Ko je Nemanja Šarović?

Nemanja Šarović je srpski političar, pravnik i televizijski voditelj, rođen u Beogradu 1974. godine. Dugo je bio jedan od istaknutijih funkcionera Srpske radikalne stranke (SRS), u čije ime je u više mandata bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije, a jedno vreme i šef odborničke grupe u Skupštini grada Beograda.

Iz SRS-a je istupio u julu 2020. godine, a već u septembru iste godine predstavio je pokret „Ljubav, vera, nada“, čiji je predsednik. Od 2023. godine radi kao voditelj i reporter zrenjaninske televizije KTV, gde je stekao veliku popularnost razgovorima sa učesnicima skupova Srpske napredne stranke (SNS). Ova biografija prati njegov put od prvih koraka u politici do događaja uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar 2026. godine.

Rani život i detinjstvo

Šarović je rođen 28. decembra 1974. godine u Beogradu, koji je u to vreme bio deo Socijalističke Republike Srbije u okviru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Podaci o njegovim roditeljima i ranom detinjstvu nisu dostupni u pouzdanim javnim izvorima, pa se u ovoj biografiji ne navode. Poznato je da se školovao u Beogradu, gde i danas živi.

Obrazovanje

Nemanja Šarović završio je Prvu beogradsku gimnaziju. Potom je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje diplomiranog pravnika.

Pre ulaska u politiku radio je u jednoj poznatoj beogradskoj advokatskoj kancelariji, a zatim u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Izvori se razlikuju u pogledu dužine tog rada: jedni navode tri godine, a drugi dve i po.

Početak političke karijere u Srpskoj radikalnoj stranci

Šarović se Srpskoj radikalnoj stranci pridružio kao mlad čovek. Prema dostupnim podacima, član SRS-a je od 1997. godine, kada je stranku vodio dr Vojislav Šešelj.

Prvi veći izborni izazov usledio je 2000. godine. Predvodio je listu SRS-a u beogradskoj opštini Palilula na saveznim parlamentarnim izborima, ali nije izabran, jer stranka u toj izbornoj jedinici nije osvojila nijedan mandat. Istovremeno se kandidovao za Skupštinu grada Beograda i za skupštinu opštine Stari Grad, ali je na oba nivoa poražen. Ti izbori ostali su u senci predsedničkih izbora na kojima je Slobodan Milošević izgubio od Vojislava Koštunice.

Na vanrednim republičkim izborima u decembru 2000. godine Šarović je bio 81. na listi SRS-a. Stranka je osvojila 23 mandata, pa on nije dobio poslaničko mesto. U tom periodu vodio je opštinski odbor SRS-a na Starom gradu.

Uspon u SRS-u i prvi poslanički mandati

Na parlamentarnim izborima u decembru 2003. godine Šarović je bio 85. na listi radikala, koja je osvojila 82 mandata. Nije bio u prvobitnom sastavu poslaničke grupe, ali je mandat dobio 12. februara 2004. godine, kao zamena za poslanika koji je podneo ostavku. Radikali su, iako najjača stranka u parlamentu, ostali u opoziciji. U tom mandatu bio je član Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu.

Na lokalnim izborima 2004. godine predvodio je listu SRS-a na Starom gradu i izabran je za odbornika, jer je lista osvojila devet od 56 mesta. Prema pisanju lista Danas, iste godine izabran je u Predsednički kolegijum i Centralnu otadžbinsku upravu SRS-a, a postao je i predsednik Gradskog odbora stranke u Beogradu.

Mediji su o njemu mnogo pisali 2005. godine, kada je objavljeno da je u Skupštini potraživao 1.639.088 dinara na ime putnih troškova između Beograda i Vranja, gde je radio kao organizator SRS-a, iako je živeo u Beogradu.

Na parlamentarnim izborima u januaru 2007. godine bio je 21. na listi SRS-a, koja je osvojila 81 mandat, i ušao je u poslaničku grupu stranke. U tom sazivu bio je član Odbora za spoljne poslove, Odbora za ekonomske reforme i Administrativnog odbora. Prema pisanju lista Danas, u januaru 2008. godine, tokom predizborne kampanje, napali su ga nepoznati ljudi, a Šarović je izjavio da je napad bio politički motivisan.

Raskol u SRS-u i vođenje odborničke grupe

Na izborima 2008. godine Šarović je bio deseti na listi SRS-a, koja je osvojila 78 mandata, a nalazio se i na listama stranke za Skupštinu grada Beograda i opštinu Stari Grad. Bio je pregovarač SRS-a u razgovorima o formiranju gradske vlasti sa Demokratskom strankom Srbije i Socijalističkom partijom Srbije. Prema pisanju lista Danas, da je SRS preuzela vlast u Beogradu, on bi bio izabran za gradskog menadžera. Socijalisti su se ipak opredelili za koaliciju sa Demokratskom strankom, pa su radikali ostali u opoziciji.

U julu 2008. godine predvodio je protestnu šetnju u beogradskoj opštini Voždovac protiv hapšenja Radovana Karadžića.

Krajem 2008. godine SRS je doživeo veliki raskol. Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić napustili su stranku i osnovali Srpsku naprednu stranku (SNS). Šarović je ostao u SRS-u i bio je glasan kritičar nove stranke. Skupštinski mandat u Skupštini grada Beograda dobio je 16. septembra 2008. godine i tada je od Vučića preuzeo mesto predsednika odborničke grupe SRS-a. Kandidovao se i za naslednika Vučića na mestu generalnog sekretara stranke, ali je poražen od Elene Božić Talijan.

U Narodnu skupštinu vratio se 28. decembra 2009. godine, nakon ostavke Elene Božić Talijan. U tom mandatu, koji je trajao do 31. maja 2012. godine, bio je član Odbora za Kosovo i Metohiju i deo delegacije Srbije u Interparlamentarnoj uniji. List Danas navodi da je pre raskola važio za pripadnika tvrđeg, šešeljevskog jezgra stranke, a kasnije za predstavnika reformski orijentisanije struje u SRS-u.

Odnos sa Vojislavom Šešeljem i Hag

U vreme kada je Vojislav Šešelj bio optužen pred Haškim tribunalom, Šarović je bio jedan od njegovih savetnika. Tribunal je jednom prilikom zabranio Šešelju susret sa Šarovićem, uz obrazloženje da se takvi susreti koriste za nedozvoljeno prosleđivanje političkih uputstava.

Tribunal je 2014. godine dozvolio Šešelju da se iz zdravstvenih razloga vrati u Srbiju, dok je suđenje još trajalo. Šarović je tada izjavio da se Šešelj neće dobrovoljno vratiti u Hag. Tribunal je 2018. godine u odsustvu osudio Šešelja na deset godina zatvora zbog podsticanja na ratne zločine govorima iz 1992. godine, ali on kaznu nije morao da služi, jer je u pritvoru proveo više od deset godina. Kada su pojedini poslanici tražili da se Šešelju oduzme mandat, Šarović je ocenio da za to nema pravnog osnova.

Šešelj je u maju 2022. godine dobio poziv Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove zbog objavljivanja poverljivih podataka i imena zaštićenih svedoka. Na pozivu su se našla i imena sedam aktuelnih i bivših funkcionera radikala, među njima i Šarovića. On je izjavio da priznaje samo zakone Srbije i da se neće odazvati. Nije bio obuhvaćen optužnicom koju je sud podigao 11. avgusta 2023. godine.

Izbori 2012–2016 i povratak u Skupštinu

Na parlamentarnim izborima 2012. godine Šarović je bio četvrti na listi SRS-a, a 2014. godine unapređen je na drugo mesto. Predvodio je i listu stranke za Skupštinu grada Beograda i opštinu Stari Grad na lokalnim izborima 2012. godine, a 2014. bio je drugi na gradskoj listi. I 2012. i 2014. bio je kandidat radikala za gradonačelnika Beograda. U svim tim izborima SRS je ostao ispod cenzusa.

Radikali su se u parlament vratili na izborima 2016. godine, osvojivši 22 mandata. Šarović je ponovo bio drugi na listi i izabran je za poslanika po četvrti put. Mandat mu je trajao od 3. juna 2016. do 3. avgusta 2020. godine. Posle izbora, zajedno sa Natašom Jovanović, predstavljao je SRS u konsultacijama kod predsednika Tomislava Nikolića o formiranju vlade. Radikalska delegacija zatražila je od Nikolića da podnese ostavku, a sastanak je prema medijskim izveštajima trajao tridesetak sekundi.

U sazivu 2016–2020. bio je član Administrativnog odbora i Odbora za zdravlje i porodicu, zamenik člana Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja, Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbora za Kosovo i Metohiju, zamenik člana delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a (gde Srbija ima status posmatrača) i član poslaničkih grupa prijateljstva sa Kinom, Grčkom, Rusijom i Venecuelom.

Politički stavovi i kontroverze

Kosovo i Briselski sporazum

Šarović je protiv priznanja nezavisnosti Kosova. Tokom 2013. godine predvodio je proteste protiv pregovora koji su doveli do Briselskog sporazuma. Na jednom od protesta optužio je tadašnjeg predsednika Nikolića za izdaju. Nakon potpisivanja sporazuma, Aleksandar Vučić, tada vicepremijer, izjavio je da mu je Šarović sa svog privatnog telefona slao pretnje porukama. U jednoj izjavi iz 2024. godine Šarović je ocenio da je Vučić za nezavisno Kosovo uradio više nego Hašim Tači i Aljbin Kurti.

Evropska unija i NATO

U intervjuu meksičkom listu Reforma 2006. godine rekao je da SRS nije protiv pristupanja Evropskoj uniji u principu, ali da stranka ne bi prihvatila gubitak Kosova kao cenu. Kasnije se izjašnjavao protiv članstva Srbije u Evropskoj uniji. Protivnik je i NATO-a, a 2013. godine učestvovao je u paljenju zastave NATO-a u Beogradu.

Izjave o Srebrenici

Nakon hapšenja Ratka Mladića 2011. godine, Šarović je, prema izveštaju agencije Lusa, žrtve u Srebrenici opisao kao ratne gubitke i izrazio uverenje da je Mladić nevin. Međunarodni sud pravde i Haški tribunal presudili su da je u Srebrenici 1995. godine izvršen genocid.

Paljenje zastava i sudski postupci

Šarović je 2016. godine osuđen zbog paljenja zastave Sjedinjenih Američkih Država i dobio je uslovnu kaznu. Vojvođanska radio-televizija je ranije izveštavala da je saslušan zbog paljenja zastava SAD, Evropske unije, NATO-a i Kosova.

Odlazak iz SRS-a

Na parlamentarnim izborima 2020. godine Šarović je bio sedmi na listi SRS-a, koja nije prešla izborni cenzus. Stranku je napustio 16. jula 2020. godine, a kao razlog naveo je suštinsko neslaganje sa Vojislavom Šešeljem, kako oko pravca stranke, tako i oko političkih prilika u Srbiji. U pismu članovima stranke ocenio je da je pošteno da se povuče iz organizacije koju je Šešelj osnovao. Politika je pisala da je u trenutku odlaska bio zamenik predsednika SRS-a.

Kasnije je Šešelja optužio da nije dovoljno kritičan prema vlasti SNS-a i odbacio je mogućnost da se pridruži naprednjacima.

Pokret „Ljubav, vera, nada“

Pokret „Ljubav, vera, nada“ Šarović je predstavio u septembru 2020. godine, zajedno sa penzionisanim generalom Božidarom Delićem, bivšim funkcionerom SRS-a i SNS-a. Šarović je postao predsednik, a Delić zamenik predsednika. Naziv pokreta objasnio je time što su to univerzalne hrišćanske vrline koje su, po njegovom mišljenju, potrebne društvu i državi. Kao glavnog političkog protivnika pokreta naveo je Aleksandra Vučića i najavio da će pokret sarađivati samo sa građanima, a ne sa drugim strankama i pokretima.

Delić je pokret napustio u januaru 2022. godine i osnovao novu organizaciju „Nema nazad – iza je Srbija“. Šarović je ostao na čelu „Ljubavi, vere, nade“.

Izbori 2022–2024

Pokret nije učestvovao na parlamentarnim izborima 2022. godine, ali je na beogradskim izborima iste godine nastupio samostalno, sa listom „Nemanja Šarović – Za sav normalan svet“. Šarović je bio nosilac liste i kandidat za gradonačelnika. Republička izborna komisija proglasila je listu sa 50 kandidata. Šarović je objasnio da nastupa samostalno jer želi da izbegne „političko blato i političku trgovinu“. Lista nije prešla izborni cenzus.

U novembru 2023. godine najavio je da pokret neće učestvovati na beogradskim izborima, uz objašnjenje da je zbog opstrukcije vlasti bio sprečen da se prijavi. Ni na izborima u Beogradu 2024. godine pokret nije učestvovao, a Šarović je pozvao manje opozicione pokrete da se povuku kako ne bi došlo do rasipanja glasova.

Novinarski rad na televiziji KTV

Od 2023. godine Šarović izveštava za opozicionu televiziju KTV iz Zrenjanina, koju je nazvao „jedinom slobodnom televizijom u Srbiji“. Prepoznatljiv je po tome što odlazi na skupove SNS-a i razgovara sa njihovim učesnicima. U maju 2023. godine oko pet sati je izveštavao sa kontramitinga u Beogradu, a razgovori sa učesnicima naprednjačkog skupa u Jagodini, 28. januara 2025. godine, postali su viralni istog dana.

Nedeljnik Vreme piše da je snimak „Nemanja kod ćacija UŽIVO“ na internetu pogledalo oko sedamsto hiljada ljudi. Šarović je rekao da mu je žao ljudi sa kojima razgovara i da ih smatra žrtvama medijske manipulacije. Njegov kolega sa KTV-a, Aleksandar Dikić, ocenio je da se publici dopada Šarovićev integritet. Sa druge strane, deo kritičkih novinara pita se da li je on novinar ili i dalje političar koji obilazi nekadašnje biračko telo radikala.

Predsednik Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović ocenio je da Šarović odgovara profilu kandidata za predsedničke izbore, što je Šarović komentarisao rečima da to nije ni video.

Privođenja i napadi u 2025. godini

Dana 8. marta 2025. godine policija je privela Šarovića u Pionirskom parku u Beogradu, gde je izveštavao iz kampa pristalica SNS-a, zbog „narušavanja javnog reda i mira“. Pušten je istog dana. Šarović je tvrdio da nije kršio zakon. Ponovo je priveden 14. marta 2025. godine.

Šarović i ekipa KTV-a fizički su napadnuti 12. aprila 2025. godine, dok je izveštavao sa skupa SNS-a ispred Narodne skupštine.

Izbori 2026.

Pokret „Ljubav, vera, nada“ objavio je 11. septembra 2026. godine da će na vanrednim parlamentarnim izborima, zakazanim za 25. oktobar, podržati Studentsku listu. Šarović je pozvao opozicione aktere da spreče rasipanje glasova. Tokom kampanje javno je pozvao Aleksandra Vučića, nosioca liste „Ujedinjena Srbija“, da gostuje u njegovoj emisiji na KTV-u uživo.

Dana 11. oktobra 2026. godine policija je sprečila ekipu KTV-a da izveštava sa predizbornog skupa SNS-a u Zrenjaninu. Prema saopštenju Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), policajci su fizički potiskivali ekipu, a Šarović je u prenosu uživo govorio o udarcima. ANEM je 12. oktobra prijavio tužilaštvu za visokotehnološki kriminal pretnju teškim nasiljem upućenu Šaroviću.

Privatni život

Šarović je 2011. godine stupio u brak sa Aleksandrom Ilić, poslanicom Nove Srbije, sa kojom ima sina. Brak je prekinut 2013. godine, delimično zbog političkih razlika. Godine 2017. oženio se Katarinom Odalović, sa kojom ima dvoje dece. Prema dostupnim izvorima ima ukupno troje dece. Izvori se razlikuju u pogledu trenutnog bračnog statusa: engleska Wikipedija navodi razvod 2021. godine, dok ga list Danas 2025. godine navodi kao oženjenog. Živi u Beogradu.

Zanimljivosti

• Po obrazovanju je pravnik i pre politike je radio u advokaturi i u sudu.
• U martu 2021. godine objavio je fotografiju sa beogradskog groblja Lešće, sa mesta gde je sahranjen Vladimir Cvijan, o čijoj sudbini se do tada ništa nije znalo.
• Kolumnista N1 Draža Petrović posvetio mu je kolumnu, a list Danas je ranije objavio kolumnu o njemu zbog koje je Šarović podneo žalbu Savetu za štampu.
• Prvi je poznati novinar kod nas koji je priveden pred uključenim kamerama, uz šestosatni nepre kinuti prenos koji je vodio njegov kolega.

Nasleđe i uticaj

Nemanja Šarović ostao je upamćen kao političar čiji se javni uticaj promenio nakon odlaska iz SRS-a. Njegov pokret nije imao izborne uspehe, ali je Šarović kao reporter KTV-a stekao veliku popularnost. Vreme piše da ga pozdravljaju ljudi različitih političkih opredeljenja, dok je ocena njegovog rada i dalje podeljena: jedni ga vide kao novinara koji razotkriva vlast, a drugi i dalje kao političara. Ostaje činjenica da je u kampanji 2026. godine podržao Studentsku listu.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Nemanja Šarović?

Nemanja Šarović je srpski političar, pravnik i televizijski voditelj, predsednik pokreta „Ljubav, vera, nada“ i dugogodišnji poslanik Srpske radikalne stranke.

Kada i gde je rođen Nemanja Šarović?

Rođen je u Beogradu 1974. godine. Engleska Wikipedija navodi datum 28. decembar 1974, ali se izvori u pogledu tačnog datuma razlikuju.

Koje fakultete je završio Nemanja Šarović?

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

Koliko je puta Nemanja Šarović bio narodni poslanik?

Prema dostupnim podacima, bio je poslanik u četiri mandata: od 2004. do 2008, od 2009. do 2012. i od 2016. do 2020. godine.

Zašto je Nemanja Šarović napustio SRS?

Stranku je napustio 16. jula 2020. godine, zbog suštinskog neslaganja sa Vojislavom Šešeljem o pravcu stranke i političkoj situaciji u Srbiji.

Šta je pokret „Ljubav, vera, nada“?

To je politički pokret koji je Šarović predstavio u septembru 2020. godine, zajedno sa generalom Božidarom Delićem. Šarović je predsednik pokreta.

Čime se Nemanja Šarović bavi na televiziji KTV?

Voditelj je i reporter zrenjaninske televizije KTV, a poznat je po razgovorima sa učesnicima skupova SNS-a.

Da li je Nemanja Šarović privođen?

Da. Policija ga je privela 8. marta 2025. godine u Pionirskom parku i ponovo 14. marta 2025. godine.

Kakvi su politički stavovi Nemanje Šarovića?

Desno je orijentisan, protiv je priznanja Kosova, članstva Srbije u Evropskoj uniji i NATO-a, a Aleksandra Vučića označava kao glavnog političkog protivnika.

Koga podržava Nemanja Šarović na izborima 2026. godine?

Njegov pokret objavio je 11. septembra 2026. godine da će na izborima 25. oktobra podržati Studentsku listu.

Zaključak

Životni put Nemanje Šarovića obuhvata dve decenije u Srpskoj radikalnoj stranci, više poslaničkih mandata, odlazak iz stranke 2020. godine i osnivanje pokreta „Ljubav, vera, nada“. Poslednjih godina najviše se pominje kao voditelj i reporter televizije KTV. Biografija Nemanje Šarovića prikazuje političara koji je menjao ulogu, a ostaje predmet različitih javnih ocena.