Ko je Donald Tramp

Donald Tramp (engl. Donald John Trump; Kvins, Njujork, 14. jun 1946) američki je biznismen, televizijska ličnost i političar. Bio je 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država od 2017. do 2021. godine, a od 20. januara 2025. ponovo obavlja tu funkciju kao 47. predsednik.

Pre ulaska u politiku, Donald Tramp je decenijama gradio ime u poslovnom svetu Njujorka. Preuzeo je porodičnu firmu za nekretnine, preimenovao je u Trump Organization i svoje ime stavio na solitere, hotele, kazina i golf terene. Dodatnu popularnost doneo mu je rijaliti program „The Apprentice“.

Tramp je jedan od samo dvojice ljudi u istoriji SAD koji su na čelu države bili u dva nesukcesivna mandata. Pre njega to je uspelo jedino Groveru Klivlendu. Njegova ličnost i politika izazivaju snažne reakcije, pa se o njegovom značaju vode burne rasprave širom sveta.

Rani život i detinjstvo

Donald Džon Tramp rođen je 14. juna 1946. godine u bolnici Džamejka u njujorškom okrugu Kvins. Bio je četvrto od petoro dece Freda Trampa i Meri En Makleod Tramp. Fred je bio uspešan graditelj nekretnina, a Meri En je rođena u Škotskoj, na ostrvu Luis.

Donald je odrastao u kvartu Džamejka Estejts zajedno sa starijim sestrama Mariann i Elizabet, starijim bratom Fredom mlađim i mlađim bratom Robertom. Njegov otac je gradio stanove za srednju klasu u Bruklinu, Kvinsu i Staten Ajlendu. Zbog toga je Donald od malih nogu video kako izgleda posao sa nekretninama.

Fred Tramp mlađi preminuo je 1981. godine, a porodica je kasnije često pominjala njegovu sudbinu kao važnu životnu lekciju. Što se tiče vere, Donald je pohađao nedeljnu školu i potvrđen je 1959. u Prvoj prezbiterijanskoj crkvi u Džamejki.

Osnovno obrazovanje počeo je u privatnoj školi Kju-Forest u Kvinsu, koju je pohađao od vrtića do sedmog razreda. Kao dečak važio je za energičnog i svojeglavog, pa su ga roditelji sa 13 godina poslali u internat.

Obrazovanje

Sa 13 godina Tramp je upisao Njujoršku vojnu akademiju, privatnu internatsku školu. Tamo se isticao u sportu i bio vođa među učenicima, a disciplina te škole ostala je deo njegove javne priče.

Nakon akademije, 1964. godine upisao je Univerzitet Fordam u Bronksu. Na tom jezuitskom univerzitetu proveo je dve godine, a zatim je prešao na Vorton školu Univerziteta u Pensilvaniji. Vorton je jedna od najcenjenijih poslovnih škola u svetu.

Diplomirao je 1968. godine i stekao zvanje bachelor of science iz ekonomije. Na svoje školovanje na Vortonu Tramp se kasnije često pozivao, i u poslovnom i u političkom životu.

Početak karijere

Odmah nakon fakulteta, 1968. godine, Tramp se pridružio očevoj firmi. Do tada je ona uglavnom gradila stanove za srednju klasu u spoljnim opštinama Njujorka. Početkom sedamdesetih preuzeo je vođenje kompanije, a ona je dobila ime Trump Organization. Izvori se razlikuju oko tačne godine preimenovanja, pa se pominju 1971, 1973. i 1975.

Pod njegovim vodstvom kompanija je prešla sa stambene gradnje na komercijalne projekte na Menhetnu. Prvi veliki korak bila je obnova propalog hotela Komodor kod Grand Central stanice. Na njegovom mestu 1978. otvoren je hotel vredan oko 100 miliona dolara.

Zatim je usledio projekat po kojem je najviše poznat. Izgradnja Trump Towera na Petoj aveniji počela je oko 1980, a zgrada je otvorena 1983. godine. Na tom soliteru sa 58 spratova Tramp je godinama imao i kancelarije i stan.

Tokom osamdesetih proširio je poslovanje na kazina u Atlantik Sitiju. Trump Plaza otvoren je 14. maja 1984, Trump’s Castle 1985, a Trump Taj Mahal početkom devedesetih. Godine 1987. objavio je knjigu „The Art of the Deal“, koja je postala bestseler u SAD. Pomagao mu je pisac Toni Švarc.

Uspon do popularnosti

Devedesete godine nisu bile lake. Kazina u Atlantik Sitiju bila su opterećena dugovima, pa su prolazila kroz stečaj 1991, 1992, 2004. i 2009. godine. Tramp je isticao da se stečajevi nisu odnosili na njegov lični imetak, već na kompanije. Njegov avio-prevoznik Trump Shuttle takođe nije uspeo da se održi.

Prekretnica je stigla u januaru 2004. godine, kada je američka mreža NBC počela da emituje rijaliti program „The Apprentice“. Producent Mark Barnet i Tramp su takmičare stavljali u poslovne izazove, a pobednik je dobijao posao u Trump Organization. Njegova izreka „You’re fired“ postala je poznata širom Amerike.

Zahvaljujući emisiji, Tramp je od lokalno poznatog graditelja postao televizijska ličnost. Poznato ime iskoristio je za licenciranje u mnogim oblastima, od odeće do golf terena. Među poduhvatima koji nisu ispunili očekivanja mediji često navode Trump University, koji je počeo 2004. godine.

Predsednička kampanja 2016. i prvi mandat

Tramp je svoju kandidaturu za predsednika objavio 16. juna 2015. godine. U republikanskim predizborima pobedio je više od desetak protivnika, iako nikada nije obavljao izbornu funkciju. Za potpredsednika je izabrao Majka Pensa.

Na izborima u novembru 2016. pobedio je demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton osvojivši većinu elektorskih glasova, mada je ona dobila više glasova birača. Funkciju je preuzeo 20. januara 2017. kao 45. predsednik SAD.

Njegova administracija je potpisala veliku poresku reformu i imenovala tri sudije Vrhovnog suda: Nila Gorsaka, Breta Kavanoa i Ejmi Koni Beret. Obnovila je trgovinske sporazume sa Meksikom, Kanadom, Japanom i Južnom Korejom i pokrenula carinski rat sa Kinom. Povukla je SAD iz pojedinih međunarodnih sporazuma i premestila ambasadu u Izraelu u Jerusalim. Pred kraj mandata posredovala je u sporazumima o normalizaciji odnosa Izraela sa nekoliko arapskih država.

Poslednje godine mandata obeležila je pandemija kovida 19. Program „Operation Warp Speed“ pomogao je privatnom sektoru da razvije vakcine, ali je u tom periodu u SAD preminulo više od 400.000 ljudi.

Opozivi i izbori 2020.

Predstavnički dom je 18. decembra 2019. opozvao Trampa zbog zloupotrebe vlasti i ometanja Kongresa, u vezi sa njegovim pritiskom na Ukrajinu. Senat ga je 5. februara 2020. oslobodio obe optužbe.

Na izborima u novembru 2020. pobedio ga je Džo Bajden. Tramp je tvrdio da je došlo do izbornih nepravilnosti, što izborne vlasti i sudovi nisu potvrdili. Dana 6. januara 2021. njegovi pristalice upale su u zgradu Kapitola dok je Kongres overavao rezultate.

Zbog toga ga je Predstavnički dom 13. januara 2021. opozvao po drugi put, pod optužbom za podsticanje pobune. Time je postao prvi američki predsednik opozvan dva puta. Senat ga je 13. februara 2021. oslobodio sa 57 glasova za osudu, što je 10 glasova manje od potrebne dvotrećinske većine.

Sudski postupci

Nakon odlaska sa vlasti, Tramp se našao pred nekoliko sudskih postupaka. U više krivičnih predmeta izjasnio se da nije kriv.

Najpoznatiji je slučaj u Njujorku, u kojem je tužilac Alvin Brag optužio Trampa za falsifikovanje poslovnih evidencija. Optužnica se odnosila na plaćanje glumici Stormi Danijels pred izbore 2016. godine. Porota ga je 30. maja 2024. proglasila krivim po svih 34 tačke optužnice.

Sudija Huan Merčan [PROVERI] izrekao je presudu 10. januara 2025, deset dana pre inauguracije. Tramp je dobio bezuslovno oslobađanje od kazne, što znači bez zatvora, novčane kazne ili uslovne slobode, ali je osuda ostala u evidenciji. Sudija je naveo da je to jedina zakonita kazna koja omogućava zavođenje presude. Tramp tvrdi da je nevin, da je slučaj politički motivisan i da će se žaliti.

Atentat u Batleru i izbori 2024.

Tramp je ponovo ušao u trku za Belu kuću. Na predizborima je dominirao, a kampanju je obeležio događaj 13. jula 2024. godine. Na skupu u blizini Batlera u Pensilvaniji, nekoliko minuta nakon 18 časova, napadač je pucao iz puške sa obližnjeg krova. Metak je okrznuo Trampovo desno uvo.

U napadu je poginuo gledalac Kori Komperatore, a dvoje ljudi je teško povređeno. Napadača Tomasa Metjua Kruksa [PROVERI], starog 20 godina, ubili su pripadnici Tajne službe. Istražitelji nisu utvrdili jasan motiv. Direktorka Tajne službe Kimberli Čitl podnela je ostavku zbog propusta u obezbeđenju.

Za potpredsednika je izabrao Dž. D. Vensa, tadašnjeg senatora iz Ohaja. Na izborima 5. novembra 2024. Tramp je pobedio potpredsednicu Kamalu Haris i njenog kandidata za potpredsednika Tima Volca. Dobio je 312 elektorskih glasova naspram 226. Postao je najstariji izabrani predsednik, sa 78 godina, i prvi osuđeni za krivično delo koji je izabran na tu funkciju.

Drugi mandat

Kongres je 6. januara 2025. overio rezultate izbora. Tramp je zakletvu položio 20. januara 2025. godine, u Rotundi Kapitola zbog hladnog vremena, i postao 47. predsednik SAD. Time je postao tek drugi čovek posle Grovera Klivlenda koji je predsedavao u dva nesukcesivna mandata.

Prvih dana vlasti potpisao je veliki broj izvršnih naredbi, a prioritete su mu bili imigracija, granica i ekonomija. U spoljnoj politici ključan je bio odnos sa Kinom. Prvi sastanak sa Si Điping u drugom mandatu održan je 30. oktobra 2025. na samitu u Busanu. Tramp je od 13. do 15. maja 2026. boravio u državnoj poseti Kini.

U oktobru 2026. godine Tramp je učestvovao u kampanji za republikance uoči izbora za Kongres, zakazanih za 3. novembar. Posetio je Ohajo, Aljasku i druge savezne države. Ankete su ukazivale da bi demokrate mogle da ojačaju, dok je on tvrdio da će republikanci proći bolje nego što se očekuje.

Najveći uspesi

U poslovnom svetu Trampov najveći uspeh je izgradnja brenda. Trump Tower na Petoj aveniji, hotel kod Grand Central stanice i kasnije soliteri poput Trump International Hotel & Tower u Čikagu doneli su mu reputaciju graditelja ambicioznih projekata. Uspešno je preživeo i krize koje su odnele mnoge kazino-kompanije u Atlantik Sitiju.

U televiziji je „The Apprentice“ njegov najvažniji uspeh. Emisija je imala veliku gledanost u SAD i učinila njegovo ime prepoznatljivim i van poslovnih krugova.

U politici se kao uspeh ističe činjenica da je bez prethodne izborne funkcije osvojio predsedničku funkciju 2016, a zatim se vratio i 2024. godine. Njegovi pristalice hvale poresku reformu, imenovanja u Vrhovni sud i sporazume na Bliskom istoku, dok kritičari upozoravaju na podele u društvu i sporne odluke.

Privatni život

Tramp je bio tri puta u braku. Prvu suprugu, češku manekenku Ivanu Zelničkovu, upoznao je i oženio se njome 1977. godine. Imali su troje dece: Donalda Trampa mlađeg (rođen 1977), Ivanku (1981) i Erika (1984). Razveli su se 1990. godine. Ivana Tramp preminula je 2022. u Njujorku.

Drugi brak sklopio je 1993. sa glumicom Marlom Mejplz. Imaju ćerku Tifani, rođenu 1993. Razveli su se 1999. godine. Treći put se oženio 2005. slovenačkom manekenkom Melanijom Knavs, poznatom kao Melanija Tramp. Njihov sin Baron rođen je 2006.

Ukupno, Tramp ima petoro dece i veliki broj unučadi. Živeo je godinama u stanu na vrhu Trump Towera, a vikende često provodi u svojim golf klubovima u Beldminsteru i Palm Biču. Za nadimak „The Donald“ pominje se da potiče iz njegovog prvog braka.

Zanimljivosti

• Njegova majka Meri En Makleod rođena je na škotskom ostrvu Luis i u SAD je došla kao mlada žena.
• Tramp je prvi predsednik SAD koji pre toga nije imao nijednu političku ili vojnu funkciju.
• Prvi je predsednik koji je opozvan dva puta.
• Sa 78 godina postao je najstariji izabrani predsednik, a 14. juna 2026. navršio je 80 godina.
• Njegov slogan „Make America Great Again“ ostao je vodeće obeležje njegovih kampanja.
• Njegova supruga Melanija Tramp je prva prva dama SAD rođena u Sloveniji, nekadašnjoj Jugoslaviji.

Nagrade i priznanja

Časopis Tajm proglasio je Donalda Trampa za ličnost godine 2016, a zatim i 2024. godine. Dobio je zvezdu na holivudskoj Stazi slavnih 2007. godine za rad u televiziji.

Više političara predlagalo ga je za Nobelovu nagradu za mir, uglavnom zbog sporazuma na Bliskom istoku. Ti predlozi nisu isto što i nagrada, pa ih treba razlikovati od zvaničnih priznanja.

Nasleđe i uticaj

Donald Tramp je promenio način na koji se u SAD vode političke kampanje. Koristio je društvene mreže i televiziju da direktno govori biračima, a stranka koju predvodi znatno se promenila tokom proteklih deset godina.

Njegovo nasleđe ostaje predmet rasprave. Pristalice ga vide kao lidera koji je izazvao političku elitu, dok ga kritičari optužuju za podelu društva i osporavanje demokratskih normi. Istoričari će tek dugoročno proceniti njegov značaj, jer je njegov drugi mandat još u toku.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Donald Tramp?

Donald Tramp je američki biznismen, televizijska ličnost i političar. Bio je 45. predsednik SAD od 2017. do 2021, a od 2025. je 47. predsednik.

Kada i gde je rođen Donald Tramp?

Rođen je 14. juna 1946. godine u bolnici Džamejka u Kvinsu, u Njujorku.

Koliko Donald Tramp ima godina?

Donald Tramp je 14. juna 2026. godine navršio 80 godina.

Koji je po redu predsednik SAD Donald Tramp?

Tramp je 45. i 47. predsednik. Kao 45. predsednik služio je od 2017. do 2021, a kao 47. od 20. januara 2025.

Ko je supruga Donalda Trampa?

Njegova supruga je Melanija Tramp, rođena u Sloveniji. Venčali su se 2005. godine, a imaju sina Barona.

Koliko dece ima Donald Tramp?

Ima petoro dece: Donalda mlađeg, Ivanku i Erika iz braka sa Ivanom, Tifani iz braka sa Marlom Mejplz i Barona iz braka sa Melanijom.

Gde se školovao Donald Tramp?

Pohađao je školu Kju-Forest, Njujoršku vojnu akademiju i Univerzitet Fordam. Diplomirao je 1968. na Vorton školi Univerziteta u Pensilvaniji.

Čime se Donald Tramp bavio pre politike?

Bavio se nekretninama, vodio je kompaniju Trump Organization i bio domaćin emisije „The Apprentice“ na mreži NBC.

Da li je Donald Tramp osuđivan?

Porota u Njujorku ga je 30. maja 2024. proglasila krivim po 34 tačke za falsifikovanje poslovnih evidencija. Sudija mu je 10. januara 2025. izrekao bezuslovno oslobađanje od kazne. Tramp tvrdi da je nevin.

Šta je Trump Tower?

To je solitar sa 58 spratova na Petoj aveniji na Menhetnu, otvoren 1983. godine. Dugo je bio sedište kompanije Trump Organization i Trampov dom.

Zaključak

Donald Tramp je od sina njujorškog graditelja postao jedna od najprepoznatljivijih ličnosti današnjice. Gradio je solitere i kazina, vodio televizijsku emisiju i dva puta osvojio mesto predsednika SAD. Preživeo je dva opoziva, atentat, sudske procese i poslovne krize.

Ova biografija Donalda Trampa pokazuje čoveka čiji uspon i pad su često išli zajedno. Njegov drugi mandat još traje, pa će se konačna ocena njegovog značaja menjati. Jedno je sigurno: malo ko je u novijoj istoriji toliko oblikovao američku politiku.