Ko je Mira Marković

Mira Marković (pravo ime Mirjana Marković; Požarevac, 10. jul 1942 – Moskva, 14. april 2019) bila je srpska sociološkinja, univerzitetska profesorka i političarka. Najviše je poznata kao supruga Slobodana Miloševića i kao osnivačica i prva predsednica Jugoslovenske levice (JUL), stranke koja je od 1994. godine bila deo vladajuće koalicije u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Savremenici su je opisivali kao jednu od najuticajnijih žena u Srbiji devedesetih godina 20. veka. Njeni protivnici optuživali su je za preveliki uticaj na politiku režima, pa su je mediji u zemlji i svetu nazivali „Lejdi Magbet Balkana“. Posle promene vlasti 2000. godine i hapšenja supruga napustila je zemlju 2003. i do smrti živela u Rusiji.

Biografija Mire Marković zato je istovremeno priča o porodičnoj tragediji iz Drugog svetskog rata, o akademskoj karijeri, o usponu u vrh političkog života i o brojnim kontroverzama. Ovaj tekst prati samo činjenice potvrđene u više izvora i izlaže ih neutralno.

Poreklo i detinjstvo

Mirjana, koju su u mladosti zvali Baca, rođena je 10. jula 1942. u Požarevcu, usred Drugog svetskog rata. Njeni roditelji, Moma Marković i Vera Miletić, bili su u to vreme borci partizanskog pokreta.

Moma Marković bio je politički komesar Glavnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Srbije. Neposredno posle rata ubrajao se među najmoćnije ljude u Srbiji, kao član Centralnog komiteta i drugih najviših partijskih organa. Vera Miletić, rođena 1920. u Petrovcu na Mlavi, bila je studentkinja i borac. Zajedno sa sestrama Olgom i Brankom i rođakom Davorjankom Paunović pripadala je grupi revolucionarne omladine koju su Požarevljani zvali „crvene devojke“.

Vera Miletić uhapšena je 1943, kada je Mirjana imala oko godinu dana. Posle mučenja streljana je, a Mirjana je ostala bez majke. Okolnosti hapšenja i smrti kasnije su u medijima prikazivane u različitim verzijama, pa ih ovde ne iznosimo kao potvrđene. Prema pojedinim izvorima, devojčicu su podizali baka i deda po majci, dok je oca viđala uglavnom tokom letnjih školskih raspusta.

Davorjanka Paunović, poznata kao Zdenka, bila je rođaka Vere Miletić, a u pojedinim izvorima navodi se kao Mirina tetka. Radila je kao kurir i lična sekretarica Josipa Broza Tita i smatra se jednom od njegovih velikih ljubavi. Umrla je 1946. u 25. godini. Ovo porodično nasleđe pratilo je Miru Marković tokom čitavog života.

Obrazovanje

Gimnaziju je pohađala u rodnom Požarevcu, gde je upoznala budućeg supruga Slobodana Miloševića. Posle srednje škole upisala je sociologiju na Univerzitetu u Beogradu.

Na istom univerzitetu je i doktorirala. Obrazovanje joj je kasnije omogućilo da radi kao univerzitetska profesorka, a u mladosti je, kako se navodi, delila ljubav prema levičarskim idejama sa budućim suprugom, koji je studirao pravo.

Univerzitetska karijera

Mira Marković predavala je sociologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pojedini izvori navode da je predavala i marksizam. Kao redovna profesorka sociologije radila je i na Američko-francuskom univerzitetu za menadžment i na Fakultetu za međunarodni menadžment u Beogradu.

Njen akademski status bio je predmet javnih rasprava. Kritičari su joj zamerali da je tokom devedesetih zbog političke funkcije retko dolazila na fakultet i da je univerzitet pod njenim uticajem bio naklonjen vlastima. Prema izveštaju nedeljnika Vreme iz 1997, tada se povukla iz Univerzitetskog saveta, a deo nastave preuzeo je asistent. Grupa studenata tražila je njeno uklanjanje s fakulteta, ali univerzitetske vlasti taj zahtev nisu prihvatile.

Posle odlaska u Rusiju nastavila je akademski rad. Prema navodima medija, postala je redovna članica Ruske akademije društvenih nauka, gostujuća profesorka Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“ i njegova počasna profesorka.

Upoznavanje sa Slobodanom Miloševićem i brak

Mira Marković upoznala je Slobodana Miloševića u požarevačkoj gimnaziji, u omladinskoj komunističkoj organizaciji. Mnogi izvori beleže da je upravo ona uticala na njegov rani put kroz partijske strukture. Dvojicu mladih ljudi okolina je zbog bliskosti zvala „Romeo i Julija II“.

Venčali su se 1965. godine i dobili dvoje dece, sina Marka i ćerku Mariju. Brak je trajao sve do Miloševićeve smrti 2006. godine. Tokom čitavog života ostali su politički i lični saveznici.

Milošević je krajem osamdesetih postao dominantna figura srpske politike, a Mira Marković bila je jedna od najbližih saradnica i savetnica. U intervjuu snimljenom sredinom devedesetih, koji se čuva u arhivi londonskog Kings koledža, govorila je o raspravama među univerzitetskim kolegama o reformama, o Osmoj sednici partije iz 1987, o događajima u Sloveniji i o raspadu Jugoslavije.

Politički uspon i Jugoslovenska levica (JUL)

Prema enciklopedijskim podacima, bila je prva dama Srbije od 1989. do 1990. godine. U partijskom smislu bila je članica Saveza komunista Jugoslavije do 1990, potom Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju (SK–PJ) do 1994, a zatim Jugoslovenske levice.

Jugoslovenska levica osnovana je 1994. godine, a Mira Marković bila je jedna od osnivača i prva predsednica stranke. Pojedini izvori navode da je vodila Direkciju JUL-a. Stranka je od početka bila koalicioni partner Miloševićeve Socijalističke partije Srbije (SPS) i imala je ministre i funkcionere na saveznom i republičkom nivou.

Odnos sa SPS-om nije uvek bio skladan. Pojedini funkcioneri socijalista, poput Milutina Mrkonjića, bili su kritični prema JUL-u. U JUL-u su delovali i političari koji su kasnije nastavili karijere u drugim strankama, među njima Aleksandar Vulin. Profesor Vladimir Štambuk, nekadašnji član stranke, upoređivao ju je s Jovankom Orleankom i izražavao veru da će se iz njenog pepela jednog dana podići nova levica.

Politički protivnici ocenjivali su da JUL snosi odgovornost za politiku režima. Žarko Korać, potpredsednik vlade Zorana Đinđića, tvrdio je da su članovi stranke zauzimali važna mesta i zato dele odgovornost za pljačku i ratove devedesetih. Mira Marković je u razgovoru za Vreme posle promene vlasti branila supruga i njegovu ulogu u Dejtonskom sporazumu, tvrdeći da se tokom bombardovanja svakodnevno sastajala sa članovima direkcije stranke.

Kolumne i knjige

Pored politike, Mira Marković bavila se pisanjem. Devedesetih je u nedeljniku Duga objavljivala kolumnu i dnevnik, u kojima je pisala o političkim događajima, ali i o privatnim temama. Poslednja kolumna u Dugi izašla je u februaru 1997. godine.

Njena knjiga „Noć i dan“, dnevnik iz perioda od decembra 1992. do jula 1994, preveden je na grčki. Prema podacima iz medija, njene knjige prevođene su i prodavane u Rusiji, Kini, Indiji i Kanadi.

Posle odlaska u Rusiju objavila je više naslova. Među njima su zbirka „Pre i posle“, koja sadrži intervjue, pisma i govore iz perioda od 1985. do 2007. godine, trotomna knjiga „Destierrada e imperdida“ (Prognana i neizgubljena), zatim „Danger“, „Sačuvajte ovu knjigu“ i „Bilo je to ovako“. Pisala je i kolumne za list Pravda od 2007. do 2008. i za portal Sloboda od 2010. do 2011. godine. U Moskvi je napisala i autobiografsku knjigu u kojoj je branila supruga i otkrila pojedinosti iz njihovog braka.

Kritika je njen književni stil ocenjivala različito. Književni kritičar Teofil Pančić smatrao je da njeno pisanje slabo korespondira sa svetom u kome žive ostali. Nedeljnik Vreme je pri ocenjivanju knjige „Bilo je to ovako“ govorio o „paralelnom univerzumu“ autorke. Njeni poštovaoci cenili su pak njene tekstove kao svedočanstvo o zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije.

Pad režima i odlazak u Rusiju

Miloševićeva vlast okončana je 5. oktobra 2000. godine. Slobodan Milošević uhapšen je 2001. i prebačen u Hag, gde mu je pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju suđeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Mira Marković napustila je Srbiju 2003. i otišla u Rusiju, gde je već boravio njen sin Marko. Većina izvora navodi 2003. godinu, dok pojedini pominju 2000. ili 2001, pa se izvori razlikuju. Od tada nije viđana u javnosti.

Srbija je 2005. raspisala međunarodnu poternicu za njom, a zahtev za izručenje Moskva je odbila, navodeći da joj je odobren politički azil. Izvori se razlikuju u pogledu godine dobijanja azila, pa se navodi period od 2006. do 2010. godine. Ona i njen sin dobili su status izbeglica od ruskih vlasti.

Nije prisustvovala sahrani supruga u Požarevcu 2006. godine, jer se, prema izveštajima, plašila hapšenja. Po izveštajima medija, smatrala je da je haški tribunal doprineo smrti njenog supruga.

Sudski postupci i optužbe

Afera državni stanovi

Protiv Mire Marković 2005. godine podignuta je optužnica za zloupotrebu službenog položaja. Tužilaštvo ju je teretilo da je podstrekla Živku Knežević, tadašnju generalnu sekretarku Vlade Srbije i članicu vladine komisije za stambena pitanja, da dodeli stan Iloni Pešić, dadilji njenog unuka, iako ona nije ispunjavala zakonske uslove.

Suđenje je vođeno u njenom odsustvu, jer je bila nedostupna srpskom pravosuđu. U junu 2018. prvostepeni sud osudio ju je na godinu dana zatvora. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je tu presudu u martu 2019, nekoliko nedelja pre njene smrti, a suđenje je vraćeno na početak.

Pored toga, prema pisanju BBC-ja na srpskom, bila je obuhvaćena i optužnicom za šverc cigareta, ali je suđenje za nju prekinuto, dok je za ostale okrivljene presuda doneta.

Pominjanje u istragama o ubistvima

Mira Marković je u medijima i tokom istraga više puta pominjana kao moguća naručiteljka ubistava novinara Slavka Ćuruvije i bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića. Ona nikada nije saslušana u tim postupcima, a protiv nje nije doneta nijedna presuda u vezi sa njima.

U pravosnažnoj presudi u slučaju Stambolić utvrđeno je da je ubistvo naredio Slobodan Milošević. Novinar NIN-a Vuk Cvijić ocenio je da je presuda u aferi sa stanovima simbolična i da bi srpskom pravosuđu bili važniji slučajevi poput ubistva Ćuruvije.

Poslednje godine i smrt

U Rusiji je, prema njenim rečima iz poslednjeg intervjua za srpske medije, živela skromno i nije imala nameru da se vrati u Srbiju. Poslednjih nedelja života lečila se u bolnici u Moskvi, gde je provela skoro mesec dana.

Preminula je 14. aprila 2019. godine, u nedelju, oko 13 časova, u 77. godini po navodima pojedinih medija, odnosno u 76. godini prema datumu rođenja. Većina izvora navodi da se to dogodilo u Moskvi, dok IMDb i neki mediji pominju Soči. Prema pisanju Telegrafa, uzrok smrti bile su komplikacije izazvane upalom pluća posle dve operacije, a pojedini izvori navode i komplikacije posle pada u stanu.

Kremacija i sahrana

Kremacija je obavljena u Moskvi 18. aprila, u prisustvu sina Marka, njegove ćerke Marije, najbližih prijatelja i osoblja ambasade Srbije. Urnu je u Srbiju doneo Slobodan Bulatović, prijatelj porodice.

Sahranjena je 20. aprila 2019. u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, pored supruga, ispod lipe, uz opelo sveštenika Eparhije braničevske. Prisustvovalo je nekoliko desetina ljudi, među njima Milovan Bojić, nekadašnji ministar iz Miloševićevog doba. Sin Marko i ćerka Marija nisu prisustvovali, a Bulatović je pročitao pismo ćerke Marije.

Ivica Dačić, predsednik SPS-a, izjavio je da poslednjih godina nije bio u dobrim odnosima sa Mirom Marković, ali je u ime stranke izrazio saučešće porodici.

Privatni život

Mira Marković bila je u braku sa Slobodanom Miloševićem od 1965. do njegove smrti 2006. godine. Imali su sina Marka i ćerku Mariju. Marija je 1998. osnovala televiziju Košava i bila njen vlasnik do promene vlasti 2000. godine.

U Rusiji je živela uz sina Marka, kome je takođe odobren status izbeglice. Marko je imao ćerku Mariju, koja je prisustvovala kremaciji svoje bake.

Prema pisanju Times Higher Education, u javnosti je volela ružičastu boju i često nosila cvet u kosi. Posle smrti, urna sa njenim posmrtnim ostacima položena je u porodično dvorište u Požarevcu, gde je i njen suprug.

Zanimljivosti

Pojedine činjenice iz života Mire Marković posebno su zapažene u javnosti.

• U mladosti su je zvali Baca, a u zapadnim medijima dobila je nadimak „Lejdi Magbet Balkana“.
• Ona i Slobodan Milošević među vršnjacima su zvani „Romeo i Julija II“.
• Preminula je 14. aprila, na godišnjicu skupa „Stop teroru – za demokratske izbore“ iz 2000, koji se smatra početkom Miloševićevog pada.
• Pojavila se kao gost u dokumentarnom filmu „The Power Behind the Throne?“ (prema IMDb-u).
• Njen intervju iz 1994–1995, vezan za dokumentarnu seriju o raspadu Jugoslavije, čuva se u arhivi Kings koledža u Londonu.

Nagrade i priznanja

Nema pouzdanih podataka o značajnim državnim ili međunarodnim nagradama koje je primila Mira Marković.

Poznata su akademska priznanja u Rusiji, gde je bila članica Ruske akademije društvenih nauka, gostujuća profesorka i počasna profesorka Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“.

Nasleđe i uticaj

Ocene o ulozi Mire Marković ostaju duboko podeljene. Njeni poštovaoci, poput Milovana Bojića, govorili su da će istorija ukloniti ljage sa njenog imena i da je bila verna idejama levice. Kritičari su je smatrali jednom od ključnih figura režima koji je vladao tokom ratova devedesetih.

Politički uticaj JUL-a danas je ograničen, ali su pojedini njeni nekadašnji članovi nastavili karijere u drugim strankama. Autorke biografija i novinari ističu da je Mira Marković jedna od retkih žena u istoriji Srbije koja je imala toliki politički uticaj, ali i da je ostala kontroverzna ličnost.

Njena sudbina, od porodične tragedije u ratu do života u egzilu, i dalje je tema novinskih tekstova, knjiga i televizijskih serija. Pravosnažna presuda u vezi sa njenim delovanjem nikada nije doneta, pa se ocene o njoj uglavnom zasnivaju na političkim stavovima i svedočenjima.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je bila Mira Marković?

Mira Marković bila je srpska sociološkinja, profesorka univerziteta i političarka, osnivačica Jugoslovenske levice i supruga Slobodana Miloševića.

Kada i gde je rođena Mira Marković?

Rođena je 10. jula 1942. u Požarevcu, u Srbiji.

Čime se bavila Mira Marković?

Bavila se sociologijom kao univerzitetska profesorka, politikom kao predsednica JUL-a i pisanjem kolumni i knjiga.

Šta je bila Jugoslovenska levica (JUL)?

JUL je bila leva politička stranka osnovana 1994. godine, koja je bila koalicioni partner Socijalističke partije Srbije u vlasti.

Zašto je Mira Marković otišla u Rusiju?

Otišla je 2003. godine, posle pada Miloševićeve vlasti i njegovog hapšenja, kada je protiv nje vođen postupak za zloupotrebu službenog položaja. Rusija joj je odobrila azil.

Da li je Mira Marković osuđena?

U junu 2018. osuđena je u odsustvu na godinu dana zatvora u aferi državnih stanova, ali je Apelacioni sud u martu 2019. tu presudu ukinuo i naložio ponovno suđenje.

Kada i gde je preminula Mira Marković?

Preminula je 14. aprila 2019. u Moskvi, a pojedini izvori pominju Soči.

Gde je sahranjena Mira Marković?

Sahranjena je 20. aprila 2019. u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, pored supruga Slobodana Miloševića.

Koliko dece je imala Mira Marković?

Imala je dvoje dece, sina Marka i ćerku Mariju.

Koje knjige je napisala Mira Marković?

Među njenim knjigama su „Noć i dan“, „Pre i posle“, „Destierrada e imperdida“, „Danger“, „Sačuvajte ovu knjigu“ i „Bilo je to ovako“.

Zaključak

Mira Marković bila je sociološkinja, profesorka i političarka čiji je život obeležila porodična tragedija, uspon pored Slobodana Miloševića i vođenje Jugoslovenske levice. Dok su je pristalice videle kao verno levičarsko ime, kritičari su je smatrali ključnom figurom vlasti devedesetih.

Njena biografija pokazuje koliko je teško odvojiti činjenice od političkih ocena. Posle odlaska u Rusiju 2003. živela je u egzilu do smrti 14. aprila 2019, a sahranjena je u Požarevcu.