Ko je Zvezdan Jovanović

Zvezdan Jovanović (Peć, 19. jul 1965), poznat po nadimcima Zveki i Zmija, bivši je potpukovnik i zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Srbije, koju javnost zna kao Crvene beretke. Pravosnažno je osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora kao neposredni izvršilac ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, počinjenog 12. marta 2003. godine u Beogradu.

O njegovom životu pre ulaska u specijalne jedinice zna se malo. Najviše se pouzdano zna o periodu od devedesetih godina do hapšenja 2003, kao i o sudskom postupku koji je usledio. Zbog toga ova biografija prati ono što potvrđuju relevantni mediji i sudski epilog, a gde se izvori razlikuju, to je posebno naznačeno.

Rani život i detinjstvo

Zvezdan Jovanović rođen je 19. jula 1965. godine na Kosovu i Metohiji, tada u sastavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Izvori se razlikuju oko tačnog mesta rođenja. Nedeljnik Vreme i drugi srpski mediji navode Peć, dok enciklopedijski izvori navode selo Breznica u blizini Peći.

Porodica se, prema pisanju Vremena, desetak godina kasnije preselila u Čačak. Tamo je Jovanović odrastao i školovao se. Podaci o njegovim roditeljima i ostalim članovima porodice nisu javno poznati, pa ih ova biografija ne navodi.

Obrazovanje

U Čačku je Jovanović završio osnovnu školu, a potom i srednju Mašinsku školu, 1983. godine. Nema pouzdanih javno dostupnih podataka o tome da li se dalje školovao na fakultetu. Takođe nije poznato kakvu je vojnu ili policijsku obuku prošao pre ulaska u specijalne jedinice.

Put do specijalnih jedinica

Jovanović je, prema sopstvenom iskazu koji prenosi Vreme, 1991. godine pristupio formaciji iz koje će nastati Jedinica za specijalne operacije. Pojedini enciklopedijski izvori navode da je tada stupio u Srpsku dobrovoljačku gardu Željka Ražnatovića Arkana. Izvori se u ovom detalju razlikuju, ali se slažu da je prve borbene godine proveo u paravojnim formacijama tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Zajedničko poreklo tih formacija opisuju i BBC na srpskom i Vreme. Jezgro kasnije Jedinice činili su pripadnici dve paravojne grupe: Srpske dobrovoljačke garde i Knindži. Njeno formiranje na terenu poverio je Jovica Stanišić Franku Simatoviću Frenkiju, a deo je formirao i Radovan Stojičić Badža. Kako je Jovanović tačno dospeo u ovaj krug, Vreme ocenjuje kao nepoznato.

Tokom ovih godina upoznao je ljude koji će kasnije biti ključni za njegovu sudbinu. Među njima je bio i Milorad Ulemek Legija, kasniji komandant JSO i organizator ubistva Zorana Đinđića.

Uspon u Jedinici za specijalne operacije

Zvanična Jedinica za specijalne operacije Državne bezbednosti osnovana je 1996. godine, a za komandanta je postavljen Milorad Ulemek Legija. U nju su ušli iskusni borci iz ranijih paravojnih formacija, među njima i Zvezdan Jovanović. Jedinica je zadržala nadimak Crvene beretke, a njena baza nalazila se u Kuli.

Ratno iskustvo i položaj u komandi

Prema Vremenu, Jovanović je sa Jedinicom učestvovao u sukobima na Kosovu i Metohiji, pre i za vreme NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Kasnije je napredovao do čina potpukovnika i položaja pomoćnika, odnosno zamenika komandanta Jedinice. Izvori ovu funkciju opisuju različito: neki ga nazivaju pomoćnikom, a drugi zamenikom komandanta.

Pisalo se da je važio za odličnog strelca. Njegova dva nadimka pratila su ga kroz celu karijeru. Zveki je bio nadimak iz svakodnevnog života, dok je Zmija bio nadimak koji je stekao u ratnom periodu.

Oružana pobuna JSO 2001. godine

Javnost je Jovanovića prvi put videla u novembru 2001, tokom pobune Jedinice za specijalne operacije. Povod je bilo hapšenje braće Banović u Obrenovcu, optuženih za ratne zločine pred Haškim tribunalom, u kome su učestvovali i pripadnici JSO. Oni su zatim otkazali poslušnost Resoru državne bezbednosti.

Zahtevi i pregovori

Pripadnici Jedinice izašli su u punoj borbenoj opremi i blokirali deo autoputa Beograd–Niš kod Sava centra. Tražili su smenu ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića i vrha državne bezbednosti, kao i donošenje zakona o saradnji sa Hagom. Pregovori su vođeni u bazi u Kuli, a u njima su učestvovali premijer Zoran Đinđić, ministar Dušan Mihajlović i Čedomir Jovanović. Izvori se razlikuju oko tačnog dana početka pobune: pominju se 8. i 9. novembar.

Posle pobune smenjeni su načelnik RDB Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović. Čedomir Jovanović je kasnije, u dokumentarnom serijalu Jedinica, izjavio da je tokom pregovora u Kuli na njega nasrnuo nožem Zvezdan zvani Zmija.

Sudski epilog pobune

Tužilaštvo je kasnije optužilo osmoricu pripadnika Jedinice za oružanu pobunu, među njima Legiju, Zvezdana Jovanovića i Dušana Maričića. Sudovi ih nisu oglasili krivima. Apelacioni sud je ocenio da su događaji iz novembra 2001. bili protest, a ne pobuna. Ovu ocenu javno su osporili saradnici ubijenog premijera, a Čedomir Jovanović je presudu nazvao skandaloznom.

Atentat na Zorana Đinđića

Ubistvo premijera Zorana Đinđića ostalo je kao najteži politički zločin u novijoj istoriji Srbije. Za njega je odgovornost snosio i Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac.

Pripreme i prethodni pokušaji

Jovanović je u iskazu datom tužiocu i braniocu rekao da je bio angažovan na tri pokušaja i jednom uspešnom atentatu. Jedan od neuspelih pokušaja dogodio se u februaru 2003, kada je Đinđić zahvaljujući obezbeđenju izbegao ozbiljne povrede. Prema optužnici, atentat je organizovao komandant Jedinice Milorad Ulemek Legija u saradnji sa vođom Zemunskog klana Dušanom Spasojevićem.

Dvanaesti mart 2003.

Đinđić je 12. marta 2003, nešto posle 12.20, pogođen u dvorištu zgrade Vlade Srbije. Pucao je Jovanović iz zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14, iz snajperske puške. Premijer je prebačen u Urgentni centar, gde je preminuo posle operacije. U policijskom iskazu datom oko deset dana kasnije, Jovanović je rekao da nije imao nameru da pogodi Đinđićevog pratioca i da je on možda ušao u putanju drugog metka.

Vlada je odmah proglasila vanredno stanje, koje je trajalo do 22. aprila 2003. Tokom policijske akcije Sablja uhapšeno je više od 11.000 ljudi, među njima političari, visoki oficiri i pravosudni službenici.

Hapšenje i rasformiranje Jedinice

Jovanović je uhapšen 24. marta 2003, prema agenciji Hina i nedeljniku Vreme. Pojedini izvori navode 25. mart, kada je hapšenje javno saopšteno. Premijer Zoran Živković je saopštio da je lišen slobode osumnjičeni za neposredno učešće u ubistvu. Zajedno s njim uhapšeni su i komandant JSO Dušan Maričić Gumar i Saša Pejaković.

Vlada Srbije je 25. marta 2003. rasformirala Jedinicu za specijalne operacije. Pripadnici su dobili nalog da predaju oružje, opremu, uniforme i službene legitimacije. Time se završila istorija jedinice koja je u javnosti decenijama bila poznata kao Crvene beretke.

Suđenje i presuda

U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 lica zbog učešća u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra iste godine pred Okružnim sudom u Beogradu. Proces je trajao oko četiri godine.

Prvostepena presuda

Specijalni sud u Beogradu je 23. maja 2007. oglasio krivim svih dvanaest optuženih. Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović osuđeni su na po 40 godina zatvora, što je najviša kazna. Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Sretko Kalinić dobili su po 35 godina. Dušan Krsmanović, Miloš Simović, Milan Jurišić, Željko Tojaga i Branislav Bezarević osuđeni su na po 30 godina, a Saša Pejaković na osam godina. Ukupno je izrečeno 378 godina zatvora.

Predsedavajuća veća Nata Mesarević ocenila je da je ubistvo političko i upereno protiv države. Predsednik Srbije Boris Tadić presudu je ocenio kao prelomni trenutak za srpsko pravosuđe. Deo javnosti i neki bliski saradnici ubijenog premijera smatrali su da je i 40 godina malo.

Žalbe i potvrda presude

Jovanović se žalio na presudu. Tvrdio je da policijski iskaz nije njegov i da ga je potpisao pod pritiskom, a u žalbi je presudu nazvao sudskom zabludom. Vrhovni sud Srbije potvrdio je prvostepenu presudu 29. decembra 2008. godine, čime je postala pravosnažna.

Političku pozadinu atentata sudski postupak nikada nije rasvetlio. To je ostala jedna od najčešćih tema javnih rasprava o ovom slučaju.

Izdržavanje kazne i javne reakcije

Jovanović kaznu izdržava u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu, poznatom kao Zabela, u posebnom odeljenju. Prema Vremenu, boravi u izolovanim uslovima. Na suđenju za oružanu pobunu JSO odbio je da iznese odbranu, ali je pristao da odgovara na pitanja drugih optuženih.

Slučaj je ponovo skrenuo pažnju javnosti 2021. godine, kada je Dragan Vasiljković, osuđen za ratne zločine, pokrenuo peticiju za pomilovanje Jovanovića. Ambasada SAD u Beogradu javno je dovela u pitanje zašto osuđenik za ratne zločine ima javni prostor da promoviše puštanje na slobodu osuđenog za ubistvo premijera. Prema pisanju N1, većina osuđenih za atentat izaći će na slobodu tek 2044. godine ako izdrži celu kaznu.

Privatni život

Privatni život Zvezdana Jovanovića nije javno poznat u meri u kojoj bi se mogao pouzdano opisati. Podaci o bračnom statusu i porodici nisu potvrđeni iz kredibilnih izvora, pa ih ova biografija ne navodi. Nepoznato je i gde je živeo pre hapšenja.

Poznato je samo da je odrastao u Čačku, da kaznu izdržava u Požarevcu i da je u sudskim postupcima imao advokate koji su ga zastupali. Iz poštovanja prema privatnosti nije navedeno više od javno potvrđenog.

Zanimljivosti

• Nosi dva nadimka: Zveki i Zmija. Prema Vremenu, drugi je jače odjekivao u javnosti.
• Vođa Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj uporedio je 2008. atentat na Đinđića s atentatom na Franca Ferdinanda, rekavši da je Jovanović želeo istu slavu kao Gavrilo Princip. To je bio politički komentar, a ne sudska ocena.
• Događaji oko atentata prikazani su u televizijskoj seriji Sablja, koja je 2024. emitovana na RTS-u.
• Njegov rođendan izazvao je političku polemiku. Poslanik Borko Stefanović objavio je da je šef Jedinice za obezbeđenje objekata i lica MUP-a Ivan Ristić poslao čestitku, što je opozicija javno osudila.
• U Jedinici je bio blizak saradnik komandanta Legije, ali, prema Vremenu, nije bio uključen u sve njegove poslove.

Nasleđe i uticaj

Ime Zvezdana Jovanovića trajno je vezano za ubistvo Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića. Atentat je zaustavio proces reformi i otvorio pitanje odnosa države prema kriminalizovanim delovima službi bezbednosti. Posle njega je rasformirana Jedinica za specijalne operacije, a država je pokrenula obračun sa organizovanim kriminalom.

Presuda je potvrdila da je zločin imao političku dimenziju, ali nije pokazala ko stoji iza organizatora. Zbog toga se slučaj i danas pominje u debatama o vladavini prava, a godišnjice atentata obeležavaju se polaganjem venaca u dvorištu Vlade Srbije.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Zvezdan Jovanović?

Zvezdan Jovanović je bivši potpukovnik i zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Srbije, poznate kao Crvene beretke. Pravosnažno je osuđen kao neposredni izvršilac ubistva premijera Zorana Đinđića.

Kada i gde je rođen Zvezdan Jovanović?

Rođen je 19. jula 1965. godine na Kosovu i Metohiji. Izvori se razlikuju: neki navode Peć, a drugi selo Breznica kod Peći.

Zašto je Zvezdan Jovanović osuđen?

Osuđen je za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, počinjeno 12. marta 2003. Sud ga je proglasio neposrednim izvršiocem, a Milorada Ulemeka Legiju organizatorom.

Na koliko godina zatvora je osuđen Zvezdan Jovanović?

Specijalni sud osudio ga je 23. maja 2007. na 40 godina zatvora, najvišu kaznu. Presudu je Vrhovni sud Srbije potvrdio 29. decembra 2008.

Gde Zvezdan Jovanović izdržava kaznu?

Kaznu izdržava u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu, poznatom kao Zabela, u posebnom odeljenju.

Zašto ga zovu Zmija i Zveki?

Zveki je njegov nadimak u svakodnevnom životu, a Zmija je nadimak koji je, prema Vremenu, stekao u ratu. Pouzdano objašnjenje porekla nijednog nadimka nije javno potvrđeno.

Koju funkciju je imao u Jedinici za specijalne operacije?

Bio je potpukovnik i pomoćnik, odnosno zamenik komandanta Jedinice. Komandant je bio Milorad Ulemek Legija, a posle njega Dušan Maričić.

Ko je organizovao ubistvo Zorana Đinđića?

Prema presudi, ubistvo je organizovao komandant JSO Milorad Ulemek Legija zajedno s pripadnicima Zemunskog klana. Politička pozadina atentata nikada nije rasvetljena.

Da li je Zvezdan Jovanović osuđen i za oružanu pobunu JSO?

Nije. Sudovi su ga oslobodili optužbi za oružanu pobunu iz novembra 2001, a Apelacioni sud je potvrdio ocenu da je reč o protestu.

Šta se dogodilo sa Jedinicom za specijalne operacije?

Vlada Srbije rasformirala ju je 25. marta 2003, odmah posle hapšenja Zvezdana Jovanovića i Dušana Maričića. Pripadnici su predali oružje, opremu i uniforme.

Zaključak

Zvezdan Jovanović ostao je u istoriji Srbije kao čovek koji je pucao na premijera Zorana Đinđića i zbog toga pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora. Njegov put vodio je od odrastanja u Čačku, preko paravojnih formacija i Crvenih beretki, do mesta zamenika komandanta Jedinice za specijalne operacije. Pobuna Jedinice 2001. i atentat 2003. postali su simbol sukoba države sa kriminalizovanim delovima službi bezbednosti. Presuda je utvrdila ko je organizovao i izvršio ubistvo, ali politička pozadina zločina nikada nije razjašnjena.