Ko je Kim Džong Un

Kim Džong Un (kor. 김정은; engl. Kim Jong Un) severnokorejski je političar koji od 17. decembra 2011. godine stoji na čelu Severne Koreje, zvanično Demokratske Narodne Republike Koreje. Nasledio je oca, Kim Džong Ila (engl. Kim Jong Il), i postao treći pripadnik porodice Kim na vrhu države, posle dede Kim Ir Sena (engl. Kim Il Sung) i oca. Danas je generalni sekretar Partije rada Koreje, predsednik Komisije za državna pitanja, vrhovni komandant oružanih snaga i nosilac čina maršala.

Njegov život obavijen je velom tajne. Severnokorejske vlasti navode da je rođen 8. januara 1982. godine, ali južnokorejske obaveštajne službe smatraju da se to dogodilo godinu dana kasnije, dok su SAD ranije navodile 1984. godinu. Zbog toga se u ovoj biografiji na odgovarajućim mestima napominje da se izvori razlikuju.

Pod njegovim vođstvom Severna Koreja je izvela četiri od ukupno šest nuklearnih proba u svojoj istoriji, razvila rakete dugog dometa i učestvovala u istorijskim susretima sa predsednikom SAD Donaldom Trampom (engl. Donald Trump). Potom je zemlju okrenuo ka Rusiji, potpisao sporazum o uzajamnoj odbrani sa Vladimirom Putinom i 2026. godine ustavno učvrstio politiku „dve neprijateljske države“ prema Južnoj Koreji.

Poreklo i detinjstvo

Kim Džong Un potiče iz najuticajnije političke porodice u Severnoj Koreji. Deda mu je Kim Ir Sen, osnivač države, a otac Kim Džong Il, njen drugi vrhovni vođa od 1994. do 2011. godine. Majka mu je Ko Jong Hui (engl. Ko Yong Hui), plesačica koja je, prema dostupnim izvorima, umrla 2004. godine, verovatno od raka. Izvori ne daju jednoznačan odgovor da li je bila zvanična supruga ili partnerka Kim Džong Ila.

Prema većini izvora, Kim Džong Un je drugo od troje dece Ko Jong Hui i Kim Džong Ila. Stariji brat Kim Džong Čol (engl. Kim Jong Chol) rođen je 1981. godine, a mlađa sestra Kim Jo Džong (engl. Kim Yo Jong) verovatno 1987. godine. Pojedini izvori ga nazivaju trećim sinom Kim Džong Ila, pa se redosled dece u različitim tekstovima razlikuje. Imao je i polubrata Kim Džong Nama (engl. Kim Jong Nam).

Za razliku od dede i oca, Kim Džong Un je prvi severnokorejski vođa rođen nakon osnivanja države. Mesto rođenja nije potvrđeno, a najčešće se pominje Pjongjang. Prema izveštaju Radija Slobodna Azija iz 2020. godine, zvanična biografija koju su objavile severnokorejske vlasti ne otkriva ni datum ni mesto njegovog rođenja i počinje od studentskih dana.

Obrazovanje

Prema brojnim izveštajima, Kim Džong Un školovao se u Švajcarskoj. Prvi navodi govorili su da je od 1993. do 1998. godine pohađao Međunarodnu školu u Bernu, u mestu Gimligen, pod imenom „Čol Pak“ ili „Pak Čol“. Pojedini izvori, međutim, smatraju da je u toj školi zapravo bio njegov brat Kim Džong Čol.

Bolje je dokumentovano školovanje u javnoj školi Liebefeld-Steinhölzli u Kenicu kod Berna. Tamošnje vlasti potvrdile su da je od avgusta 1998. do jeseni 2000. godine tu išao severnokorejski učenik, upisan kao sin zaposlenog u ambasadi, koji se vodio pod imenom Pak Un. Opisan je kao marljiv, ambiciozan i dobro prilagođen đak, a u slobodno vreme igrao je košarku. Identitet učenika vlasti nisu mogle da potvrde, ali je laboratorija za anatomsku antropologiju Univerziteta u Lionu uporedila fotografiju iz 1999. sa snimkom iz 2012. godine i zaključila da lica odgovaraju.

Po povratku u Severnu Koreju, većina analitičara smatra da je od 2002. do 2007. godine studirao u Pjongjangu. Navodno je stekao dve diplome: iz fizike na Univerzitetu „Kim Ir Sen“ i vojnu diplomu na Vojnom univerzitetu „Kim Ir Sen“. Izvori se razlikuju u pogledu tačnih godina i prirode njegovih studija.

Imenovanje za naslednika

Do 2009. godine Kim Džong Unovo ime gotovo da se nije pominjalo među mogućim naslednicima. Stariji brat Kim Džong Čol smatran je nezainteresovanim za politiku, a polubrat Kim Džong Nam navodno je izgubio očevu naklonost nakon 2001. godine, kada je pokušao da uđe u Japan sa lažnim pasošem. Južnokorejska agencija Joniap javila je 15. januara 2009. da je Kim Džong Il izabrao Kim Džong Una za naslednika.

Javni uspon počeo je 27. septembra 2010. godine. Tada je bez ikakvog poznatog vojnog iskustva unapređen u čin generala sa četiri zvezdice, dan pre retke konferencije Partije rada Koreje. Na konferenciji je izabran za potpredsednika Centralne vojne komisije i primljen u Centralni komitet. Državni mediji tada su prvi put objavili njegovu fotografiju kao odrasle osobe.

Oktobra 2010. stajao je pored oca na proslavi 65. godišnjice osnivanja Partije, što su posmatrači protumačili kao potvrdu da je on sledeći vođa. Analitičari su isticali da je njegov uspon bio veoma brz, a da nije bio praćen javnom političkom ili vojnom karijerom.

Dolazak na vlast

Kim Džong Il umro je 17. decembra 2011. godine, a državna televizija je Kim Džong Una potom proglasila „Velikim naslednikom“. Na sahrani, održanoj 28. decembra, pored kovčega su koračali i drugi visoki funkcioneri, među njima ujak Džang Song Tek (engl. Jang Song Thaek), koji je važio za mentora mladog vođe.

Funkcije je preuzimao postepeno. Dana 30. decembra 2011. postao je vrhovni komandant Korejske narodne armije. Dana 11. aprila 2012. izabran je za prvog sekretara Partije rada Koreje, a dva dana kasnije za prvog predsednika Državne komisije za odbranu. U julu 2012. unapređen je u maršala, najviši vojni čin.

Od početka se držao drugačije od oca. Državni mediji su u julu 2012. objavili da je oženjen, što je bila promena u odnosu na Kim Džong Ila, koji svoje supruge nikada nije javno predstavljao. Kim je promovisao politiku paralelnog razvoja privrede i nuklearnog naoružanja (kor. byungjin), koju je preuzeo iz doba Kim Ir Sena.

Učvršćivanje vlasti i čistke

U prvim godinama vlasti Kim Džong Un obnovio je strukture Partije rada Koreje i povećao njenu moć na račun vojnog rukovodstva. Istovremeno je smenjivao i kažnjavao visoke funkcionere.

Najpoznatiji slučaj je pogubljenje ujaka Džang Song Teka, nekada smatranog drugim najmoćnijim čovekom zemlje. Severnokorejski mediji objavili su 12. decembra 2013. godine da je pogubljen zbog izdaje. Navodi o načinu pogubljenja potiču uglavnom iz južnokorejskih izvora i ne mogu se nezavisno proveriti.

Februara 2017. godine polubrat Kim Džong Nam otrovan je na aerodromu u Kuala Lumpuru, u Maleziji. Južnokorejska obaveštajna služba i brojni analitičari smatraju da je naređenje stiglo iz Pjongjanga, ali ko je naručilac nije zvanično potvrđeno. Njegova vlast je, uz to, meta optužbi za kršenje ljudskih prava.

Nuklearni i raketni program

Razvoj nuklearnog naoružanja postao je središnji stub njegove vladavine. Severna Koreja izvela je prve dve nuklearne probe 2006. i 2009. godine, još pre njegovog dolaska na vlast. Za vreme Kim Džong Una izvedene su četiri:

• 12. februar 2013. – treća nuklearna proba u istoriji zemlje;
• 6. januar 2016. – četvrta proba, koju je Pjongjang predstavio kao test vodonične bombe, što analitičari dovode u sumnju;
• 9. septembar 2016. – peta proba, snažnija od svih prethodnih;
• 3. septembar 2017. – šesta i najsnažnija proba, koju je Pjongjang proglasio vodoničnom bombom, a analitičari uglavnom smatraju da je reč o termonuklearnom uređaju.

Paralelno se razvijao i raketni program. U julu 2017. izvedena su dva testa rakete Hvasong-14, a 29. novembra 2017. testirana je raketa Hvasong-15, za koju je Pjongjang tvrdio da može da pogodi celu kopnenu teritoriju SAD. Tom prilikom je Kim objavio da je cilj izgradnje državnih nuklearnih snaga ostvaren. Mnogi stručnjaci ocenili su da Severna Koreja još nije dokazala da može pouzdano da isporuči nuklearnu bojevu glavu.

Tenzije su tada dostigle vrhunac. Donald Tramp nazvao je Kima „raketnim čovekom“ i sa govornice Ujedinjenih nacija pretio Pjongjangu, dok je Kim odgovarao novim testovima.

Posle septembra 2017. nije izvedena nijedna nuklearna proba. Severna Koreja je nastavila da testira rakete, uključujući hipersonične i one lansirane iz podmornica. Na prvoj sednici Vrhovne narodne skupštine u martu 2026. godine njen nuklearni status proglašen je „nepovratnim“, a predsedniku Komisije za državna pitanja ustavom je dodeljeno komandovanje nuklearnim snagama.

Diplomatski preokret 2018–2019. godine

Posle vrhunca napetosti, Kim je 2018. godine otvorio diplomatski kanal. Severnokorejska delegacija, u kojoj je bila i njegova sestra Kim Jo Džong, prisustvovala je otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Južnoj Koreji.

Aprila 2018. najavio je obustavu nuklearnih i raketnih proba dugog dometa i zatvaranje poligona Pungje Ri. Dana 27. aprila, na sastanku sa južnokorejskim predsednikom Mun Dže Inom (engl. Moon Jae-in), potpisao je Panmundžomsku deklaraciju. Mun je septembra 2018. posetio i Pjongjang.

Dana 12. juna 2018. godine Kim je u hotelu „Kapela“ na ostrvu Sentosa u Singapuru sreo Donalda Trampa, u prvom susretu aktuelnog predsednika SAD i severnokorejskog lidera. Zajednička izjava bila je oskudna u konkretnim obavezama. Drugi samit, održan u Hanoju 27. i 28. februara 2019, završio se bez dogovora zbog razlika između američkih zahteva za denuklearizacijom i severnokorejskih zahteva za ublažavanje sankcija.

Tramp je 30. juna 2019. prešao liniju razgraničenja u Panmundžomu i postao prvi aktuelni predsednik SAD koji je kročio na severnokorejsko tlo. Pregovori na nivou stručnjaka, održani u Švedskoj oktobra 2019, ubrzo su prekinuti. Posmatrači ocenjuju da su samiti podigli Kimov međunarodni ugled, ali nisu doneli denuklearizaciju.

Savez sa Rusijom i odnosi sa Kinom

Posle neuspeha pregovora sa Vašingtonom, Kim je spoljnu politiku usmerio ka Moskvi. Prvi samit sa Vladimirom Putinom održan je u Vladivostoku 25. aprila 2019. godine. Drugi je usledio 13. septembra 2023. u kosmodromu Vostočni u Amurskoj oblasti, što je bilo Kimovo prvo putovanje u inostranstvo od početka pandemije.

Putin je 19. juna 2024. posetio Pjongjang, gde su potpisali Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, koji predviđa uzajamnu vojnu pomoć u slučaju napada. Oba parlamenta ratifikovala su ugovor u novembru 2024. godine.

Od oktobra 2024. Severna Koreja šalje trupe u rusku Kursku oblast. Prema procenama južnokorejskih službi, do septembra 2025. poslato je oko 15.000 vojnika, od kojih je oko 2.000 poginulo, dok kasniji izveštaji govore o oko 20.000 vojnika i inženjeraca u četiri talasa. Putin je u septembru 2025. javno pohvalio hrabrost severnokorejskih vojnika.

Dana 3. septembra 2025. Kim je u Pekingu prisustvovao vojnoj paradi uz kineskog predsednika Si Đinpinga (engl. Xi Jinping) i Putina, u pratnji ćerke. Bilo je to prvi put da je prisustvovao velikom multilateralnom događaju, a istog dana je razgovarao sa Putinom, dok je sa Sijem razgovarao sutradan, u prvom formalnom susretu posle šest godina.

Donald Tramp je više puta izrazio spremnost na novi susret. Tokom posete Južnoj Koreji, u oktobru 2025, rekao je da nije uspelo usklađivanje termina, a Pjongjang je dan ranije lansirao krstareće rakete. Tramp je 20. oktobra 2026. izjavio da ne zna da li će do susreta doći na marginama samita APEC u Šenženu, u Kini.

Politika „dve neprijateljske države“

U decembru 2023. godine Kim je javno napustio cilj ujedinjenja Koreje i izjavio da su dve Koreje „dve neprijateljske države“. Naredio je rušenje simbola međukorejske saradnje, a Luk ujedinjenja uništen je između 19. i 23. januara 2024. godine.

U januaru 2024. pozvao je na izmenu ustava, a na prvoj sednici 15. saziva Vrhovne narodne skupštine, 23. marta 2026. godine, ustav je revidiran. Izbrisane su reference na ujedinjenje, prvi put je dodata odredba o teritoriji, a Kim je ustavom određen za šefa države kao predsednik Komisije za državna pitanja. U govoru pred skupštinom označio je Južnu Koreju kao „najneprijateljskiju državu“.

Južnokorejske službe su u maju 2026. ocenile da izmene predstavljaju pokušaj upravljanja postojećim stanjem, dok drugi analitičari u njima vide trajnu institucionalizaciju podele.

Deveti kongres Partije rada Koreje

Od 19. do 25. februara 2026. godine u Pjongjangu je održan Deveti kongres Partije rada Koreje, koji se sazivaju jednom u pet godina. U uvodnom govoru Kim je obećao podizanje životnog standarda i ubrzanu ekonomsku izgradnju. Dana 22. februara ponovo je izabran za generalnog sekretara, jednoglasno, prema severnokorejskoj državnoj agenciji.

Kongres je potvrdio politiku istovremene izgradnje nuklearnih i konvencionalnih snaga. Završen je vojnom paradom 25. februara, na kojoj je i njegova ćerka bila među uzvanicima, a mediji su javili i o unapređenju sestre Kim Jo Džong.

Privatni život

Kim Džong Unova supruga je Ri Sol Džu (kor. 리설주; engl. Ri Sol Ju). Prema izvorima, venčali su se oko 2009. godine, ali je brak javno potvrđen tek u julu 2012, kada su državni mediji objavili vest o njenom statusu. Ona se od 2018. godine javno pojavljuje u ulozi prve dame, mada se retko viđa.

Obaveštajni izvori uglavnom se slažu da par ima troje dece, ali je javno potvrđena samo ćerka Kim Džu E (engl. Kim Ju Ae), rođena oko 2012. ili 2013. godine. O njenom postojanju prvi je javno govorio američki košarkaš Denis Rodman posle posete 2013, a severnokorejski mediji pokazali su je u novembru 2022. godine. Južnokorejske službe veruju da postoji i stariji sin, koji nikada nije javno prikazan.

Južnokorejska Nacionalna obaveštajna služba saopštila je 12. februara 2026. da je Kim Džu E ušla u fazu „određivanja za naslednicu“, a 6. aprila iste godine da je opravdano smatrati je naslednicom. Služba procenjuje da njena pojavljivanja na vojnim događajima imaju za cilj da smanje sumnje u mogućnost da vođa bude žena. Severnokorejske vlasti sâme nikada nisu potvrdile takvu odluku.

Uticajna figura u njegovoj blizini je i sestra Kim Jo Džong, dok se stariji brat Kim Džong Čol drži van javnosti.

Zanimljivosti

• Njegovo ime „Džong Un“, prema nekim izvorima, znači „pravedni oblak“.
• Poznat je kao ljubitelj košarke, a priča se o njegovom oduševljenju NBA ligom i Majklom Džordanom. Denis Rodman posetio je Severnu Koreju 2013. godine.
• Prema pisanju agencije Rojters iz februara 2018, on i otac koristili su lažne pasoše, navodno brazilskog porekla, za podnošenje zahteva za vize.
• Prvi je severnokorejski vođa rođen nakon osnivanja države 1948. godine.
• Na putovanja u Peking i Rusiju išao je specijalnim oklopnim vozom.
• Septembra 2025. u Pekingu se prvi put našao na istom događaju sa Si Đinpingom i Putinom.

Titule, funkcije i vojni čin

Kim Džong Un obavlja više najviših funkcija u partiji, državi i vojsci, a severnokorejski mediji ga najčešće nazivaju „Poštovani drug“ ili „Maršal“. Njegove glavne funkcije su:

• generalni sekretar Partije rada Koreje (od 10. januara 2021; ranije prvi sekretar 2012–2016, a zatim predsednik 2016–2021);
• predsednik Komisije za državna pitanja (od 29. juna 2016), koji je po izmenjenom ustavu iz 2026. šef države;
• vrhovni komandant oružanih snaga (od 30. decembra 2011);
• predsednik Centralne vojne komisije Partije rada Koreje (od 11. aprila 2012);
• maršal (najviši vojni čin, od jula 2012).

Uticaj i značaj

Kim Džong Un zadržao je dinastičku vlast porodice Kim u trećoj generaciji. Njegov uticaj najviše se ogleda u tome što je Severnu Koreju pretvorio u državu koja se otvoreno proglašava nuklearnom silom, a taj status je 2026. godine upisan u ustav kao nepovratan.

Njegova vladavina prati isti kult ličnosti kao vladavina oca i dede, a režim je predmet optužbi za kršenje ljudskih prava. Na kongresu 2021. godine Kim je priznao da je bilo grešaka u skoro svim oblastima privrednog razvoja, dok je 2026. ponovo istakao zadatak podizanja životnog standarda.

Pitanje naslednika ostaje otvoreno. Južnokorejske službe vide ćerku Kim Džu E kao moguću naslednicu, ali stručnjaci upozoravaju da je budućnost tog scenarija teško predvideti.