Ko je Radomir Saičić

Radomir Saičić (Beograd, 31. oktobar 1961) srpski je hemičar, redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Njegove oblasti su organska hemija, organska sinteza i medicinska hemija.

Njegova laboratorija se bavi sintezom složenih prirodnih proizvoda i biološki aktivnih jedinjenja, među kojima su derivati taksola, lekova koji se koriste u hemoterapiji. Saičić je objavio radove u međunarodnim hemijskim časopisima i vodio nekoliko domaćih i međunarodnih projekata.

Poslednjih godina postao je poznat i široj javnosti. Podržao je studentske proteste, a u septembru 2026. predstavljen je kao jedan od kandidata Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima.

Rani život i obrazovanje

Radomir Saičić rođen je 31. oktobra 1961. u Beogradu. Podatke o njegovom detinjstvu i porodici nije moguće pouzdano potvrditi iz više javnih izvora, pa ih ova biografija ne navodi.

Hemiju je studirao od 1979. na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a diplomirao je 1983. Magistarske studije završio je 1987. Za najbolji magistarski rad dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda za studente.

Doktorirao je na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Fakultetska biografija navodi doktorske studije od 1988. do 1991, dok SANU kao godinu doktorata navodi 1992. Izvori se, dakle, razlikuju za jednu godinu.

Usavršavanje u Francuskoj

Od 1995. do 1996. Saičić je bio na postdoktorskim studijama u Institutu za hemiju prirodnih proizvoda Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) u Gif-sur-Yvetu (Žif-sir-Ivet), nadomak Pariza. Tokom 2005. vratio se u isti institut kao gostujući istraživač.

Akademska karijera

Ceo svoj profesionalni put Saičić je vezao za Univerzitet u Beogradu. Na fakultetu je počeo kao asistent pripravnik 1984, a asistentom je postao 1989. Za docenta je izabran 1992, za vanrednog profesora 1997, a za redovnog profesora 2002. godine.

Rukovodeće funkcije

Od 1999. do 2003. bio je šef Katedre za organsku hemiju, a na to mesto vratio se 1. oktobra 2023. Od decembra 2020. član je komisije za izradu strategije naučnog razvoja Hemijskog fakulteta. Od jula 2021. predsedava Etičkom komisijom fakulteta.

Nastava

Saičić predaje predmete iz oblasti organske sinteze. Među njima su Organske sinteze 1 i 2, Sinteze kompleksnih organskih molekula, Nove sintetičke metode i Organometalna hemija. Godine 1995. objavio je i udžbenik „Sintetičke slobodno-radikalske reakcije: stvaranje veze ugljenik-ugljenik“.

Naučni rad Radomira Saičića

Saičićev istraživački opus najviše se odnosi na totalnu sintezu prirodnih proizvoda, to jest na laboratorijsko građenje složenih molekula koje inače stvaraju biljke i mikroorganizmi. Zato je jedan od najpoznatijih srpskih stručnjaka za organsku sintezu.

Sinteza prirodnih proizvoda i taksola

Laboratorija koju vodi radi na sintezi taksola i njegovih derivata, jedinjenja koja se koriste u lečenju raka. Zajedno sa saradnicima, među kojima su Z. Ferjančić, R. Matović i Ž. Čeković, objavio je radove o sintezi i biološkom ispitivanju analoga paklitaksela. Od 2014. do 2015. vodio je i inovacioni projekat za razvoj postupka semisinteze paklitaksela iz prirodnog jedinjenja 10-deacetilbakatina III.

Poznate su i njegove totalne sinteze drugih prirodnih molekula, među kojima su periplanon C, citoksazon, (−)-atrop-abizomicin C, swainsonin i hijacintakin. Rad o sintezi (−)-atrop-abizomicina C, koji je napisao sa F. Bihelovićem, objavljen je 2012. u časopisu Angewandte Chemie.

Nove sintetičke metode

Saičić je sa saradnicima razvijao i nove reakcije u organskoj hemiji. Među njima je organokatalizovana Tsuji-Trost reakcija, koju je razradio sa B. Vulovićem i F. Bihelovićem, a koristi se za zatvaranje petočlanih i šestočlanih prstenova. Pisao je i pregledni rad o sintezama prirodnih i bioaktivnih jedinjenja bez zaštitnih grupa, objavljen u časopisu Tetrahedron 2014. Autor je i priloga za Wiley-jevu elektronsku enciklopediju reagenasa u organskoj sintezi.

Istraživanja lekova protiv virusa

Godine 2020. Saičić je postao rukovodilac projekta „Terapija RNK-viroza malim molekulima“ (SMART Repurposing), koji je finansirao Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa posvećenog kovidu 19. Projekat se bavio iminošećerima i analozima hlorokina, a tim je sarađivao i sa naučnicima Instituta Paster u Parizu. Od 2022. do 2025. rukovodio je projektom „Nove sintetičke metode i njihove primene za brze totalne sinteze složenih prirodnih proizvoda i bioaktivnih molekula“.

Ostali projekti

• Projekat 172027: razvoj novih sintetičkih metoda i njihova primena u sintezi prirodnih proizvoda, koji je finansiralo nadležno ministarstvo nauke Republike Srbije.
• 2017: inovacioni projekat razvoja postupka za proizvodnju vazodilatatora izosorbid-dinitrata.
• 2019: međunarodni ugovor o donaciji sa Zajedničkim istraživačkim centrom Evropske komisije u Briselu.

Članstvo u SANU

Saičić je 1. novembra 2012. izabran za dopisnog člana SANU na Odeljenju hemijskih i bioloških nauka. Za redovnog člana izabran je 8. novembra 2018. Unutar Akademije bio je potpredsednik Stručnog saveta Centra za audiovizuelne arhive i digitalizaciju i član Radne grupe za dizajn internet prezentacije SANU. Član je i Odbora za visoko obrazovanje i Odbora za međunarodnu saradnju.

Pored toga, od 1984. član je Srpskog hemijskog društva, u kome je aktivan u Sekciji za organsku hemiju i Sekciji za medicinsku hemiju.

Javni angažman i podrška studentima

Dugo je bio poznat uglavnom u naučnim krugovima, a javno se aktivirao posle studentskih protesta koji su počeli nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine. Podržavao ih je na skupovima i u medijima.

Peticija članova SANU

Jun 2025. Saičić je bio među 25 članova SANU koji su potpisali javni apel za ostavku predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Inicijativu je pokrenuo akademik Dušan Teodorović, a apel je potpisalo 25 od 134 akademika. Potpisnici su, među ostalim, naveli da je predsednik odgovoran za urušavanje institucija, medija i pravosuđa.

Govor na Slaviji i izložba u Galeriji SANU

Na protestu na beogradskom Trgu Slavija Saičić je govorio o građanskim pravima i poručio da sloboda nema cenu. Istakao je da je vernik, a kritikovao je i deo crkvene vlasti zbog odnosa prema studentima. Maja 2026. demonstrativno je napustio otvaranje izložbe posvećene Svetom Savi u Galeriji SANU, čim je najavljeno obraćanje ministra kulture Nikole Selakovića. Kasnije je rekao da bi ćutanjem pristao na ono što ministar predstavlja.

Studentska lista i izbori 2026.

Predsednik Aleksandar Vučić raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar 2026. Studenti u blokadi odlučili su da učestvuju na njima sopstvenom listom, a Saičić je bio jedan od 14 potpisnika grupe građana „Studentska lista – Studenti pobeđuju“.

Predstavljanje kandidata

Kampanja je zvanično počela 10. septembra 2026. skupom u Novom Sadu, na kome su predstavljeni prvi kandidati. Među njima bili su kardiolog Ilija Srđanović, profesor Filozofskog fakulteta Jovo Bakić, glumac Tihomir Stanić i politikolog Adem Mavrić. Saičić je na skupu ocenio da je vreme nabrajanja grešaka vlasti prošlo i da dolazi vreme promena. Studenti su 14. septembra objavili celu listu od 250 kandidata, u kojoj se nalazi i njegovo ime.

Stavovi i reakcije

Saičić je izjavio da ga lične političke ambicije ne zanimaju i da je na listu stupio da stane uz svoje studente. Povodom mogućih novih blokada fakulteta rekao je da to nije na njemu da određuje, jer je pokret studentski. Na RTS-u je govorio o državnim institucijama, Kosovu i odnosima sa Rusijom. Prema pisanju Vikipedije, Kosovo je opisao kao privremeno okupiranu teritoriju i rekao da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa Rusijom. Provladini mediji, među njima Novosti, kritikovali su njegove odgovore na pitanje o sankcijama Rusiji. Rezultati izbora nisu uključeni u ovu biografiju.

Privatni život

Saičić ne govori mnogo o privatnom životu, pa su javno poznati samo retki podaci. Javno je rekao da je vernik. Podaci o porodici nisu javno potvrđeni iz pouzdanih izvora, zbog čega ih ova biografija ne navodi.

Nagrade i priznanja

• 1987: Oktobarska nagrada grada Beograda za studente, za najbolji magistarski rad.
• 1995: Medalja Srpskog hemijskog društva za pregalaštvo i uspeh u nauci.
• 2007: Nagrada grada Beograda za najbolje naučno ostvarenje u 2006. godini.

Zanimljivosti

• Za Oktobarsku nagradu grada Beograda kao student dobio je priznanje za najbolji magistarski rad.
• Napisao je priloge o reagensima za Wiley-jevu elektronsku enciklopediju reagenasa u organskoj sintezi.
• Njegov istraživački tim sarađivao je sa Institutom Paster u Parizu na projektu o kovidu 19.
• Fakultetska stranica navodi ga kao autora velikog broja naučnih radova, a puna bibliografija dostupna je na sajtu fakulteta.

Nasleđe i uticaj

Saičić je školovao generacije hemičara na Hemijskom fakultetu, a njegovi saradnici nastavili su rad na sintezi složenih molekula. U naučnoj zajednici poznat je po spoju fundamentalnog istraživanja i primenjenih projekata, od taksola do lekova protiv virusa.

U javnom životu postao je jedan od najpoznatijih akademika koji su stali uz studentski pokret. Njegov politički angažman nastao je tek posle četiri decenije u nauci, a procena njegovog uticaja zavisi i od ishoda izbora i događaja koji tek slede.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Radomir Saičić?

Radomir Saičić srpski je hemičar, redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i redovni član SANU. Poznat je po radu u organskoj sintezi, a od 2026. i kao kandidat Studentske liste.

Kada i gde je rođen Radomir Saičić?

Rođen je 31. oktobra 1961. u Beogradu. Taj podatak potvrđuju stranica Hemijskog fakulteta i podaci SANU.

Koliko godina ima Radomir Saičić?

Na dan pisanja ove biografije (26. oktobra 2026) ima 64 godine, a 65 godina navršava 31. oktobra 2026.

Čime se bavi Radomir Saičić?

Bavi se organskom hemijom, tačnije sintezom prirodnih proizvoda i biološki aktivnih jedinjenja. Predaje na Hemijskom fakultetu i vodi istraživačku laboratoriju.

Da li je Radomir Saičić član SANU?

Da. Dopisni član SANU postao je 1. novembra 2012, a redovni član 8. novembra 2018.

Na kom fakultetu predaje Radomir Saičić?

Predaje na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je redovni profesor od 2002. godine i šef Katedre za organsku hemiju od 2023.

Koje je nagrade dobio Radomir Saičić?

Dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda 1987, Medalju Srpskog hemijskog društva 1995. i Nagradu grada Beograda za najbolje naučno ostvarenje u 2006. godini.

Zašto se Radomir Saičić nalazi na Studentskoj listi?

Prema sopstvenim rečima, na listu je stupio da stane uz svoje studente, a ne zbog političke karijere. Predstavljen je kao kandidat 10. septembra 2026. u Novom Sadu.

Na čemu radi Radomir Saičić u nauci?

Njegov tim radi na sintezi taksola i drugih prirodnih proizvoda, a vodio je i projekat o lekovima protiv RNK virusa tokom pandemije kovida 19.

Da li je Radomir Saičić oženjen i ima li dece?

Podaci o njegovoj porodici nisu javno potvrđeni iz pouzdanih izvora, pa ih ova biografija ne navodi.

Zaključak

Radomir Saičić je srpski hemičar i akademik, redovni profesor Hemijskog fakulteta i redovni član SANU. Tokom više od tri decenije rada stekao je ugled u oblasti organske sinteze i vodio projekte od sinteze taksola do istraživanja lekova protiv virusa. Poslednjih godina istakao se i kao podržavalac studentskog pokreta, a kandidatura na Studentskoj listi 2026. otvorila je novo poglavlje u njegovoj biografiji.