Ko je Bojan Pajtić

Bojan Pajtić (Senta, 2. maj 1970) srpski je pravnik, univerzitetski profesor i bivši političar. Kao član Demokratske stranke (DS) predvodio je pokrajinsku vlast u Vojvodini od 2004. do 2016. godine. Najpre je bio predsednik Izvršnog veća, a od 2009. prvi predsednik Vlade Vojvodine. Od 2014. do 2016. bio je i predsednik DS-a.

Danas je redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Često se oglašava kao kritičar vlasti Aleksandra Vučića, pre svega na društvenim mrežama.

Rani život i detinjstvo

Rođen je u Senti, u patrijarhalnoj porodici. Njegov otac Lazar je pravoslavni sveštenik. Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu, a zatim je služio vojni rok u Mostaru.

U mladosti se oko petnaest godina amaterski bavio glumom. Mnogi su zato mislili da će postati glumac. Ipak je odustao jer je tu profesiju smatrao egzistencijalno nesigurnom. Pored srpskog, govori mađarski i engleski jezik.

Obrazovanje

Pajtić je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u martu 1995. godine. Neko vreme radio je u Okružnom sudu u Novom Sadu. Zatim je prešao na fakultet kao asistent za predmet Obligaciono pravo.

Na istom fakultetu magistrirao je 2000. godine, na temu fiducijarnih ugovora kao sredstva obezbeđenja obligacionopravnih potraživanja. Titulu doktora pravnih nauka stekao je u junu 2008. odbranom disertacije o bračnom imovinskom ugovoru. Usavršavao se i na Univerzitetu u Hajdelbergu (engl. Heidelberg University).

Akademska karijera

Za asistenta na Pravnom fakultetu u Novom Sadu izabran je 1996. godine. Za docenta je izabran 2009, za vanrednog profesora 2014, a za redovnog profesora 2019. godine. Njegova uža oblast je obligaciono pravo.

U okviru programa mobilnosti Erasmus+ gostovao je 2018. kao profesor na Univerzitetu u Hajdelbergu. Aprila iste godine bio je gostujući profesor na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi. Kao autor, objavljivao je naučne radove iz oblasti prava u stručnim časopisima. Prema Al Džaziri, među njegovim studentima bio je i Aleksandar Martinović, kasniji šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

Početak političke karijere

Izvori se razlikuju oko Pajtićevih političkih početaka. Prema nedeljniku Vreme, u politiku je ušao 1995. preko Narodne stranke Milana Paroškog. Sam Pajtić to negira i navodi da je njegov otac samo kratko bio član predsedništva te stranke pri osnivanju. Član Demokratske stranke postao je 1996. godine. U DS-u je bio portparol Gradskog odbora u Novom Sadu.

Posle promena 2000. godine postao je narodni poslanik i prvi predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Srbije posle demokratskih promena. Prema podacima Fondacije za evropske progresivne studije (FEPS), 2001. izabran je i za potpredsednika Izvršnog odbora Grada Novog Sada. Od marta do decembra 2003. predsedavao je poslaničkom grupom „DOS – Reforme Srbije“. Godine 2004. izabran je za šefa poslaničke grupe Demokratske stranke.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine

Skupština Vojvodine izabrala ga je krajem oktobra 2004. za predsednika Izvršnog veća, kao naslednika Đorđa Đukića. Izvori se razlikuju oko tačnog datuma. Wikipedia navodi 30. oktobar, a FEPS 1. novembar 2004. Na tom mestu potvrđen je ponovo 16. jula 2008. godine.

U to vreme postao je jedno od prepoznatljivih lica DS-a. Na listi 300 najmoćnijih ljudi koju je 2007. objavio dnevni list Blic zauzeo je 44. mesto.

Predsednik Vlade Vojvodine

Posle usvajanja novog statuta Vojvodine, Izvršno veće je zamenjeno Pokrajinskom vladom. Pajtić je 14. decembra 2009. postao njen prvi predsednik. Na izborima 2012. vladajuća koalicija u kojoj su bili DS, Savez vojvođanskih Mađara, Socijalistička partija Srbije i Liga socijaldemokrata Vojvodine zadržala je većinu. Nova Pokrajinska vlada izabrana je 11. jula 2012, a Pajtić je ponovo izabran za predsednika.

Posle republičkih izbora 2014. politička situacija se promenila. Pritisak na vojvođansku vlast je rastao, a pitanje prevremenih pokrajinskih izbora otvorilo je spor sa predsednikom Skupštine Vojvodine Ištvanom Pastorom. Pajtić je 2015. tvrdio da pokrajinski i lokalni izbori treba da se održe istovremeno i ne pre proleća 2016.

Na čelu vlade ostao je do 20. juna 2016. godine, kada ga je nasledio Igor Mirović iz Srpske napredne stranke, nakon pokrajinskih izbora 2016. Tako je ukupno oko dvanaest godina vodio izvršnu vlast u Vojvodini.

Na čelu Demokratske stranke

Posle izbornog poraza DS-a 2014. u stranci su se pojačali unutrašnji sukobi. Pajtić je bio potpredsednik stranke i u sukobu sa Borisom Tadićem otvoreno je podržavao predsednika DS-a Dragana Đilasa. Mesec dana kasnije sam je objavio kandidaturu za predsednika stranke. Na vanrednom kongresu 31. maja 2014. pobedio je Đilasa i preuzeo vođstvo DS-a.

U junu 2016. uputio je otvoreno pismo Aleksandru Vučiću zbog medijskih najava o navodnoj ruskoj vojnoj bazi kod Zrenjanina, nedaleko od aerodroma Ečka. Nekoliko dana kasnije obratio se i članstvu DS-a sa četiri pitanja za stranački referendum. Pitanja su se odnosila na pridruživanje Srbije NATO-u, pravni status istopolnih zajednica, učešće sindikata u radu stranke i razgovore o ponovnom ujedinjenju stranaka koje su nastale iz DS-a.

Na neposrednim izborima u stranci, 24. septembra 2016, pobedio je Dragan Šutanovac. Pajtić je sutradan podneo neopozivu ostavku na mesto šefa poslaničke grupe DS-a. Na Fejsbuku je naveo da ne deli u potpunosti vrednosti i politički rezon novog rukovodstva.

Povratak nastavi i rad na fakultetu

Posle povlačenja iz aktivne politike vratio se predavanju na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Ostao je prisutan u javnosti kao komentator političkih prilika i kritičar vlasti Aleksandra Vučića. Učestvovao je i u dokumentarnom filmu N1 „Zoran Đinđić – priča o Srbiji“, o okolnostima pre i posle ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine.

Tokom studentskih protesta bio je prvi potpisnik dopisa grupe profesora i asistenata upućenog dekanici Pravnog fakulteta Tatjani Bugarski. U njemu su odbili da održavaju onlajn nastavu. Svoju podršku studentima objasnio je rečima da ne bi mogao da živi sam sa sobom da je okrenuo leđa studentima.

Kontroverze

Tokom predizborne kampanje 2016. izazvala je reakcije Pajtićeva izjava na skupu u Padini, kada je govorio o Slovacima koji ulaze u Srpsku radikalnu stranku. N1 je preneo da je njegova izjava povezana sa učlanjenjem u stranku koju je osnovao Tomislav Nikolić. Pajtić je to pojasnio u pisanoj izjavi, ali se nije izvinio, što su tražila neka slovačka udruženja.

U istom periodu pojavile su se i medijske tvrdnje da se protiv njega vodi istraga zbog navodnog ugrožavanja sigurnosti vlasnika novosadske detektivske agencije „Gvozden“ Uglješe Grgura. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu demantovalo je da je istraga pokrenuta. Pajtić je odbacio navode kao deo predizborne kampanje i najavio tužbu protiv lista „Dnevnik“.

Privatni život

Pajtić je oženjen Vesnom, lekarkom anesteziologom. Imaju sinove Andreja i Stefana. U razgovoru za Vreme 2008. godine opisao je suprugu kao osobu koja govori jezike i odlično kuva.

Porodica živi u Novom Sadu, a Pajtić je ostao vezan i za rodnu Sentu. Ostali privatni detalji nisu javno poznati.

Zanimljivosti

• Bio je prvi predsednik Vlade Vojvodine nakon uvođenja tog položaja 2009. godine.
• U mladosti je oko petnaest godina bio amaterski glumac.
• Govori mađarski i engleski jezik.
• Na Blicovoj listi 300 najmoćnijih iz 2007. zauzeo je 44. mesto.
• Predavao je budućem političaru Aleksandru Martinoviću.

Nagrade i priznanja

Povodom 660 godina južnobanatskog mesta Seleuša, Bojan Pajtić je proglašen za počasnog građanina tog mesta. Drugih potvrđenih nagrada u javno dostupnim izvorima nije bilo.

Nasleđe i uticaj

Bojan Pajtić ostaje upamćen kao prvi predsednik Vlade Vojvodine i političar koji je pokrajinu vodio gotovo dvanaest godina. Kao predsednik DS-a vodio je stranku u jednom od najtežih perioda posle 2012. godine.

U javnosti je danas prisutan pre svega kao univerzitetski profesor i kritičar vlasti. Njegova politička karijera i danas je predmet rasprava o promenama na srpskoj opozicionoj sceni.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Bojan Pajtić?

Bojan Pajtić je srpski pravnik, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši političar. Predvodio je vojvođansku vladu od 2004. do 2016. godine, a Demokratsku stranku od 2014. do 2016.

Kada i gde je rođen Bojan Pajtić?

Rođen je 2. maja 1970. godine u Senti, u Vojvodini.

Gde je Bojan Pajtić studirao?

Studirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je diplomirao 1995, magistrirao 2000. i doktorirao 2008. godine.

Koliko je dugo Bojan Pajtić bio na čelu vlade Vojvodine?

Na čelu pokrajinske vlasti bio je od 30. oktobra 2004. do 20. juna 2016, najpre kao predsednik Izvršnog veća, a od decembra 2009. kao predsednik Vlade Vojvodine.

Kada je Bojan Pajtić bio predsednik Demokratske stranke?

Predsednik DS-a postao je 31. maja 2014. godine, a funkciju je izgubio 24. septembra 2016, kada ga je na izborima u stranci pobedio Dragan Šutanovac.

Ko je nasledio Bojana Pajtića na čelu Vlade Vojvodine?

Nasledio ga je Igor Mirović iz Srpske napredne stranke, 20. juna 2016. godine.

Čime se Bojan Pajtić bavi danas?

Redovni je profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i javno komentariše političke prilike u Srbiji.

Ko je supruga Bojana Pajtića?

Oženjen je Vesnom, lekarkom anesteziologom. Imaju sinove Andreja i Stefana.

Koje jezike govori Bojan Pajtić?

Pored srpskog, govori mađarski i engleski jezik.

Zaključak

Bojan Pajtić je pravnik, profesor i političar čija je karijera obeležila Vojvodinu i Demokratsku stranku. Iz Sente je stigao do čela pokrajinske vlade, koju je vodio gotovo dvanaest godina. Zatim je kratko predvodio DS, pa se posle 2016. vratio akademskom radu, uz javno angažovanje i kritiku vlasti.