“ lik Zlodolca Crnog. Vozača taksija igrao je u drami „Nebo iznad nas“, u kojoj su glavne uloge tumačili Nikola Rakočević, Nada Šargin i Boris Isaković. Film je premijerno prikazan u januaru 2015. na festivalu u Roterdamu.

Od 2015. povremeno se vraća u ulogu inspektora Luke Uzelca u komičnoj seriji „Državni posao“. Glumio je žandarma Rajka u seriji „Čizmaši“, kratko se pojavio u filmu „Smrdljiva bajka“, a u sitkomu „Andrija i Anđelka“ igrao je Milovana i taksistu. Da mu komedija odlično leži, potvrdio je kao majstor Hranislav u seriji „Prvi servis“. Reditelj Danilo Bećković poverio mu je ulogu Bosketa u filmu „Jesen samuraja“ sa Petrom Strugarom u glavnoj ulozi, a istovremeno je sa Nikolom Kojom i Vesnom Trivalić nastupio u komediji „Stado“.

Godina 2018. bila je izuzetno plodna: čak sedam njegovih projekata stiglo je do publike. Igrao je Momira u komediji „Patuljci sa naslovnih strana“, Božidara Spasića u seriji „Komšije“, inspektora Čukića u seriji „Šifra Despot“, Jankulja u filmu „Zaspanka za vojnike“, potpukovnika Danila Ježa u „Vojnoj akademiji“ i Četnika Radovana u seriji „Konak kod Hilmije“. Veliku gledanost beležila je telenovela „Istine i laži“, u kojoj je igrao simpatičnog Dragomira Caneta Krkljuša.

Beogradsko dramsko pozorište

Godine 2019. Gvero je napustio kikindsku scenu i postao stalni član ansambla Beogradskog dramskog pozorišta. Prvu premijeru u novoj kući imao je početkom decembra 2019, kada je u drami „Liliom“ igrao policajca i čistača. Naredne godine na repertoaru BDP-a našao se komad „Ružni, prljavi, zli“, koji je tim pre ostao u sećanju jer je pandemija prekinula pripreme baš u trenutku kada je predstava nastajala, pa je ekipa morala da počne iz početka.

Od marta 2022. publika BDP-a uživa u komadu „Zaljubljeni Šekspir“ u režiji Ane Tomović, u kojem Gvero ima dve uloge. Od oktobra iste godine igra u drami „Božanstvena komedija“ koju je režirao poznati nemački reditelj Frank Kastorf. Za učešće u toj predstavi dobio je i unutarkućnu nagradu BDP-a za umetničko dostignuće.

Pored matične kuće, tokom 2019. godine nastupao je i u drugim pozorištima: u Zvezdara teatru u predstavi „Feliks“, u Madlenijanumu u predstavi „Koferče“ i u pozorištu „Pinokio“ u predstavi „Čarobna frula“. Ranije je igrao i u Ateljeu 212, u predstavama „Strujosek“ (od marta 2015) i „Deca radosti“ (novembar 2016), kao i u Pozorištu na Terazijama u predstavi „Mister Dolar“ (od februara 2017).

Najveći uspesi

„Kalkanski krugovi“ i zaokret iz komedije

Za mnoge gledaoce prekretnica je bila uloga Jugoslava Maksimovića Makse u misterioznoj triler seriji „Kalkanski krugovi“ iz 2021. godine, u režiji Milana Karadžića. Maksa je gastarbajter koji želi da seče Zabran i da promeni selo Dol, a gledaoci su ga doživeli kao simpatičnog negativca. Jedan domaći kritičar ocenio je tada da je Gvero „iskočio iz fioke komičara“ i dodao da se ne bi kladio šta će sledeće igrati.

Sam glumac objašnjava da mu je zadatak bio da gledaoce stalno drži „na klackalici“ i da ih nagoni da sumnjaju u Maksine namere. Na setu je sarađivao sa Žarkom Lauševićem, Nelom Mihailović i Ivanom Zečević. Gvero je tu ulogu nazvao posebno dragom jer pripada žanru u kojem publika nije bila navikla da ga vidi.

Komične uloge koje je publika zavolela

Pored zaokreta, Gvero je najviše prepoznat po komediji. Moca u seriji „Radio Mileva“ prati ga od 2021. godine, a taj lik se vratio i u novogodišnjem specijalu 2024. Grga Murinjo u seriji „Kamiondžije d.o.o.“ i Mića u seriji „Drim tim“, u kojoj je sarađivao sa Lazarom Ristovskim, još su neki od likova po kojima ga publika prepoznaje. Bugarskog političara Aleksandra Stambolijskog igrao je u seriji „Aleksandar od Jugoslavije“. Zbog nepoznavanja bugarskog jezika, replike je učio uz pomoć bugarskog glumca koji mu je pročitao tekst.

U filmu i seriji „Vikend sa ćaletom“ Miroslava Momčilovića igrao je Metlu, prijatelja glavnog junaka. Gvero i Momčilović su i privatno prijatelji, a glumac je dobio da čita još „vruć“ primerak scenarija.

„Složna braća: Nova generacija“

Jedan od najvećih zadataka u karijeri stigao je 2021. godine, kada je dobio glavnu ulogu u nastavku kultne serije „Složna braća“. Igrao je Kemala Halimića Kemicu, sina Fikreta Fike Halimića, kog je u prvoj seriji igrao Vladimir Savčić Čobi. Kemo se u izvornoj seriji nikada nije pojavio, već je Fika s njim stalno razgovarao telefonom. U nastavku, koji je napisao Nele Karajlić, a režirao Milorad Milinković, Kemica dolazi kao naslednik kafane „Složna braća“. Prva sezona emitovana je 2022. godine.

Filmske uloge

Na filmu je Gvero ređe nosio glavne uloge, ali je ostavljao trag u epizodama. Srđan Dragojević poverio mu je ulogu Adema u komediji „Nebesa“ iz 2021, a u filmu Dušana Kovačevića „Nije loše biti čovek“ igrao je šintera, zajedno sa Mirom Banjac i Vojinom Ćetkovićem. Zanimljivo je da je za dva dana dobio dve uloge šintera, u dva različita žanra i pristupa. U filmu „Džem od kavijara“ Ivice Vidakovića odigrao je portira u ambasadi.

Poslednjih godina pojavljivao se u serijama „Nemirni“, „Nobelovac“ i „Koža“, a 2025. godine u ostvarenju „Sedef magla“ Milorada Milinkovića. Za pojavu u seriji „Sumpor“ vodi se kao Ilija Porobić.

Privatni život

Marko Gvero vrlo retko govori o privatnom životu. Poznato je da je oženjen i da ima dvoje dece. Ćerka Jana upisala je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, ali ne na glumi, već na smeru produkcija, što je glumac s ponosom podelio na društvenim mrežama uz poruku „Brucoš i budući producent“. Sin se ozbiljno bavi fudbalom.

Živi i radi u rodnom Beogradu. Slobodno vreme rado provodi na Savi i Dunavu, na svom brodiću „Dolores“. Kaže da mu reka znači mogućnost da bira društvo ili samoću, jer čim čovek odveže kanap i odmakne se metar od obale, postaje „nedodirljiv“. Uživa i u vožnji motorom, koji smatra najpraktičnijim prevoznim sredstvom za one koji žive i rade u Beogradu.

Muzika je, prema njegovim rečima, bila prva ljubav, a na žalost nije imao dovoljno vremena da joj se posveti. Ipak, rado svira gitaru. Priznaje da je veliki gurman, da voli meso u svim oblicima i da u kuhinji uglavnom prepušta posao porodici, a kad sam kuva, ne eksperimentiše, već pravi tradicionalna jela.

Zanimljivosti

• Jedan kritičar poredio ga je sa Džonijem Gudmanom i Pavlom Vuisićem. Gvero se šalio da je to „više zbog gabarita“, ali kaže da ga poređenje sa Vuisićem ozbiljno imponuje.
• Jedno vreme su ga zvali „Kremenko“.
• Prvi mentor bio mu je Saša Volić iz amaterskog pozorišta „Susret“ na Banovom brdu.
• Iz Beograda je putovao u Kikindu šesnaest godina, pa ga je to vreme provedeno na putu naučilo disciplini.
• U seriji „Aleksandar od Jugoslavije“ bugarski jezik je učio uz pomoć bugarskog glumca.
• U toku iste nedelje dobio je dve uloge šintera, u filmovima „Nije loše biti čovek“ i „Nebesa“.
• Ima brodić pod imenom „Dolores“, na kom se odmara na beogradskim rekama.
• Jedna je od retkih javnih ličnosti koje, uprkos popularnosti, retko pokazuju privatni život.

Nagrade i priznanja

• 2000. – nagrada za najboljeg mladog glumca na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine.
• 2014. – Povelja za zapaženu mušku ulogu u seriji „Mala istorija Srbije“ na 4. Festivalu domaćih igranih serija.
• 2017. – Povelja za epizodnu mušku ulogu (predsednik mesnog odbora) u filmu „Stado“ na 52. Filmskim susretima u Nišu.
• 2023. – nagrada Beogradskog dramskog pozorišta za umetničko dostignuće za ulogu u predstavi „Božanstvena komedija“ Franka Kastorfa. Istom prilikom nagrađen je i ceo ansambl te predstave za kolektivnu igru.

Nasleđe i uticaj

Marko Gvero spada u glumce koji su kroz dugogodišnji rad stekli poverenje i reditelja i publike. Njegova karijera pokazuje koliko je pozorišni zanat važan temelj za televizijski i filmski rad. Kikindske godine, kada je igrao desetine uloga u dramama velikih pisaca i u dečjim predstavama, dale su mu širinu koja se danas vidi u svakoj ulozi.

Za mlađe kolege važan je i njegov stav o trajanju. Gvero često ponavlja da je lako zablistati u jednoj, dve ili pet uloga, ali da je najteže trajati. Smatra da dobra kritika ili dobra uloga ne zavise uvek od glumca, pa je zato važna upornost.

O umetnosti govori trezveno. Prema njegovom mišljenju, ona ne može da promeni svet, ali može da utiče na pojedinca i njegov odnos prema stvarima i događajima oko sebe. U tom duhu radi i na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, ali i pred kamerama, gde se od komedije sve češće otvara prema drugim žanrovima.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Marko Gvero?

Marko Gvero je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac i povremeni TV voditelj. Najpoznatiji je po ulogama u serijama „Prvi servis“, „Državni posao“, „Radio Mileva“, „Kalkanski krugovi“ i „Složna braća: Nova generacija“, a član je ansambla Beogradskog dramskog pozorišta.

Kada i gde je rođen Marko Gvero?

Marko Gvero rođen je 22. marta 1975. godine u Beogradu, tadašnjoj SFR Jugoslaviji, današnjoj Srbiji.

Gde je Marko Gvero završio glumu?

Glumu je upisao 1995. godine na Akademiji umetnosti BK u Beogradu, u klasi profesora Ivana Bekjareva. Pripada prvoj generaciji glumaca te škole.

U kom pozorištu danas igra Marko Gvero?

Od 2019. godine Marko Gvero je stalni član ansambla Beogradskog dramskog pozorišta. Tamo igra u predstavama „Zaljubljeni Šekspir“ i „Božanstvena komedija“, a ranije je nastupao u predstavama „Liliom“ i „Ružni, prljavi, zli“.

Koliko dugo je Marko Gvero igrao u Narodnom pozorištu u Kikindi?

Marko Gvero je u Narodno pozorište u Kikindi došao 2000. godine, a stalni član ansambla postao je 2003. Ansambl je napustio 2019, kada je prešao u Beogradsko dramsko pozorište. Sam kaže da je to „privremeno“ trajalo šesnaest godina.

U kojim serijama se pojavljuje Marko Gvero?

Među njegovim najpoznatijim serijama su „Prvi servis“, „Istine i laži“, „Državni posao“, „Senke nad Balkanom“, „Ubice mog oca“, „Kamiondžije d.o.o.“, „Radio Mileva“, „Kalkanski krugovi“ i „Složna braća: Nova generacija“. Poslednjih godina pojavio se i u serijama „Nemirni“, „Nobelovac“ i „Koža“.

Koga igra Marko Gvero u seriji „Kalkanski krugovi“?

U seriji „Kalkanski krugovi“ Marko Gvero igra gastarbajtera Jugoslava Maksimovića Maksu, lika koji želi da promeni selo Dol i koji je publici ostao u sećanju kao simpatični negativac.

Koje je nagrade osvojio Marko Gvero?

Marko Gvero je 2000. godine nagrađen kao najbolji mladi glumac na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine. Dobitnik je Povelje za zapaženu mušku ulogu u seriji „Mala istorija Srbije“ (2014) i Povelje za epizodnu mušku ulogu u filmu „Stado“ na Filmskim susretima u Nišu. Nagradu BDP-a za umetničko dostignuće dobio je 2023. godine.

Da li Marko Gvero ima porodicu i decu?

Marko Gvero je oženjen i ima dvoje dece. Ćerka Jana studira produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a sin se bavi fudbalom. Glumac inače retko javno govori o privatnom životu.

Zaključak

Marko Gvero je glumac koji je strpljivo gradio karijeru, od amaterskih scena na Banovom brdu, preko Kragujevca i Kikinde, do Beogradskog dramskog pozorišta. Kroz pozorište, film i televiziju dokazao je da jednako dobro funkcioniše u komediji i u ozbiljnijim žanrovima, a uloge poput Makse u „Kalkanskim krugovima“ otkrile su mu novo lice u očima publike. Njegova poruka je jednostavna: lako je zablistati, a najteže je trajati. Marko Gvero tu poruku potvrđuje više od dve decenije.