Ko je Rodoljub Šabić

Rodoljub Šabić srpski je pravnik, advokat i bivši političar, rođen 15. oktobra 1955. godine u Derventi. Najpoznatiji je kao prvi poverenik za informacije od javnog značaja u istoriji Srbije, a kasnije i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. Tu funkciju obavljao je od decembra 2004. do decembra 2018. godine, u dva sedmogodišnja mandata i kroz sedam različitih vlada.

Pre toga radio je u saveznoj upravi u vreme vlade Ante Markovića, vodio advokatsku kancelariju i bio narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine. U vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića bio je ministar državne uprave i lokalne samouprave.

Šabić je ostao upamćen kao čovek koji je gotovo od nule izgradio instituciju kojoj se danas obraćaju hiljade građana, novinara i organizacija civilnog društva. Široj javnosti poznat je i po jutarnjim objavama o Beogradu na društvenoj mreži, koje je u vreme mandata pratilo više od 135.000 ljudi. U nastavku sledi njegov životni put, od detinjstva u Bosni do mesta jednog od najprepoznatljivijih javnih funkcionera u zemlji.

Rani život i detinjstvo

Rodio se u Derventi 1955. godine u porodici jugoslovenskih levičara. Majka se zvala Stanka, a otac Mustafa. Detinjstvo je proveo u nekoliko bosanskih gradova, najpre u Sarajevu, a zatim u Brčkom i Tuzli. Kada je imao dvanaest godina, porodica se preselila u Beograd, koji je od tada postao njegov grad.

Ima sestru Jacu, inženjerku, koja od devedesetih godina prošlog veka živi i radi u Kanadi. Šabić se izjašnjava kao Srbin.

Beograd je ostao njegova trajna veza sa gradom. Za sebe je govorio da je „Savamalac“, jer je upravo kraj oko Savamale doživljavao kao svoj kraj.

Obrazovanje

Šabić je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prema podacima Poverenika, ima i magistarsku diplomu iz prava (LLM). Odlučio se za advokatski poziv, koji je kasnije više puta nazivao svojom pravom vokacijom.

Pored advokature, objavljivao je brojne tekstove u naučnim i stručnim časopisima, kao i u dnevnoj štampi.

Početak karijere

Advokaturom je počeo da se bavi u kancelariji poznatog advokata Filote File, oca advokata Toma File. Kao relativno mlad pravnik nastavio je karijeru u saveznoj upravi u vreme Jugoslavije. Radio je u kabinetu saveznog sekretara za pravosuđe u vladi Ante Markovića, a početkom devedesetih bio je podsekretar za zakonodavstvo.

Prema njegovim rečima, ta funkcija obećavala je sjajnu karijeru pravniku u tridesetim godinama. Međutim, država se raspala, pa se vratio advokaturi uveren da se više neće baviti politikom.

Posle povratka u advokaturu dugo je bio upravljajući partner advokatske kancelarije u Beogradu. Ona je imala više advokata i radila u nekoliko oblasti prava.

Politički angažman i ministarska funkcija

Obećanje da se neće vratiti u politiku nije mogao da održi. Tokom vladavine Slobodana Miloševića mnogi pravnici su bili „teranii“ da se uključe u opozicione aktivnosti, pa je i Šabić postao deo opozicije. U septembru 2000. bio je jedan od sedam advokata koji su predvodili timove u sedam gradova Srbije u okviru organizacija CeSID i CEDS, sa ciljem da se dokaže izborna krađa. Izvori se razlikuju u detaljima, jer ga pojedini navode i kao jednog od osnivača CeSID-a.

Učestvovao je u promenama 5. oktobra 2000, a potom je izabran za narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine. Tu dužnost je, kako kaže, obavljao volonterski, bez plate, a živeo je od advokature. Politički se angažovao i u stranci Socijaldemokratija, čiji je bio jedan od osnivača, a zatim u Socijaldemokratskoj stranci. Iz stranke je istupio kada je izabran za poverenika.

Poziv Zorana Đinđića da uđe u Vladu primorao ga je da prestane da se bavi advokaturom, jer ministar ne može istovremeno da bude advokat. Posle rekonstrukcije vlade u junu 2002. postao je ministar državne uprave i lokalne samouprave, sa zadatkom da uspostavi tu instituciju u Srbiji. Datum preuzimanja funkcije različito se navodi (13. ili 19. jun 2002), pa se izvori razlikuju.

Prema njegovom sećanju, početak nije bio lak, pa se požalio Đinđiću. Premijer mu je odgovorio da ga je pozvao da on pomogne vladi, a ne obrnuto. Za nekoliko meseci završio je posao na koji je bio ponosan. Posle atentata na Đinđića ostao je u vladi Zorana Živkovića do kraja vanrednog stanja.

U leto 2003. podneo je ostavku, iako to niko nije tražio od njega. Objasnio je da je već tada primetio kako se sve podređuje interesima stranaka. Prema Vikipediji, funkciju je napustio 16. oktobra 2003.

Prvi poverenik za informacije od javnog značaja

Kada je 2004. donošen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, njegovo ime pominjalo se kao ime mogućeg kandidata za poverenika. Šabić je to doživeo kao izazov koji ne sme da odbije. Narodna skupština izabrala ga je 22. decembra 2004. za prvog poverenika u istoriji Srbije.

Početak je bio gotovo nadrealan. Prema njegovom svedočenju, šest meseci nije dobio ni dinar od države, ni prostor, ni telefon, ni spajalicu. Čak je i pečat institucije platio iz svog džepa. Taj period iskoristio je za saradnju sa nevladinim sektorom i za kampanju kojom je građanima objašnjavao njihova prava. Obilazio je zemlju, kako je rekao, „kao trgovački putnik“.

Institucija je postepeno rasla. U vreme njegovog drugog mandata imala je oko sedamdeset zaposlenih. Rezultat kampanje bio je da se, prema njegovim rečima, iza dve trećine zahteva danas nalaze obični građani, a tek zatim novinari i civilni sektor.

Skupština ga je ponovo izabrala 5. decembra 2011. godine, za funkciju poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Njegov drugi mandat istekao je 22. decembra 2018.

Zaštita podataka o ličnosti

Nadležnost za zaštitu podataka o ličnosti dobio je 2009. godine, nakon donošenja zakona 2008. Prema njegovim rečima, u prvoj godini imao je osamdesetak predmeta u toj oblasti, dok je poslednjeg izveštaja bilo preko 2.500, a u poslednjoj godini mandata oko 4.000. Većina predmeta potiče od građana.

Šabić je više puta upozoravao da je privatnost u Srbiji dugo bila na dnu lestvice vrednosti. Smatrao je da je razlog decenijska dominacija kolektivnih vrednosti, kao što su radnička klasa, partija, vera ili nacija. Dovesti društvo do toga da se prema ličnim podacima odnosi kao stare demokratije nazvao je „kopernikanskim obrtom“.

Pod njegovim pritiskom, sa dvogodišnjim zakašnjenjem, doneta je Strategija zaštite podataka o ličnosti i Akcioni plan. Šabić je, međutim, tvrdio da je njihova sudbina bila ignorisanje. Posebno ga je pogodilo kada je skupštinski odbor, kako je ispričao, za 50 sekundi odbio 124 amandmana na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, što je nazvao ponižavajućim.

Poverenik je podnosio i krivične prijave zbog zloupotrebe ličnih podataka. Jedan od primera koje je navodio bila je baza Agencije za privatizaciju sa podacima oko 5,2 miliona ljudi, za koju je, prema njegovim rečima, otkriveno da je bila potpuno otvorena. Takođe se obratio ministarstvima povodom zahteva policije za podacima o psihijatrijskim pacijentima u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Kikindi.

Poznati slučajevi i odnos prema vlasti

Tokom mandata Šabić se našao u središtu više slučajeva koji su privlačili pažnju javnosti. U svim navedenim slučajevima navodi se njegovo viđenje događaja, uz napomenu da druge strane nisu bile saglasne.

Savamala i biografija tužiteljke

U noći izbora 2016. godine srušeni su objekti u Hercegovačkoj ulici u Savamali. Šabić je bio među prvima koji su o tome obavestili javnost preko društvene mreže. Kasnije je naložio da se građaninu stavi na raspolaganje profesionalna biografija zamenice tužioca Sanje Đurić, koja je vodila slučaj. Tužilaštvo je odbilo da je da, pa je Šabić izrekao novčane kazne. Republičko javno tužilaštvo je zatim podnelo tužbu za poništaj njegovog akta. Šabić je tvrdio da profesionalna biografija javnog funkcionera nije tajna.

Pad vojnog helikoptera 2015.

Poverenik je naložio i objavljivanje beleške u kojoj je tužilaštvo obrazložilo zašto nikoga neće goniti zbog pada vojnog helikoptera 2015. godine. Pošto rešenje nije izvršeno, izrekao je dve novčane kazne. Prema njegovim rečima, ni to nije dovelo do postupanja po rešenju.

Tužbe, kritike i pisma penzionerima

Šabić je u maju 2017. naveo da je državni tužilac protiv Poverenika podneo 30 tužbi, od kojih je do tada rešeno 14, a sud je odbio 11. Govorio je i da mu vlast pripisuje različite namere. Prema izveštaju BBC-ja, vladajuća stranka ga je optuživala da je „strani agent“ i plaćenik. Državna revizorska institucija je, prema njegovoj izjavi, sprovela kontrolu poslovanja i nije utvrdila nepravilnosti. U Skupštini ga je u julu 2019. šef poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović optužio da je radio za medije i nevladine organizacije, na šta je Šabić odgovorio da ništa od toga nema veze sa istinom. Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je Martinovićev nastup.

U 2018. godini podneo je krivičnu prijavu u vezi sa pismima koja su penzionerima stigla od predsednika Republike i Srpske napredne stranke. Prema njegovom mišljenju, lični podaci tolikog broja ljudi ne mogu se dobiti na način koji je stranka opisala. Iste godine zabranio je obradu podataka iz privatnih komunikacionih uređaja bez sudskog naloga, a Ministarstvo odbrane je to osporavalo. Šabić je ocenio da ono dezinformiše javnost.

Najveći uspesi

Šabić je svoj glavni zadatak video u izgradnji institucije koju Srbija pre toga nije imala. Pri odlasku je ocenio da je taj zadatak ispunjen besprekorno. Među njegovim najvažnijim rezultatima navode se:

• stvaranje institucije Poverenika praktično od nule, bez prostora i budžeta u prvim mesecima;
• širenje svesti građana i novinara da je zakon o slobodnom pristupu informacijama koristan alat;
• visok procenat uspešnih intervencija, koji je prema njegovim rečima iznosio 96 odsto u 2015. i 92 odsto u 2016. godini;
• uspostavljanje nadležnosti u oblasti zaštite podataka o ličnosti i rast broja predmeta sa osamdesetak na nekoliko hiljada godišnje;
• više od deset nagrada za građansku hrabrost, borbu protiv korupcije i slobodu medija.

Šabić je isticao da zasluga nije samo njegova, već i tima koji je godinama gradio. Rekao je i da su članovi tog tima bili eksperti Saveta Evrope.

Posle mandata

Mandat mu je istekao 22. decembra 2018. Funkciju je privremeno preuzela njegova zamenica Stanojla Mandić, jer Skupština nije odmah izabrala naslednika. Za novog poverenika izabran je 2019. godine Milan Marinović.

Šabić je još pre odlaska rekao da je po vokaciji advokat i da očekuje saradnju sa civilnim sektorom, moguće u oblasti ljudskih prava. Bavi se advokaturom i javno komentariše stanje u pravosuđu i institucijama. U junu 2019. ocenio je da su uslovi za izbor novog poverenika problematični, a u martu 2023. gostovao je u podkastu „Dobar, loš, zao“. Prema podacima sajta bezbednost.org, član je Izvršnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Privatni život

Šabić je oženjen i ima jedno dete. O porodici retko govori u javnosti. Poznato je da živi u Beogradu i da svakog jutra šeta sa psom Miletom, džek rasel terijerom, po šest do sedam kilometara.

Iz državne službe, kako je sam rekao, nije otišao bogat. U jednom razgovoru naveo je da se po struci vraća advokaturi i da još nije ispunio uslove za penziju.

Zanimljivosti

• Zidove njegovog kabineta ukrašavale su replike dela ruskog slikara Vasilija Kandinskog (Vasily Kandinsky), njegovog omiljenog umetnika.
• Jutarnje objave o Beogradu, sa zgradama, spomenicima i manje poznatim podacima, postale su tradicija, a izreka „ustao sam kao Šabić“ ušla je u šalu.
• Rekao je da celog života malo spava i da „Poverenik nema radno vreme“.
• Prema njegovim rečima, za 14 godina mandata putovao je 14 puta, od toga 11 puta po bivšoj Jugoslaviji.
• U martu 2019. objavio je fotografiju svoje povrede na licu, uz napomenu da je siguran da nije posledica politički inspirisanog napada.

Nagrade i priznanja

Prema podacima institucije Poverenika, Šabić je za svoj rad dobio brojna priznanja stručne i šire javnosti. Sam je isticao da ni jedno nije dobio od vlasti. Među njima su:

• 2006. – posebna povelja Udruženja novinara Srbije;
• 2007. – „Ličnost godine u borbi za slobodu medija“ (OEBS);
• 2008. – nagrada „Najevropljanin“ (Prva evropska kuća);
• 2009. – „Vitez poziva“ (Liga eksperata);
• 2010. – „Reformator godine“ (NALED);
• 2011. – nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), „Ličnost godine“ (Misija OEBS) i počasno članstvo u Nezavisnom udruženju novinara Srbije;
• 2012. – „Doprinos godine Evropi“ (Evropski pokret u Srbiji);
• nagrada za toleranciju (Fondacija Plavi Dunav);
• nagrada „Konstantin Obradović“ za unapređenje kulture ljudskih prava (Beogradski centar za ljudska prava);
• povelja za građansku hrabrost „Dragoljub Stošić“ (za 2015. godinu), koju je podelio sa Vesnom Rakić Vodinelić i Sašom Jankovićem;
• 2016. – „Dobar primer Novog optimizma“, zajedno sa Sašom Jankovićem;
• 2017. – uvrštavanje na listu „Balkanskih heroja“;
• 2018. – Aprilska nagrada grada Šapca i posebna nagrada Kuće ljudskih prava u Beogradu.

Godina 2014. donela je i nagradu BIRODI instituciji Poverenika za najviši nivo antikorupcijskog integriteta.

Nasleđe i uticaj

Šabićev najvažniji trag jeste institucija koju je ostavio iza sebe. Poverenik je za četrnaest godina prerastao iz kancelarije bez prostorija u autoritativan državni organ kome se godišnje obraća hiljade građana. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja danas se svakodnevno koristi kao alat novinara i građana.

Njegov mandat bio je i predmet političkih rasprava o položaju nezavisnih institucija u Srbiji. Kritike njegovog rada dolazile su od predstavnika vlasti, dok su ga stručna javnost i organizacije civilnog društva isticale kao primer odgovornog javnog funkcionera. U ovom tekstu su sve ocene pripisane izvorima koji su ih izneli.