Ko je Jelena Čvorović Paunović

Jelena Čvorović Paunović, devojačko Radović, bila je srpska pozorišna i televizijska glumica, rođena 26. juna 1948. godine u Bajinoj Bašti, a preminula 6. decembra 2023. godine u Beogradu. Široj publici ostala je upamćena po nizu upečatljivih uloga u domaćim televizijskim serijama, pre svega po likovima koje je tumačila u delima scenariste Siniše Pavića.

Gledaoci je pamte kao Ninu iz serije „Otpisani“, Žaklinu iz „Srećnih ljudi“, Zorku Pandurović iz „Porodičnog blaga“ i Tankosavu Tasić iz „Bele lađe“. Posebno ju je izdvajao neobičan, hrapav glas, koji je postao njen zaštitni znak i po kome su je gledaoci prepoznavali čak i kada nisu znali njeno ime.

Pored televizije, najveći deo profesionalnog života posvetila je pozorištu. Stalna članica Beogradskog dramskog pozorišta postala je 1985. godine, a na njegovoj sceni nastupila je u više od dvadeset naslova. Bila je i autorka monodrame „Afera koferče“.

Rani život i detinjstvo

Jelena je rođena u Bajinoj Bašti, u porodici Radović. Pojedini mediji kao njeno mesto rođenja navode Užice, ali zvanično saopštenje Beogradskog dramskog pozorišta, kao i većina biografskih izvora, navode Bajinu Baštu. Detinjstvo i mladost provela je u Užicu, koje se u to vreme zvalo Titovo Užice.

Prema podacima srpske Vikipedije, majka joj se zvala Nađa, a ime Jelena dobila je po baki sa majčine strane, Heleni Nikolaidis, koja je bila Grkinja. Imala je i starijeg brata.

O roditeljima je govorila s mnogo topline. U emisiji „Grand magazin“ ispričala je da su joj upravo oni bili najveći uzori, jer su voleli igru i radost na način koji nije bio uobičajen za to vreme. Sećala se zimskih večeri u Užicu, kada su padali veliki snegovi, a roditelji izlazili da se kližu i na decu prenosili svoje oduševljenje.

Kao devojčica, prema sopstvenim rečima, razlikovala se od vršnjaka. U svojoj sobi imala je šator u kome je spavala, sa samo dušekom i lampom, što je njenu majku, poteklu iz ugledne porodice, ostavilo zatečenom. Otac, poreklom sa sela, na takve stvari gledao je opuštenije. Sebe je opisivala kao ekscentričnu devojku koja je umela i bosa da prošeta gradskim korzom.

Kako je odrastala, pored roditelja uzor su joj postali i Bitlsi, čija je muzika obeležila njenu generaciju.

Obrazovanje

Gimnaziju je završila u Užicu. Nakon toga preselila se u Beograd, gde je upisala studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti.

Diplomirala je 1972. godine u klasi profesora Milenka Maričića, jednog od značajnih pedagoga beogradske glumačke škole. Prema podacima srpske Vikipedije, ista klasa iznedrila je niz glumaca koji su kasnije obeležili domaće pozorište i film, među kojima su Predrag Miki Manojlović, Dragan Maksimović, Marko Nikolić, Milan Caci Mihailović, Predrag Ejdus, Goran Sultanović, Anđelka Ristić i Ognjanka Ognjanović.

Početak karijere

Glumačku karijeru započela je početkom sedamdesetih godina, neposredno po završetku studija. Prve uloge ostvarila je pod devojačkim prezimenom Radović, a vrlo brzo skrenula je pažnju publike nesvakidašnjim i originalnim načinom na koji je gradila likove.

Nina u seriji „Otpisani“

Jedna od prvih zapaženih uloga bila je uloga Nine u seriji „Otpisani“ iz 1974. godine, u kojoj je potpisana kao Jelena Radović. Ova ratna serija o ilegalcima u okupiranom Beogradu, u kojoj su glavne uloge tumačili Dragan Nikolić i Vojislav Brajović, stekla je veliku popularnost u tadašnjoj Jugoslaviji, pa je i mlada glumica postala prepoznatljiva širem gledalištu.

Prve filmske i televizijske uloge

Tokom druge polovine sedamdesetih i u osamdesetim godinama nizala je uloge na filmu i televiziji. Pojavila se u ostvarenjima „Kičma“ i „Đavolje merdevine“ (1975), u seriji „Slom“ (1979), gde je igrala lik po imenu Lepa, zatim u „Husinskoj buni“ (1980) i filmu „Svinjski otac“ (1981), u kome je tumačila Duku Šujić.

Godine 1984. igrala je Leposavu Stamenković u seriji „Banjica“, a 1989. učiteljicu engleskog jezika u televizijskoj adaptaciji Nušićeve „Gospođe ministarke“. Početkom devedesetih pojavila se u seriji „Bolji život“ kao kasirka i u filmu „Mala“ (1991) kao medicinska sestra.

Četiri decenije na sceni Beogradskog dramskog pozorišta

Pozorište je bilo središte njenog profesionalnog života. Prvu ulogu u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) ostvarila je još 1975. godine, u predstavi „Noć mladenaca“ Andreja Hinga, a stalna članica ansambla postala je 1985. godine.

Na sceni BDP-a igrala je u više od dvadeset naslova. Nastupala je u predstavama „Inspektorove spletke“, „Komedija zabuna“, „Harold i Mod“, „Kokošije slepilo“, „Samoubica“, „Besnilo“, „Idemo u lov“, „Tango“, „Karmen 2000“, „Balkon“, „Uticaj gama zraka na sablasne nevene“ i „Pod okriljem zvezda“.

Značajnu ulogu imala je i u predstavi „Kad su cvetale tikve“, rađenoj prema delu Dragoslava Mihailovića. Poslednji put na sceni matičnog pozorišta nastupila je 2020. godine u projektu „Jugojugoslavija“, koji je režirao Bon Park.

Pored rada u ansamblu, okušala se i kao autorka. Napisala je monodramu „Afera koferče“, čime je pokazala da se njeno stvaralaštvo ne završava na tumačenju tuđih tekstova.

Uspon do popularnosti uz serije Siniše Pavića

Najveću popularnost kod televizijske publike stekla je tokom devedesetih i dvehiljaditih godina, zahvaljujući saradnji sa scenaristom Sinišom Pavićem, autorom nekih od najgledanijih domaćih serija. Pavić je pisao živopisne, duhovite likove, a Jelena Čvorović Paunović umela je da im udahne neponovljivu autentičnost.

Žaklina u „Srećnim ljudima“

U seriji „Srećni ljudi“ tumačila je lik Žakline. Serija je postala jedan od kultnih naslova domaće televizije, a njen lik ostao je upamćen po karakterističnom glasu i replikama koje publika i danas citira.

Zorka Pandurović u „Porodičnom blagu“

Uloga po kojoj je mnogi i danas prepoznaju jeste Zorka Pandurović, u seriji poznata i kao Kasandra, iz serije „Porodično blago“, koja se emitovala od 1998. do 2002. godine. Zorka je jedina ćerka Pavla Pandurovića, zvanog Paja Trošak, koga je igrao Aleksandar Berček.

U zapletu serije, Tihomir Stojković Tika Špic, koga je tumačio Predrag Smiljković, nagovara svog brata od strica Đorđa Stojkovića Đošu da oženi Pandurovićevu ćerku, kako bi dobio plac na kome se nalazi zakopano blago. Đošu je igrao Bogoljub Mitić, a zajedničke scene Zorke i Đoše spadaju među najduhovitije u seriji.

Lik Zorke zaigrala je i u filmu „Tajna porodičnog blaga“ iz 2000. godine. U seriji su nastupala i velika imena domaćeg glumišta, poput Dragana Nikolića, Mire Banjac, Eve Ras, Nataše Ninković i Branimira Brstine.

Tankosava Tasić u „Beloj lađi“

U još jednoj Pavićevoj seriji, „Beloj lađi“, koja se emitovala od 2006. do 2011. godine, tumačila je Tankosavu Tasić. Ovom ulogom još jednom je potvrdila status glumice koja od epizodnog lika ume da stvori junakinju koju publika pamti.

Najveći uspesi

Najveći uspeh Jelene Čvorović Paunović ogleda se u tome što je gotovo pet decenija bila prisutna na sceni i ekranu, stvarajući likove koji su nadživeli same serije. Njene uloge u „Otpisanima“, „Srećnim ljudima“, „Porodičnom blagu“ i „Beloj lađi“ obeležile su različite generacije gledalaca.

Filmografija (izbor)

• „Otpisani“ (1974) – Nina
• „Kičma“ (1975)
• „Đavolje merdevine“ (1975)
• „Slom“ (1979) – Lepa
• „Husinska buna“ (1980) – Jelena
• „Svinjski otac“ (1981) – Duka Šujić
• „Banjica“ (1984) – Leposava Stamenković
• „Gospođa ministarka“ (1989) – učiteljica engleskog jezika
• „Bolji život“ (1991) – kasirka
• „Mala“ (1991) – medicinska sestra
• „Srećni ljudi“ (1996) – Žaklina
• „Porodično blago“ (1998–2002) – Zorka Pandurović
• „Tajna porodičnog blaga“ (2000) – Zorka Pandurović
• „Lisice“ (2002) – Mimina komšinica
• „Jelena“ (2004) – Nađa
• „Lele, bato“ (2005) – gospođa Pavlović
• „Stižu dolari“ (2006) – proročica
• „Ono naše što nekad bejaše“ (2007) – načelnikova žena
• „Bela lađa“ (2007–2011) – Tankosava Tasić

Pozorište i monodrama „Afera koferče“

Na pozorišnoj sceni ostvarila je bogat opus, od klasika poput Šekspirove „Komedije zabuna“ i Erdmanovog „Samoubice“, do savremenih komada poput „Harolda i Mod“ i Mrožekovog „Tanga“. Monodrama „Afera koferče“, čija je autorka, predstavlja poseban deo njenog stvaralaštva.

Privatni život

Jelena Čvorović Paunović retko je govorila za medije, pa javnost o njenom privatnom životu nije znala mnogo. Bila je udata za Beograđanina Milana Paunovića, sa kojim je dobila ćerku Minu. Suprug joj je preminuo nekoliko godina pre nje, a mediji su navodili da se od tog gubitka nikada nije u potpunosti oporavila.

O suprugu je jednom prilikom ispričala šaljivu anegdotu. Zbog njenog hrapavog glasa, on je na početku veze, kako je govorila kroz smeh, proveravao da li je nekada imala problema sa alkoholom, pa joj je nudio skupa pića za koja ona, devojka iz malog grada, nije ni čula.

Sa ćerkom Minom bila je izuzetno bliska. Jednom je ispričala da ćerki pojedini ljudi nisu verovali da joj je majka glumica. Na Instagramu je delila fotografije sa ćerkom i trenutke iz svakodnevnog života.

Smrt i sahrana

Jelena Čvorović Paunović preminula je 6. decembra 2023. godine u Beogradu, u 76. godini života. Uzrok smrti nije javno saopšten. Vest o njenoj smrti potvrdila je ćerka Mina, koja se od majke oprostila dirljivom porukom na društvenim mrežama.

Sahranjena je 8. decembra 2023. godine na Novom groblju u Beogradu. Beogradsko dramsko pozorište oprostilo se od nje saopštenjem u kome je istaknut njen dugogodišnji doprinos ansamblu.

Zanimljivosti

• U „Porodičnom blagu“ igrala je ćerku Aleksandra Berčeka, iako je u stvarnosti bila dve godine starija od njega.
• Prema njenim rečima, snimanje su ponekad morali da ponavljaju jer bi Berček prsnuo u smeh kada bi je u sceni oslovio sa „sine“.
• Čuveni Zorkin kostim sa jabučicama oko vrata bio je njena lična kreacija.
• Prve uloge, uključujući Ninu u „Otpisanima“, potpisivala je devojačkim prezimenom Radović.
• Govorila je da retko ko od gledalaca zna kako se zove, ali da, na njenu sreću, svi znaju uloge koje je igrala.
• Često je tumačila „marginalce“, pa su je prijatelji njenih roditelja pitali zašto ne igra neku gospođu.
• Kao devojčica spavala je u šatoru postavljenom u sopstvenoj sobi.
• Kao mlada devojka umela je bosa da šeta užičkim korzoom.

Nasleđe i uticaj

Nasleđe Jelene Čvorović Paunović vezano je pre svega za televizijske serije koje se i danas reprizno emituju na RTS-u. Nove generacije gledalaca upoznaju njene likove, a replike Zorke i Žakline i dalje kruže među ljubiteljima domaće komedije.

Njen primer pokazuje da i sporedne, epizodne uloge mogu postati nezaboravne kada ih glumac gradi sa pažnjom i originalnošću. Specifična boja glasa, precizan komičarski tajming i lični pečat koji je unosila u kostim i gest učinili su je jednom od najprepoznatljivijih karakternih glumica svoje generacije.

U pozorištu je ostavila trag kroz 35 godina rada u ansamblu Beogradskog dramskog pozorišta, uz saradnju sa brojnim rediteljima i kolegama, od prve uloge 1975. do poslednjeg nastupa 2020. godine.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je bila Jelena Čvorović Paunović?

Jelena Čvorović Paunović bila je srpska pozorišna i televizijska glumica, dugogodišnja članica Beogradskog dramskog pozorišta, poznata po ulogama u serijama Siniše Pavića.

Kada je rođena Jelena Čvorović Paunović?

Rođena je 26. juna 1948. godine.

Odakle je Jelena Čvorović Paunović?

Rođena je u Bajinoj Bašti, a odrasla je u Užicu. Pojedini mediji kao mesto rođenja navode Užice, ali većina izvora navodi Bajinu Baštu.

Koga je Jelena Čvorović Paunović igrala u „Porodičnom blagu“?

Igrala je Zorku Pandurović, poznatu i kao Kasandra, ćerku Paje Troška i suprugu Đoše.

Koju ulogu je imala u „Srećnim ljudima“?

U seriji „Srećni ljudi“ tumačila je lik Žakline.

Gde je studirala glumu?

Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1972. godine, u klasi profesora Milenka Maričića.

Da li je Jelena Čvorović Paunović imala dece?

Da, sa suprugom Milanom imala je ćerku Minu.

Kada je preminula Jelena Čvorović Paunović?

Preminula je 6. decembra 2023. godine u Beogradu, u 76. godini života. Uzrok smrti nije javno saopšten.

Gde je sahranjena Jelena Čvorović Paunović?

Sahranjena je 8. decembra 2023. godine na Novom groblju u Beogradu.

Zaključak

Jelena Čvorović Paunović bila je glumica koja je od sporednih likova stvarala junakinje koje publika pamti decenijama. Rođena u Bajinoj Bašti, odrasla u Užicu i školovana na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, gradila je karijeru na pozorišnoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta i u televizijskim serijama poput „Otpisanih“, „Srećnih ljudi“, „Porodičnog blaga“ i „Bele lađe“. Njen hrapavi glas, originalnost i duhovitost ostaju trajni deo domaće televizijske i pozorišne istorije.