Ko je Dejan Šoškić

Dejan Šoškić (Beograd, 15. mart 1967) je srpski ekonomista, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije. Na čelu centralne banke bio je od jula 2010. do avgusta 2012. godine. Tada je podneo neopozivu ostavku zbog izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje je smatrao ozbiljnom pretnjom nezavisnosti te institucije.

Stručna javnost ga prepoznaje kao specijalistu za finansijska tržišta, hartije od vrednosti i monetarnu ekonomiju. Autor je i koautor nekoliko udžbenika i više od 70 naučnih radova. Tokom karijere predavao je na univerzitetima u Srbiji i u Sjedinjenim Američkim Državama, a bio je i stipendista Fulbrajtovog programa.

Posle odlaska iz Narodne banke vratio se nastavi i ostao prisutan u javnosti kao komentator ekonomske politike. U septembru 2026. godine našao se na izbornoj listi „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar 2026.

Rani život i detinjstvo

Dejan Šoškić rođen je 15. marta 1967. godine u Beogradu, u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Srbiji, u sastavu SFR Jugoslavije. Potiče iz porodice sa izraženom ekonomskom i akademskom tradicijom.

Njegov otac, Branislav Šoškić, bio je ugledni ekonomista, akademik i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Rođen je 1922. godine u Gusinju i imao je zapaženu javnu karijeru u Crnoj Gori. Od 1985. do 1986. godine obavljao je funkciju predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Crne Gore.

Branislav Šoškić bio je član Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, kao i Evropske akademije nauka i umetnosti. Poslednje godine života proveo je u Beogradu, gde je preminuo 4. aprila 2022. godine, u 99. godini.

Detalji o Dejanovom detinjstvu, kao i o osnovnom i srednjem školovanju, nisu javno poznati. Poznato je, međutim, da se opredelio za istu naučnu oblast kojom se bavio i njegov otac.

Obrazovanje

Šoškić je studirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 1989. godine. Tom prilikom Univerzitet u Beogradu proglasio ga je za studenta generacije, što je jedno od najvećih priznanja koja student može da dobije.

Na istom fakultetu nastavio je poslediplomske studije na smeru Monetarna ekonomija i bankarstvo. Magistrirao je 1993. godine sa tezom „Hartije od vrednosti i svojinska transformacija: svetska iskustva i jugoslovenski slučaj“. Tema je bila posebno aktuelna u vreme kada je privreda tadašnje Jugoslavije prolazila kroz proces vlasničke transformacije.

Doktorsku disertaciju iz oblasti finansija odbranio je 1999. godine, takođe na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Time je stekao najviše akademsko zvanje u oblasti kojom se bavi i danas.

Pored studija u Beogradu, dodatno se usavršavao u inostranstvu. Stručno obrazovanje sticao je u Francuskoj 1990. godine, zatim tri puta u Sjedinjenim Američkim Državama (1994, 1998. i 2002), gde je pohađao specijalizacije iz oblasti finansijskih tržišta. Godine 2001. usavršavao se i u Švajcarskoj narodnoj banci. Bio je i stipendista prestižnog Fulbrajtovog programa.

Početak karijere

Profesionalnu karijeru Šoškić je započeo 1991. godine u Ekonomskom institutu u Beogradu. Već 1993. godine prešao je na Ekonomski fakultet u Beogradu, gde je postepeno prošao sva nastavna zvanja, od asistenta do redovnog profesora.

Na fakultetu predaje predmete iz oblasti finansijskih tržišta, hartija od vrednosti, ekonomske statistike i analize rizika. Njegova predavanja su vezana za oblast kojoj je posvetio i magistarsku i doktorsku tezu.

Pored rada u Beogradu, predavao je i u Sjedinjenim Američkim Državama. Na Univerzitetu Nebraska u Omahi držao je nastavu na osnovnim i diplomskim studijama iz predmeta Finansijska tržišta i institucije, Finansijski menadžment i Međunarodni biznis i ekonomija. Tokom 2002. godine bio je gostujući predavač na univerzitetima Nju Hejven, Roud Ajlend i Berkli.

Na Ekonomskom fakultetu obavljao je i niz rukovodećih dužnosti. Bio je predsednik Komisije za poslediplomske studije na stranim jezicima i predsednik Komisije za nostrifikaciju stranih diploma. Od 2004. do 2006. godine bio je prodekan za nauku.

Osim toga, rukovodio je istraživačkim projektom „Razvoj finansijskih tržišta u tranziciji privrede Srbije“, koji je finansiralo Ministarstvo nauke Republike Srbije.

Uspon u monetarnim institucijama

Paralelno sa akademskim radom, Šoškić je od kraja 2000. godine počeo da se angažuje u institucijama koje kreiraju monetarnu i ekonomsku politiku. Od kraja 2000. do 2002. godine bio je specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci Jugoslavije.

Od 2002. do 2003. godine radio je kao savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru Evropske unije za ekonomska i pravna pitanja. Ovaj centar je pružao stručnu podršku reformama u Srbiji tokom prvih godina tranzicije.

U periodu od 2003. do 2004. godine bio je član Saveta Narodne banke Srbije. Nekoliko godina kasnije vratio se u ovo telo, i to kao njegov predsednik, na kom mestu je bio od 2009. do jula 2010. godine.

U istom periodu, od 2009. do 2010. godine, bio je i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije. Ove funkcije učinile su ga jednim od najuticajnijih ekonomskih stručnjaka u zemlji i otvorile mu put ka mestu guvernera.

Dejan Šoškić kao guverner Narodne banke Srbije

Dotadašnji guverner Radovan Jelašić podneo je ostavku iz ličnih razloga 23. marta 2010. godine. Predsednik Srbije Boris Tadić potom je za novog guvernera predložio Dejana Šoškića, tadašnjeg predsednika Saveta Narodne banke Srbije.

Narodna skupština Srbije izabrala ga je za guvernera 28. jula 2010. godine, glasovima 129 poslanika tadašnje vladajuće većine. Dužnost je preuzeo narednog dana, 29. jula 2010, za mandat u trajanju od šest godina. Na funkciju je došao kao nestranačka ličnost i profesor Univerziteta u Beogradu.

Odmah po izboru, Šoškić i premijer Mirko Cvetković najavili su nastavak utvrđene ekonomske politike, sa ciljem očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje. Srbija se u tom trenutku još uvek suočavala sa posledicama globalne finansijske krize.

Mandat mu je obeležio period ubrzanog rasta cena u drugoj polovini 2010. godine, pri veoma niskim stopama privrednog rasta. U intervjuu magazinu „Ekonomist“ krajem 2010. godine izjavio je da kao guverner ne može biti zadovoljan ukoliko se situacija ne popravi u narednoj godini. Istovremeno se zalagao za razvoj dinarskih finansijskih instrumenata bez devizne klauzule.

Tokom 2012. godine referentna kamatna stopa Narodne banke kretala se između 9,5 i 10,25 odsto. Kurs dinara prema evru u njegovom mandatu promenio se sa oko 107 na oko 118 dinara, što predstavlja slabljenje od približno deset odsto.

Ovaj podatak i danas se različito tumači. Predstavnici Srpske napredne stranke kritikovali su slabljenje dinara i trošenje deviznih rezervi na intervencije na deviznom tržištu. S druge strane, deo stručne javnosti ističe da je kretanje kursa približno pratilo razliku između domaće inflacije i inflacije u evrozoni.

U vreme njegovog mandata Narodna banka je u Agrobanku uvela prinudnu upravu 29. decembra 2011. godine, a banci je 25. maja 2012. oduzeta dozvola za rad. Ovaj slučaj kasnije je postao čest predmet političkih rasprava o njegovom radu.

Među viceguvernerima tokom njegovog mandata bili su Bojan Marković, Ana Gligorijević i Mira Erić-Jović.

Ostavka 2012. godine

Posle parlamentarnih izbora u maju 2012. godine formirana je nova vladajuća većina. Ubrzo potom počele su najave o promeni rukovodstva Narodne banke Srbije. Šoškić je u tom periodu javno izjavljivao da nema razloga da podnese ostavku i da oni koji žele njegovu smenu mogu da koriste zakonom predviđene procedure.

Nova vlast je u skupštinsku proceduru uputila izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije. Ove izmene izazvale su zabrinutost međunarodnih institucija. Direktor Međunarodnog monetarnog fonda za Evropu Reza Mogadam upozorio je u pismu guverneru da odredba kojom se Narodnoj banci dozvoljava kupovina državnih hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu de facto omogućava indirektno monetarno finansiranje javnog sektora.

Zvaničnici Evropske komisije takođe su stavili do znanja da sa zabrinutošću prate usvajanje ovih izmena, jer bi one mogle dovesti u pitanje samostalnost centralne banke.

Dana 2. avgusta 2012. godine, dok je u Narodnoj skupštini trajala rasprava o izmenama zakona, Šoškić je predsedniku Skupštine Nebojši Stefanoviću podneo neopozivu ostavku. Kao razlog je naveo da predložene izmene bitno narušavaju nezavisnost centralne banke i otvaraju mogućnost stručne degradacije i donošenja odluka koje bi mogle podstaći ekonomsku i finansijsku nestabilnost.

U obrazloženju je dodao da bi usvajanje takvih izmena moglo pogoršati poziciju Srbije na međunarodnim finansijskim tržištima i usporiti proces evropskih integracija. Istakao je i da ostavkom želi da spreči da političko iznuđivanje promene na vrhu nezavisne institucije bude jedini razlog za usvajanje lošeg zakona.

Srpska napredna stranka je, s druge strane, saopštila da je guverner ostavku podneo iz ličnih razloga, tvrdeći da je na taj način sačuvao pravo na naknadu posle prestanka funkcije.

Izmene zakona usvojene su po hitnom postupku 6. avgusta 2012. godine. Istog dana dužnost guvernera preuzela je Jorgovanka Tabaković, potpredsednica Srpske napredne stranke, koju je predložio predsednik Tomislav Nikolić. Šoškić je tako napustio funkciju znatno pre isteka šestogodišnjeg mandata.

Najveći uspesi

Najznačajnije rezultate Šoškić je ostvario u akademskoj sferi. Autor je knjige „Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi“, koja se koristi u nastavi i stručnoj praksi.

Koautor je i knjiga „Finansijska tržišta i institucije“, „Ekonomska statistika“ i „Berzanski leksikon“. Objavio je više od 70 naučnih radova iz oblasti bankarstva, monetarne ekonomije, finansijskih tržišta i tranzicije.

Njegov međunarodni ugled potvrđuje i to što je bio član komisija za odbranu doktorskih disertacija na Univerzitetu Pompeu Fabra u Barseloni, na Univerzitetu u Stokholmu i na Sorboni.

U profesionalnom smislu, vrhunac karijere predstavlja izbor za guvernera Narodne banke Srbije u 43. godini. Deo javnosti ističe i njegovu ostavku iz 2012. godine kao primer principijelnog stava u odbrani nezavisnosti centralne banke.

Javno delovanje nakon odlaska iz Narodne banke

Posle ostavke Šoškić se u potpunosti vratio radu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Nastavio je i aktivnost u stručnim udruženjima. Bio je član Predsedništva Naučnog društva ekonomista Srbije od 2006. do 2010. godine, a ponovo od 2014. godine.

Od 2013. godine član je Predsedništva Saveza ekonomista Srbije. Od 2018. godine član je Savetodavnog odbora Centralne banke Crne Gore, a član je i Srpske akademije ekonomskih nauka.

Tokom narednih godina često je javno analizirao ekonomsku politiku vlasti. Govorio je o rastu bruto domaćeg proizvoda, javnim ulaganjima, javnom dugu i položaju Srbije u odnosu na ekonomije srednje i istočne Evrope. U intervjuu za Forbes Srbija kritikovao je način na koji rukovodstvo Narodne banke sprovodi politiku ciljanja inflacije, ukazujući na problem visoke evroizacije.

Njegovi stavovi izazivali su i direktne polemike. Narodna banka Srbije je 2022. godine objavila saopštenje u kom je osporila njegove tvrdnje i ocenila da on podacima pokušava da umanji ekonomske rezultate Srbije.

Početkom 2022. godine istraživački centar Demostat objavio je, na osnovu nezvaničnih saznanja, da se njegovo ime razmatra kao mogući kandidat opozicije za predsednika Srbije ili gradonačelnika Beograda. Šoškić je tada izjavio da nema političkih ambicija i da bi do tada već bio član neke stranke da ih je imao. Dodao je da u političku borbu treba da ulaze ljudi sa političkim iskustvom.

U junu 2026. godine, kao profesor, javno je osporio najave o rekordnom rastu BDP-a, podsećajući da Srbija od 2012. godine zaostaje za prosekom zemalja srednje i istočne Evrope.

Studentska lista i parlamentarni izbori 2026.

U septembru 2026. godine studenti u blokadi predstavili su izbornu listu sa 250 kandidata za Narodnu skupštinu, pod nazivom „Studentska lista – Studenti pobeđuju“. Nosilac liste je kardiolog Ilija Srdanović.

Dejan Šoškić se, prema pisanju više medija, nalazi na 27. mestu liste. Među poznatijim kandidatima su i bivši košarkaš Dejan Bodiroga, poljoprivrednik Zlatko Kokanović i glumac Tihomir Stanić. Njegova kandidatura predstavlja prvi ulazak u izborni proces posle više od decenije akademskog i javnog rada van stranačke politike.

Kandidatura je izazvala snažne reakcije. Predsednik Aleksandar Vučić više puta je izjavljivao da bi opozicija Šoškića postavila za premijera kako bi „ponovo uništio dinar“. Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali pozvao ga je na televizijski duel o ekonomskim planovima, a zatim objavio opširan odgovor na njegove tvrdnje o rastu javnog duga.

Provladini mediji su u istom periodu objavili niz kritičkih tekstova o njegovom mandatu u Narodnoj banci. Nasuprot tome, u pojedinim listovima objavljeni su autorski tekstovi koji njegovo prisustvo na listi ocenjuju kao doprinos stručnosti. Vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 25. oktobar 2026. godine.

Privatni život

Dejan Šoškić je sin akademika Branislava Šoškića, ekonomiste i nekadašnjeg predsednika Predsedništva SR Crne Gore, koji je preminuo u Beogradu 2022. godine.

O ostalim detaljima iz njegovog privatnog i porodičnog života ne postoje pouzdani javno dostupni podaci. Šoškić u javnim nastupima govori gotovo isključivo o ekonomskim temama, dok privatni život drži van očiju javnosti.

Živi i radi u Beogradu, gde je proveo najveći deo profesionalne karijere.

Zanimljivosti

• Univerzitet u Beogradu proglasio ga je za studenta generacije 1989. godine.
• Njegov otac Branislav Šoškić bio je predsednik Predsedništva SR Crne Gore od 1985. do 1986. godine.
• Za guvernera Narodne banke Srbije izabran je sa 43 godine.
• Ostavku je podneo gotovo četiri godine pre isteka šestogodišnjeg mandata.
• Pre izbora za guvernera predavao je na Univerzitetu Nebraska u Omahi.
• Bio je gost emisije „Da sam ja neko“, čija je epizoda sa njim dostupna na YouTube-u.
• Iako je 2022. godine izjavio da nema političkih ambicija, četiri godine kasnije postao je kandidat za poslanika.

Nagrade i priznanja

Najznačajnije priznanje iz studentskih dana je titula studenta generacije Univerziteta u Beogradu, koju je dobio 1989. godine. Kasnije je postao stipendista Fulbrajtovog programa, jednog od najprestižnijih programa akademske razmene u svetu.

Izbor za člana Srpske akademije ekonomskih nauka predstavlja priznanje njegovom naučnom doprinosu. Članstvo u Savetodavnom odboru Centralne banke Crne Gore potvrđuje njegov ugled i van granica Srbije.

Podaci o državnim ili drugim formalnim nagradama nisu javno poznati.

Nasleđe i uticaj

Uticaj Dejana Šoškića najvidljiviji je u obrazovanju generacija ekonomista na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Njegovi udžbenici iz oblasti hartija od vrednosti i finansijskih tržišta decenijama se koriste u nastavi.

U javnom životu, njegova ostavka iz 2012. godine ostala je jedan od najčešće pominjanih događaja u raspravama o nezavisnosti centralne banke u Srbiji. Pobornici je vide kao primer odbrane institucionalne samostalnosti, dok kritičari njegov mandat ocenjuju kroz slabljenje dinara i ekonomske teškoće tog perioda.

Njegov mandat i danas je predmet oštrih političkih i stručnih polemika. Upravo to pokazuje da je Šoškić ostao jedna od najprepoznatljivijih ličnosti srpske ekonomske scene i više od decenije nakon odlaska iz Narodne banke.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Dejan Šoškić?

Dejan Šoškić je srpski ekonomista, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i guverner Narodne banke Srbije od 2010. do 2012. godine.

Koliko godina ima Dejan Šoškić?

Rođen je 15. marta 1967. godine, pa u 2026. godini ima 59 godina.

Gde je rođen Dejan Šoškić?

Rođen je u Beogradu, u tadašnjoj SR Srbiji, u sastavu SFR Jugoslavije.

Kada je Dejan Šoškić bio guverner Narodne banke Srbije?

Guverner je bio od 29. jula 2010. do 6. avgusta 2012. godine. Skupština ga je izabrala 28. jula 2010. godine.

Zašto je Dejan Šoškić podneo ostavku?

Ostavku je podneo 2. avgusta 2012. godine zbog izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije, za koje je smatrao da bitno narušavaju nezavisnost centralne banke i mogu podstaći finansijsku nestabilnost.

Ko je nasledio Dejana Šoškića na mestu guvernera?

Nasledila ga je Jorgovanka Tabaković, koja je dužnost guvernera preuzela 6. avgusta 2012. godine.

Ko je otac Dejana Šoškića?

Njegov otac je bio akademik Branislav Šoškić, ekonomista, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i predsednik Predsedništva SR Crne Gore od 1985. do 1986. godine.

Koje knjige je napisao Dejan Šoškić?

Autor je knjige „Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi“, a koautor knjiga „Finansijska tržišta i institucije“, „Ekonomska statistika“ i „Berzanski leksikon“.

Da li je Dejan Šoškić na Studentskoj listi?

Da. Prema pisanju više medija, nalazi se na 27. mestu liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ za parlamentarne izbore 25. oktobra 2026. godine.

Da li je Dejan Šoškić član neke političke stranke?

Prema dostupnim podacima, nije član političke stranke. Guvernersku funkciju obavljao je kao nestranačka ličnost, a 2022. godine izjavio je da nema političkih ambicija.

Zaključak

Dejan Šoškić je ekonomista koji je akademsku karijeru na Ekonomskom fakultetu u Beogradu spojio sa radom u najvažnijim monetarnim institucijama zemlje. Kao student generacije, Fulbrajtov stipendista i autor zapaženih udžbenika, izgradio je ugled stručnjaka za finansijska tržišta.

Njegov mandat guvernera Narodne banke Srbije trajao je nešto više od dve godine i završio se ostavkom u odbrani nezavisnosti centralne banke. Taj period i danas se različito ocenjuje u političkoj i stručnoj javnosti.

Posle više od decenije rada van stranačke politike, 2026. godine postao je kandidat Studentske liste. Time je otvoreno novo poglavlje u javnom delovanju jednog od najpoznatijih srpskih ekonomista.