Ko je Dejan Lutkić?

Dejan Lutkić (Vrbas, 19. februar 1974) srpski je glumac i producent, poznat i pod nadimkom Deki. Profesionalnu karijeru započeo je 1993. godine, a od tada je ostvario uloge u filmovima, televizijskim serijama i pozorišnim predstavama, bavio se sinhronizacijom crtanih filmova i potpisao se kao producent nekoliko ostvarenja.

Široj javnosti približio se ulogom Ringea u komediji „Ringeraja“ iz 2002. godine. Potom je potvrdio popularnost kao mafijaš Alamunja u seriji „Bela lađa“, kao Jovan Jagodić u serijama „Sva ta ravnica“ i „Jagodići“ i kao Oton Muha u seriji „Švindleri“. Ostvario je i uloge u „Beležnici profesora Miškovića“, „Zbornici“ i seriji „Krunska 11“.

Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a detinjstvo je proveo u Kuli, svega osam kilometara od rodnog Vrbasa. Ovaj tekst prati put Dejana Lutkića od odrastanja u Vojvodini, preko prvih uloga devedesetih godina i uspona na početku 2000-ih, do producentskog rada i zrelih uloga u novijim serijama.

Rani život i detinjstvo

Odrastanje u Kuli

Dejan Lutkić rođen je 19. februara 1974. godine u Vrbasu, tada u SFR Jugoslaviji. Detinjstvo je, međutim, proveo u Kuli, koja se nalazi oko osam kilometara od njegovog rodnog grada.

Svoje najranije uspomene vezuje za selo Nadalj, odakle se porodica kasnije preselila u Kulu. Pamti kuću sa velikim dvorištem i psa po imenu Klajd, sa kojim je bio nerazdvojan. Detinjstvo opisuje kao bezbrižno i lepo, a zasluge za to pripisuje roditeljima.

U osnovnoj školi prolazio je kroz „rok fazu“: nosio je uske farmerke, cipele „londonke“ i frizuru u stilu rokabilija. Kasnije je imao i kaubojski period u oblačenju, ali, kako kaže, bez šešira.

Porodično poreklo

Dejan Lutkić potiče iz lekarske porodice. Prema njegovim rečima iz jednog intervjua, majka mu je radiolog, a otac ginekolog.

Ima stariju sestru Maju. U kući u kojoj je odrastao uvek se kuvalo, a upravo će mu se ta atmosfera kasnije vratiti kroz ljubav prema kuhinji.

Prvi susret sa filmom

Prvi dodir sa glumom doživeo je 1984. godine, kada je imao deset godina. U selu Krušćić, nedaleko od Kule, snimao se film „Život je lep“ reditelja Bore Draškovića, pa je mladi Dejan imao priliku da vidi velika glumačka imena: Pavla Vuisića, Gagu Nikolića, Radu Šerbedžiju i Snežanu Savić. Kako je rekao, delovali su mu kao da dolaze sa druge planete.

U tom filmu je trebalo da igra sina Snežane Savić. Roditelji su mu preneli da ga ekipa smatra previsokim i da traži sitnijeg dečaka. Danas sumnja da je to bila cela istina i smatra da roditelji nisu želeli da postane glumac, što sa sadašnje distance i razume.

Obrazovanje

Dejan Lutkić u intervjuima ističe da od najranijeg doba nije imao drugu profesionalnu opciju osim glume. Čak i kao dete, kada nije znao šta glumački poziv zapravo podrazumeva, želeo je da postane glumac.

Muzička škola

Pre glumačkih studija završio je nižu muzičku školu, odsek klavir. Njegova biografija beleži i angažmane u mjuziklima, među kojima su „Brilijantin“ i „Oliver Tvist“.

Fakultet dramskih umetnosti

Posle gimnazije put ga je vodio u Beograd, na Fakultet dramskih umetnosti. Na prijemni ispit prvi put je izašao 1991. godine. Ušao je u uži izbor u klasi profesora Predraga Bajčetića, u kom su se našli i Katarina Žutić, Nenad Jezdić, Ana Sofrenović i Rastko Lupulović, ali te godine nije primljen.

Naredne, 1992. godine, primljen je u klasu profesora Milenka Maričića. Njegovi klasići bili su, između ostalih, Ivan Jevtović, Boris Milivojević, Nikola Đuričko i Jovana Petrović. Odlazak na studije u Beograd doneo mu je i prve korake u kuvanju: dosadili su mu sendviči i peciva, pa je u početku zvao majku za savet, a zatim počeo da eksperimentiše sam. Glumu je diplomirao na ovom fakultetu.

Početak karijere

Prema dostupnim podacima, Dejan Lutkić je profesionalnu karijeru započeo 1993. godine. Prve godine rada obeležili su mali i srednji angažmani na filmu i televiziji, uz sinhronizaciju.

Prve uloge na filmu i televiziji

Javno dostupne filmografije beleže njegove rane naslove sredinom devedesetih. Godine 1995. pojavio se u filmu „Ne veruj ženi koja puši gitanes bez filtera“, a 1997. u televizijskoj seriji „Gore-Dole“. Usledio je film „Crveno, žuto, zeleno… kreni“ iz 1998. godine.

Godine 1999. igrao je Ufonju u filmu „Nebeska udica“ Ljubiše Samardžića, a pojavio se i u filmu „Proputovanje“, u segmentu „Srebrni metak“, kao glavni skojevac. U narednim godinama nastupio je u ostvarenjima „Sex Bomb“ i „Porodično blago 2“ (oba iz 2001), a njegova biografija pominje i „Fazone i Fore 2“, „YU“ i „Mansardu“ (2003) i „Skelu“ (2004).

Sinhronizacija crtanih filmova

Pored glume, Lutkić se bavio i sinhronizacijom crtanih filmova. Godine 1996. pozajmio je glas liku Maksa u crtanom filmu „Starla i jahači dragulja“, a 1997. likovima Ludi Stant i Sajbron u filmu „Nebeski surferi“.

Uspon do popularnosti

Pravi preokret u karijeri Dejana Lutkića dogodio se na prelazu iz devedesetih u dvehiljadite, kada je počeo da dobija zapaženije uloge u popularnim domaćim ostvarenjima.

Ringeraja i Lavirint

Najveći iskorak do tada doneo mu je film „Ringeraja“ iz 2002. godine, koji je režirao i napisao Đorđe Milosavljević. Komedija prati dva brata: jedan je kriminalac, a drugi apsolvent. Kada kriminalac poželi da ostavi dobar utisak na oca svoje devojke, zamoli brata da zamene uloge, pa se apsolvent pretvara u kriminalca, a kriminalac u studenta.

Dejan Lutkić igrao je Ringea, a u filmu je nastupio i Ivan Jevtović, njegov kolega sa studija. Upravo ova uloga je, prema srpskoj Vikipediji, donela popularnost Dejanu Lutkiću.

Iste 2002. godine pojavio se i u filmu „Lavirint“, u ulozi mladog Popa. U glumačkoj podeli bili su i Branislav Lečić, Dragan Nikolić, Katarina Radivojević i Maja Sabljić.

Bela lađa

Značajan deo popularnosti stekao je u televizijskoj seriji „Bela lađa“, u kojoj je igrao mafijaša Alamunju. Seriju su režirali Mihailo Vukobratović i Ivan Stefanović, a Lutkićevo učešće izvori beleže u periodu od 2007. do 2011. godine.

Alamunja je ostao jedna od uloga po kojima ga publika najčešće prepoznaje, uz Jovana Jagodića i Ringea.

Uloge u serijama sredinom 2000-ih

Sredinom i krajem prve decenije 21. veka Lutkić je nizao uloge u domaćim televizijskim i filmskim projektima. Godine 2005. igrao je Bostiana u ostvarenju „Il Cuore nel pozzo“, a 2006. Đanfranka u „Mješovitom braku“. Usledile su 2007. uloge Gidže u „Promeni me“, Luke u „Tegli punoj vazduha“ i Tošе Kicoša u seriji „Ono naše što nekad bejaše“.

Zatim su stigle uloge Dejana Borića u ostvarenju „To toplo ljeto“ (2008), Miroslava u seriji „Ulica lipa“ (2009) i advokata Spirića u seriji „Jesen stiže, dunjo moja“ (2009–2010). U seriji „Junaci našeg doba“ tumačio je lik po imenu Miguel Petrusijanu, a 2011. pojavio se kao Đorđe u „Pevaj, brate!“.

Producentski rad: Sva ta ravnica i Jagodići

Pored glume, Dejan Lutkić se bavi i produkcijom. U intervjuu za Hello magazin objasnio je da to nije bila unapred planirana odluka, već da mu se priča jako dopala, pa je počeo da razmišlja kako da pokrene projekat. Prema pisanju tog magazina, producentskim poslom počeo je da se bavi dve godine ranije.

Sva ta ravnica

Televizijska serija „Sva ta ravnica“ nastala je po motivima knjige „Kao i sva ravnica“ Nenada Čanka. Priča prati sudbinu braće Jagodić na bogatom imanju u Banatu, na prelazu iz 19. u 20. vek. Jagodići su, prema opisu serije, srpska grofovska porodica odana Austrougarskoj monarhiji. Serija je premijerno emitovana 25. januara 2010. godine, a prva sezona imala je dvanaest epizoda.

Lutkić je igrao Jovana Jagodića, dok su braću Branka i Lajka igrali Gordan Kičić i Ivan Bosiljčić. Njihovog oca, Milana Jagodića, tumačio je Dragan Nikolić. Osim glume, Lutkić je bio i producent ovog projekta.

Jagodići

Nastavak priče, triler „Jagodići“, snimao se tri i po meseca, najviše u kaštelu koji je u seriji dom porodice Jagodić, ali i u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu, Novom Sadu, Mošorinu, Vršcu i Beogradu. Prema Lutkićevom opisu, u živote braće ulazi pet žena, a radnja donosi nove zaplete i ubistva.

Prva sezona premijerno je emitovana 2012. godine, a kao producenti navode se Željko Čolaković i Dejan Lutkić. Druga sezona prikazana je krajem 2014. i početkom 2015. godine. U glumačkoj podeli našli su se i Milorad Mandić Manda u ulozi inspektora Ota Kunca, kao i Gordan Kičić i Ivan Bosiljčić. U kasnijim godinama Lutkić je potpisan i kao izvršni producent filma „Santa Maria della Salute“ (2016) i serije „Švindleri“ (2019–2021).

Najveći uspesi

U drugoj deceniji i na početku treće decenije 21. veka Dejan Lutkić se afirmisao u nekoliko serija koje su nastale u produkciji RTS-a, Telekoma Srbija i drugih kuća.

Švindleri

Serija „Švindleri“ premijerno je prikazana 22. decembra 2019. godine. Radnja je smeštena u septembar 1930. godine, kada je državna klasna lutrija Kraljevine Jugoslavije objavila glavni zgoditak od milion dinara. Dva sitna prevaranta, Ivan Razumović Ika i Boža Backović, vraćaju se u rodnu Palanku nakon što saznaju da je dobitnik neko od njihovih sugrađana.

Lutkić igra Koviljka Ignjatovića, poznatog i kao Oton Muha. U glumačkoj podeli su i Dragan Jovanović, Pavle Mensur, Filip Hajduković, Marko Baćović, Gorica Popović, Nevena Ristić i Branka Pujić. Idejni tvorac serije je Đorđe Milosavljević, scenario je napisao Adam Ranđelović, a režiju potpisuju Slobodanka Radun, Miroslav Lekić i Nemanja Ćeranić. Serija je imala dve sezone, svaku sa dvanaest epizoda, a emitovana je do 2021. godine.

Beležnica profesora Miškovića

Serija „Beležnica profesora Miškovića“ nastala je po istoimenom romanu Ratka Dmitrovića. Prva sezona prikazana je od maja 2021. godine, a druga u februaru i martu 2023. godine. Režiju potpisuje Miroslav Lekić, a scenario, između ostalih, Kosta Peševski, Radoslav Pavlović i Đorđe Milosavljević.

Radnja prati mladog novinara Boška Stevanovića, kog igra Momčilo Otašević, koji od Jelisavete Mišković (Anica Dobra), udovice etnologa Arsenija Miškovića, dobija beležnicu sa zabeleženim naučno neobjašnjivim pojavama. Dejan Lutkić u prvoj sezoni igra lik Miroslava. Serija spaja misteriju, fantaziju i detektivski triler ukorenjen u domaće podneblje, a profesora Miškovića igra Nebojša Kundačina.

Zbornica i Krunska 11

Dejan Lutkić igra Lazara u seriji „Zbornica“, čija je radnja smeštena iza kulisa škole, među nastavnicima. Scenario potpisuje Vladimir Đurđević, a režiju Đorđe Stanimirović. Izvori beleže njegovo učešće u seriji u periodu od 2022. do 2025. godine.

Pojavio se i u seriji „Krunska 11“ (2024–2025), čime je nastavio da gradi raznovrstan televizijski opus.

Pozorišni rad

Pozorište je važan deo karijere Dejana Lutkića. Prema biografiji koju objavljuje Opera i teatar Madlenianum, nastupao je u mjuziklima „Brilijantin“ i „Oliver Tvist“, kao i u dramskim delima „Romeo i Julija“, „Otelo“, „Mandragola“, „Tri musketara“, „Sluškinje“, „San letnje noći“ i „Bekstvo“. U jednom intervjuu pomenuo je i mjuzikl „Jadnici“, delo Viktora Igoa, i naglasio da isti nivo angažovanja ulaže bez obzira na to da li radi seriju ili mjuzikl.

U izvorima se pominju i predstave „Pobratim“, „Mačak u čizmama“ i „Goli kralj“. Prema srpskoj Vikipediji, stalni je član pozorišta „Boško Buha“, beogradskog pozorišta za decu. To pozorište nastalo je po zamisli Branislava Nušića, nosi ime mladog narodnog heroja Boška Buhe, a zbog rekonstrukcije zgrade na Trgu republike dugo igra na privremenoj adresi u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“.

Krajem 2021. godine Lutkić je ušao u novu podelu čuvene predstave „Bokeški D mol“ na istoj sceni. Početkom 2025. godine bio je angažovan u premijeri predstave „x+y=0“, rađene po delu Borislava Pekića u režiji njegove koleginice Katarine Žutić, koja govori o muško-ženskim odnosima.

Privatni život

Brak i porodica

Dejan Lutkić oženjen je Ljubinkom, po zanimanju arhitektom. Prema njegovim rečima iz jednog intervjua, upoznali su se 1997. godine, četiri godine su se zabavljali, a venčali su se 2001. godine. U septembru 2026. godine obeležili su 25 godina braka, a glumac je tim povodom na Instagramu objavio emotivnu poruku supruzi.

Par ima dve ćerke, Anastaziju i Nađu. Starijoj je ime, kako je objasnio, izabrao po Anastaziji Romanovoj, ruskoj princezi čija ga je plemenitost oduševila. Nađa je dobila ime jer je jednostavno lepo, a izabrali su ga zajedno sa suprugom. Prema pisanju Hello magazina iz 2025. godine, ćerke ne žele da se bave glumom: glumac je rekao da studiraju arhitekturu i medicinu.

Lutkić retko govori o privatnom životu i unapred proverava teme intervjua, ističući da nema potrebu da javnost zna intimne detalje. Ipak je govorio o supruzi, rekavši da u njoj ceni upornost i potrebu da uvek ide napred, kao i spremnost da porodicu stavi ispred sebe. Na pitanje o ključu uspešnog braka u intervjuu za Story odgovorio je da je to rad na sebi i odricanje od ega, sujete i taštine.

Interesovanja i navike

Slobodno vreme najradije provodi sa porodicom i prijateljima. Voli da kuva i da isprobava nove recepte, a opušta se i u kafanama. Veliki je ljubitelj skijanja i svake zime odlazi na neku od evropskih planina, gde najviše voli široke i strme staze.

Za sebe kaže da je noćna ptica i zimski tip, a kafu, najčešće jak espreso, pije u velikim količinama. Prijatelji su mu uglavnom ljudi izvan glumačkog posla.

Zanimljivosti

• Kao dečak od oko osam godina dobio je novac na srećki, pa je odlučio da sve potroši na nove srećke. Kada ni iz jedne nije dobio ništa, razočarao se u sebe i od tada više nikada nije kupio srećku.
• Prvi put je izašao na prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti 1991. godine i nije primljen. Sledeće godine upisao je studije u klasi Milenka Maričića.
• Neko mu je u šali rekao da je rusofil zbog imena ćerki, a stariju ćerku nazvao je po Anastaziji Romanovoj.
• Sa kuvanjem je počeo u Beogradu, kao student, kada su mu dosadili sendviči i peciva.
• Tokom snimanja „Jagodića“ ekipa za rasvetu zbijala je šale na račun Gordana Kičića: u koferu koji je u jednoj ssceni trebalo da izvadi iz automobila našao se džak sa peskom.
• Retko daje intervjue i unapred se informiše o mediju i temama razgovora.
• Devedesetih godina pozajmljivao je glas likovima u crtanim filmovima „Starla i jahači dragulja“ i „Nebeski surferi“.

Nasleđe i uticaj

Dejan Lutkić je u više od tri decenije rada izgradio raznovrstan opus: od sinhronizacije i prvih filmskih uloga, preko komedije „Ringeraja“ i serije „Bela lađa“, do kostimiranih i misterioznih serija novije produkcije. Posebno se izdvaja saradnja sa autorima koji se vraćaju u više njegovih projekata: Đorđe Milosavljević, reditelj „Ringeraje“, potpisuje ideju „Švindlera“ i učestvuje u pisanju „Beležnice profesora Miškovića“, a Miroslav Lekić režira i „Švindlere“ i „Beležnicu“.

Kao producent „Sve te ravnice“ i „Jagodića“ doprineo je razvoju domaće televizijske priče o vojvođanskoj prošlosti. Uz njega su se u tim serijama okupili Gordan Kičić, Ivan Bosiljčić i Dragan Nikolić. Njegov rad u pozorištu „Boško Buha“ i u mjuziklima dopunjuje sliku umetnika koji deluje na više scena.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Dejan Lutkić?

Dejan Lutkić je srpski glumac i producent, poznat po ulogama u filmu „Ringeraja“ i serijama „Bela lađa“, „Sva ta ravnica“, „Jagodići“ i „Švindleri“.

Kada i gde je rođen Dejan Lutkić?

Dejan Lutkić rođen je 19. februara 1974. godine u Vrbasu, u tadašnjoj SFR Jugoslaviji.

Gde je Dejan Lutkić odrastao?

Iako je rođen u Vrbasu, detinjstvo je proveo u Kuli, oko osam kilometara od rodnog grada. Najranije uspomene vezuje za selo Nadalj.

Gde je Dejan Lutkić studirao glumu?

Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Prvi put je na prijemni izašao 1991. godine, a primljen je 1992. godine u klasu profesora Milenka Maričića.

Po kojim ulogama je Dejan Lutkić najpoznatiji?

Najpoznatiji je po ulozi Ringea u filmu „Ringeraja“, mafijaša Alamunje u seriji „Bela lađa“, Jovana Jagodića u serijama „Sva ta ravnica“ i „Jagodići“ i Otona Muhe u seriji „Švindleri“.

Da li se Dejan Lutkić bavi producentskim poslom?

Da. Producirao je serije „Sva ta ravnica“ i „Jagodići“, a navodi se i kao izvršni producent filma „Santa Maria della Salute“ i serije „Švindleri“.

Ko je supruga Dejana Lutkića?

Supruga Dejana Lutkića je Ljubinka, po zanimanju arhitekta. Venčali su se 2001. godine, a u septembru 2026. obeležili su 25 godina braka.

Koliko dece ima Dejan Lutkić?

Dejan Lutkić ima dve ćerke, Anastaziju i Nađu. Prema njegovim rečima iz 2025. godine, studiraju arhitekturu i medicinu.

U kom pozorištu igra Dejan Lutkić?

Prema srpskoj Vikipediji, stalni je član pozorišta „Boško Buha“ u Beogradu. Nastupao je i u predstavama poput „Bokeški D mol“ i „x+y=0“.

Koliko godina ima Dejan Lutkić?

Dejan Lutkić rođen je 19. februara 1974. godine, što znači da je u oktobru 2026. imao 52 godine.

Zaključak

Dejan Lutkić jedan je od prepoznatljivih srpskih glumaca generacije koja je počela da radi devedesetih godina. Od odrastanja u Kuli i studija na Fakultetu dramskih umetnosti, preko uloge Ringea u filmu „Ringeraja“ i Alamunje u „Beloj lađi“, do producentskog rada na serijama „Sva ta ravnica“ i „Jagodići“, izgradio je karijeru koja traje više od tri decenije.

U novijim godinama ostvario je uloge u „Švindlerima“, „Beležnici profesora Miškovića“, „Zbornici“ i „Krunskoj 11“, a istovremeno nastavlja da nastupa u pozorištu. Privatno je posvećen porodici: u braku je sa Ljubinkom, a sa ćerkama Anastazijom i Nađom deli život daleko od medijske pažnje.