Ko je Đorđe Vajfert

Đorđe Vajfert (nem. Georg Weifert; Pančevo, 15. jul 1850 – Beograd, 12. januar 1937) bio je srpski industrijalac nemačkog porekla, pivar, bankar i dobrotvor. Smatra se jednim od najvećih privrednika Srbije s kraja 19. i početka 20. veka, a mnogi ga nazivaju i osnivačem modernog rudarstva u ovoj zemlji.

Njegovo ime vezuje se za Prvu srpsku parnu pivaru u Beogradu, za otkriće bakarne rude u Boru 1903. godine i za višedecenijsko vođenje Narodne banke. Kao guverner stajao je na čelu centralne banke u dva mandata, od 1890. do 1902. i od 1912. do 1926. godine, a zatim je do smrti nosio titulu doživotnog počasnog guvernera.

Iako je poreklom bio Dunavski Švaba iz Banata, Vajfert je Srbiju prihvatio kao svoju domovinu. Postao je njen državljanin, ratovao je kao dobrovoljac i veliki deo bogatstva uložio je u razvoj zemlje. Danas ga mnogi pamte upravo po portretu na novčanici od 1.000 dinara.

Poreklo i detinjstvo

Đorđe Vajfert rođen je u Pančevu, gradu na ušću Tamiša u Dunav, koji je tada pripadao Habsburškoj monarhiji. Datum rođenja nije u svim izvorima isti: Narodna banka Srbije i većina novinskih tekstova navode 15. jul 1850, dok pojedini izvori pominju 15. jun iste godine.

Porodica Vajfert vodila je poreklo iz Gornje Austrije. U Banat se početkom 19. veka doselio Vajfertov deda, takođe Đorđe (1798–1887), koji se najpre nastanio u okolini Vršca, a potom u Pančevu. Upravo je on postavio temelje porodičnog posla, pa je svog sina Ignjata slao u Minhen da u tamošnjim pivarama izuči pivarski zanat.

Ignjat Vajfert (nem. Ignaz Weifert, 1826–1911) preuzeo je pančevačku pivaru 1849. godine, a kasnije ju je modernizovao i proširio. Majka Ana poticala je iz Pančeva, a Đorđe je u njeno sećanje kasnije podigao malu kapelu poznatu kao Anina crkva. Pored njega, u porodici je bio i brat Hugo, koji je ostao uz oca u pančevačkoj pivari.

Odrastao je, dakle, u porodici u kojoj se pivarstvo smatralo dubokom tradicijom. Od najranijeg doba radio je uz oca, pa je zanat učio u samoj pivari, još pre nego što je otišao na formalno školovanje.

Obrazovanje

Osnovnu školu i srednju školu Vajfert je završio u Pančevu, gde se školovao na nemačkom i mađarskom jeziku. Potom je upisao Trgovačku akademiju u Budimpešti, gde je stekao znanja iz trgovine i poslovanja, koja će mu kasnije biti od velike koristi i u industriji i u bankarstvu.

Zanatsko obrazovanje zaokružio je u Nemačkoj, u Velikoj pivarskoj školi u Vajenštefanu kod Minhena, koju je završio 1872. godine. Tokom studija bio je član studentskog udruženja Agronomia, koje danas postoji kao Corps Alemannia u Minhenu.

Spoj komercijalnog i tehničkog obrazovanja bio je presudan. Dok su mnogi pivari njegovog doba poznavali samo zanat, Vajfert je razumeo i proizvodnju i tržište, finansije i organizaciju velikog preduzeća.

Početak karijere i dolazak u Beograd

Vajfertovi su u Srbiji počeli da posluju znatno pre nego što se Đorđe preselio u Beograd. Godine 1865. Ignjat i njegov sin zakupili su takozvanu Kneževu pivaru, koja se nalazila u vlasništvu porodice Obrenović, blizu današnjih ulica Admirala Geprata i Balkanske. Pivara je tada bila skromna, ali je dobro poslovala.

Nakon povratka iz Minhena 1872. godine Đorđe se uključio u izgradnju nove, moderne pivare u Beogradu. Čim je dobio srpsko državljanstvo, stekao je i zemljište na kojem će pivara nastati. Izvori se razlikuju oko godine kada je postao državljanin: Narodna banka Srbije i većina izvora navode 1873, a pojedini 1872.

U to doba oženio se Marijom Gisner. Brak je sklopljen 1873. godine, a petdeset godina kasnije bračni par je proslavio zlatnu svadbu. Istovremeno je Vajfert prešao da živi u Beogradu, gde će provesti ostatak života.

Otac Ignjat je izgradio pivaru, pa ju je odmah poverio na upravljanje sinu. Tako je Đorđe, u jedva dvadeset i trećoj godini, postao rukovodilac jednog od najznačajnijih industrijskih pogona u tadašnjoj Srbiji.

Dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu

Kada je 1876. godine počeo Srpsko-turski rat, Vajfert se dobrovoljno javio u konjičku jedinicu srpske vojske. Iako je mogao da ostane po strani i da se posveti poslu, ratovao je lično, a pored toga davao je novac za nabavku topova i hrane za vojsku.

Prema predanju koje prenose domaći mediji, jedne noći je kao konjanik prejahao dugačak put kako bi vojsci preneo važnu informaciju. Za pokazanu hrabrost i doprinos ratu odlikovao ga je Milan Obrenović ordenom Takovskog krsta.

Taj orden mu je od svih domaćih i stranih odlikovanja bio najdraži. Vajfert je za života rekao da želi da ga sahrane s njim, što dovoljno govori o značaju koji je pridavao svom ratnom doprinosu novoj domovini.

Prva srpska parna pivara i uspon do popularnosti

Pivara koju je Vajfert vodio u Beogradu otvorena je 1873. godine pod imenom „Prva srpska parna pivara Đorđe Vajfert A.D.“. Nalazila se u Senjaku, na mestu na kojem će kasnije nići Beogradska industrija piva, poznata kao BIP. Imala je važnu ulogu u industrijalizaciji Srbije, a vremenom je postala vodeća na Balkanu i po obimu proizvodnje i po kvalitetu.

Vajfertovo pivo osvajalo je priznanja i van Srbije. Na svetskim izložbama u Parizu 1889. i 1900. godine dobilo je zlatne medalje, pa se dugo smatralo sinonimom za najbolje pivo u ovom delu Evrope. Na istoj izložbi 1900. godine beogradski pivar Bajloni osvojio je srebrnu medalju.

Uz pivaru su nastali i podrumi za čuvanje piva, dugi oko 70 metara i široki oko 32 metra, podeljeni na 14 odeljenja. Godine 1892–1893. Vajfert je u okviru kompleksa podigao i vilu, danas jedini sačuvani deo nekadašnjeg kompleksa.

Pivarska gostionica bila je prestižno mesto u prestonici. Godine 1892. u njoj je priređen prijem i večera u čast dolaska Nikole Tesle u Beograd, koju je organizovala beogradska varoš. Tokom Balkanskih ratova Vajfert je deo prostora ustupio za bolnicu u kojoj su lečeni srpski ranjenici.

Najveći uspesi: bakar iz Bora i osnivanje modernog rudarstva

Vajfertovo zanimanje za rudarstvo počelo je kao sasvim praktična stvar. Krajem 1890-ih trebalo mu je ugalj za pivare, pa je otvorio rudnik uglja u Kostolcu, nedaleko od Beograda. Taj korak ga je privukao rudarskim istraživanjima uopšte, pa je počeo da traga za rudama širom zemlje.

U tu svrhu osnovao je Centar za istraživanje rudnih ležišta istočne Srbije u Glogovici kod Bora, opremljen najsavremenijom tehnikom i stručnim ljudima. Ulagao je ogromna sredstva, a neka istraživanja završila su neuspehom. Tako se pokazalo da je topionica u Ripnju, podignuta za preradu žive iz rudnika na Avali, bila promašena investicija, jer su rezerve rude bile veoma male. Slično je prošlo s rudnicima „Sveta Ana“ na Deli Jovanu, „Sveta Varvara“ na reci Pek i s kopovima na Miroču.

Zbog tih izdataka u Beogradu se pričalo da je pred bankrotom, a odomaćila se i uzrečica „lud kao Vajfert“, koja je označavala čoveka koji se upušta u rizične ili uzaludne poduhvate. Vajfert je, međutim, ustrajao.

Ustrajnost se isplatila 1903. godine, kada je otkrio veliku rudu bakra u okolini Bora. Nakon toga je 1904. otvoren Borski rudnik, koji je ubrzo prerastao u francusko-srpsko akcionarsko društvo sa kapitalom od 5,5 miliona zlatnih francuskih franaka. Vajfert je u njemu imao akcije u vrednosti od preko milion franaka.

Rudnik je rastao brzo: 1905. godine zapošljavao je 180 radnika, a već 1907. oko 1.150. Prema podacima iz domaćih medija, za prvih deset godina rada ostvarena dobit premašila je 20 miliona dinara. Borski rudnik i danas je jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi, a zlato koje se tamo dobija jača devizne rezerve Narodne banke Srbije.

Zahvaljujući svemu tome, Vajfert se našao među najbogatijim ljudima u zemlji. Nema sumnje da je njegov rad u rudarstvu postavio temelje na kojima je Srbija razvijala tu granu privrede tokom celog 20. veka.

Guverner Narodne banke

Vajfert je bio povezan s Narodnom bankom od njenog osnivanja. Prema podacima Narodne banke Srbije, bio je član osnivačkog i prvog upravnog odbora banke 1884. godine, a 1883. se pominje kao potguverner. Za guvernera je prvi put postavljen 1890. i na toj funkciji ostao do 1902. godine. Prethodio mu je Filip Hristić, a nasledio ga je Tihomilj Marković.

Na čelo banke vratio se 1912. godine. Narednih četrnaest godina bio je guverner kroz Balkanske ratove, Prvi svetski rat i stvaranje nove države. Vlast je bila toliko zadovoljna njegovim radom da su ga, uz kraće prekide, birali na tu funkciju od 1890. do 1926.

Zaslužan je za jačanje monetarne i kreditne funkcije banke, za očuvanje njenih rezervi i za njeno operativno preobražavanje u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Godine 1926. naslednik na mestu guvernera postao je Ljubomir Srećković, a Vajfert je izabran za doživotnog počasnog guvernera.

Narodna banka u Prvom svetskom ratu

Najteži ispit stigao je 1914. godine. Kada je počeo Prvi svetski rat, Vajfert je kao guverner organizovao prevoz zlatnih rezervi i dragocenosti, najpre u Kruševac, a zatim u Francusku, kako ne bi pali u ruke austrougarske vojske.

Narodna banka je od jula 1914. bila u stalnim selidbama. Prešla je put od Beograda preko Niša, Kruševca, Skoplja i Soluna do Marseja, gde je delovala do kraja rata. Zemlja je bila okupirana, a vlada i kralj u izbeglištvu, ali je kurs dinara, uprkos svemu, ostao stabilan.

Iz Francuske je Vajfert slao pomoć srpskoj vojsci i narodu. Brinuo se i o svojim radnicima: dok je boravio u Marseju, slao im je novac. U međuvremenu je njegova pivara u Beogradu bila meta austrougarskih haubica, pretrpela je velika oštećenja i nije radila sve do kraja rata.

Posle četiri i po godine izgnanstva i više hiljada pređenih kilometara, Narodna banka vratila se 1919. godine u Beograd, ali u novu državu.

Stvaranje jugoslovenskog dinara

Posle 1918. pred Vajfertom je stajao možda najteži poduhvat u njegovoj bankarskoj karijeri: ujedinjenje valute nove države i preuzimanje filijala bivše Austrougarske banke. Narodna banka bila je državni agent u oporavku nacionalne valute i u sprečavanju berzanske špekulacije.

Najpoznatija odluka u tom procesu bila je zamena austrougarske krune novim jugoslovenskim dinarom. Stari srpski dinar zamenjen je u odnosu 1:1, dok je kruna zamenjena u odnosu 4:1. Zbog toga su imovinu izgubili brojni stanovnici nekadašnje Austro-Ugarske, pa je odluka naišla na ozbiljne kritike.

S druge strane, stabilnost valute i poverenje u banku učinili su da ga mnogi vide kao nacionalnog junaka. Vreme ga i danas ubraja među najčuvenije guvernere Narodne banke Srbije.

Godine 1923. industrijalci iz cele zemlje svečano su proslavili Vajfertov polustoletni jubilej rada, a istovremeno i zlatnu svadbu. Prema tadašnjim novinama, najavljeno je da će proslavi prisustvovati i sam kralj.

Dobrotvor i kolekcionar

Vajfertov životni moto glasio je: „Treba davati da bi se opet steklo.“ Što je više sticao, to je više davao, a spisak njegovih dobročinstava veoma je dug.

Beogradskom univerzitetu darovao je svoju numizmatičku zbirku sa 14.114 komada novca, u kojoj je objedinio i zbirke svog oca i brata, kao i svoju biblioteku. Zbirku zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja ustupio je Narodnom muzeju, a veliku zbirku skica i starih slika Beograda Muzeju grada Beograda.

Poklonio je zemljište za izgradnju doma Beogradskog ženskog društva i dao značajnu donaciju za zgradu Srpske kraljevske akademije, današnje SANU. Veliki deo bogatstva ulagao je u zadruge, domove za invalide, ženska udruženja i škole.

Kao katolik porekla, ostavio je trag i među vernicima svoje vere. U Pančevu je u spomen na majku podigao Aninu crkvu, bio je jedan od glavnih dobrotvora pri otvaranju velikog katoličkog groblja i osnovao fond za crkvu Svete Ane. Portal groblja podignut je 1924. o njegovom trošku. Gradio je i crkve, katoličke i pravoslavne, širom zemlje.

Vajfert i masonerija

Prema podacima iz domaćih medija, Vajfert je od 1890. godine bio mason. Godine 1919. izabran je za velikog majstora Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Velike lože Jugoslavije.

U znak poštovanja prema njemu, 1995. godine osnovana je masonska loža „Đorđe Vajfert“, zamišljena kao loža poslovnih ljudi koji daju doprinos društvenim aktivnostima.

Privatni život

Đorđe Vajfert bio je oženjen Marijom Gisner, s kojom je brak sklopio 1873. godine. Nisu imali dece. Za naslednika i glavnog izvršnog direktora svih svojih firmi imenovao je još za života sestrića Ferdinanda Grambera, koji je posle njegove smrti preuzeo poslovno carstvo.

Živeo je u Beogradu, gde je u sklopu pivarskog kompleksa imao vilu. Bio je veliki kolekcionar i strastven numizmatičar, a portret koji je 1927. godine naslikao Uroš Predić danas je jedna od najpoznatijih likovnih slika Vajfertovog lika.

Smrt i sahrana

Vajfert je preminuo 12. januara 1937. godine u svojoj vili u Beogradu, u 17.20 časova. Uzrok smrti nije javno poznat. Imao je 86 godina.

Opelo je služeno u katoličkoj crkvi Svete Ane u Pančevu 14. januara, a sahranjen je u porodičnoj grobnici na katoličkom groblju u Pančevu 15. januara. Pojedini izvori navode da je sahrana bila 16. januara, pa se izvori razlikuju.

Zanimljivosti

• Njegov portret nalazi se na novčanici od 1.000 dinara, a na poleđini je prikazan sedeći. Na prednjoj strani nalazi se i obris njegove pivare.
• Uzrečica „lud kao Vajfert“ nastala je u Beogradu u vreme kada su njegovi rudarski poduhvati izgledali kao uzaludno trošenje novca.
• Od svih odlikovanja najviše je cenio Takovski krst i poželeo je da bude sahranjen s njim.
• Njegova pivara bila je domaćin večeri u čast Nikole Tesle prilikom njegovog dolaska u Beograd 1892. godine.
• Srbija je 2010. izdala kovanicu od 20 dinara povodom 160 godina od njegovog rođenja.
• Vajfertovo pivo osvojilo je zlatne medalje na svetskim izložbama u Parizu 1889. i 1900. godine.
• Pivara u Pančevu, koja je u vlasništvu porodice bila oko sto godina, danas je zaštićeno kulturno dobro.

Nagrade i priznanja

Malo koji privrednik njegovog doba mogao je da se pohvali tako visokim odlikovanjima. Vajfert je bio nosilac sledećih priznanja:

• Orden Karađorđeve zvezde II reda i III reda
• Veliki kordon Ordena Svetog Save
• Orden belog orla sa zvezdom
• Orden Miloša Velikog
• Orden Takovskog krsta
• Medalja Društva Svetog Save
• Ratne spomenice
• Lenta Rumunske zvezde, koja se inače dodeljuje samo krunisanim glavama
• Titula doživotnog počasnog guvernera Narodne banke (od 1926)

Nasleđe i uticaj

Đorđe Vajfert ostao je jedan od onih privrednika koji su oblikovali moderno srpsko društvo. Rudarstvo koje je pokrenuo i danas čini važan deo privrede istočne Srbije, a Borski rudnik postao je simbol industrijskog razvoja.

Narodna banka Srbije obeležila ga je na više načina. Njegov portret nalazi se na novčanici od 1.000 dinara, izdata je kovanica povodom 160. godišnjice rođenja, a banka je 2010. objavila i ilustrovanu monografiju „Đorđe Vajfert – vizionar i pregalac“, čiji su autori Saša Ilić, Sonja Jerković i Vladimir Bulajić.

Pivara u Pančevu i danas je predmet brige građana, koji su se okupili oko inicijative „Vajfert 301“ da zaštite najstariju fabriku piva u Srbiji. Vajfertova vila u Beogradu preživela je rušenje nekadašnjeg pivarskog kompleksa.

Najvažnije je ipak to što je bogatstvo smatrao obavezom. Njegov primer da privrednik treba da vrati zajednici ono što od nje dobije ostaje merilo kojim se i danas procenjuju veliki poslovni ljudi.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je bio Đorđe Vajfert?

Đorđe Vajfert bio je srpski industrijalac nemačkog porekla, vlasnik prve srpske parne pivare, osnivač modernog rudarstva u Srbiji i višedecenijski guverner Narodne banke.

Kada i gde je rođen Đorđe Vajfert?

Rođen je u Pančevu 1850. godine. Narodna banka Srbije i većina izvora navode 15. jul, dok pojedini izvori pominju 15. jun, pa se izvori razlikuju.

Zašto je Đorđe Vajfert na novčanici od 1.000 dinara?

Njegov portret nalazi se na hiljadarki zbog ogromnih zasluga za osnivanje i razvoj Narodne banke, čiji je bio guverner gotovo tri decenije.

Koliko dugo je Đorđe Vajfert bio guverner Narodne banke?

Bio je guverner od 1890. do 1902. i ponovo od 1912. do 1926. godine, a potom doživotni počasni guverner do smrti 1937.

Šta je Đorđe Vajfert uradio u Boru?

Godine 1903. otkrio je veliku rudu bakra u okolini Bora, a 1904. otvorio je Borski rudnik, koji je ubrzo postao jedan od najvećih rudnika u Evropi.

Da li je Đorđe Vajfert imao decu?

Nije imao potomaka. Posle njegove smrti poslove je nasledio njegov sestrić Ferdinand Gramber, koga je još za života imenovao za naslednika.

Šta je značila izreka „lud kao Vajfert“?

Tako se u Beogradu govorilo za onoga ko se upušta u veoma rizične ili uzaludne poduhvate, jer su Vajfertova istraživanja ruda dugo izgledala kao bacanje novca.

Šta je Đorđe Vajfert darovao?

Beogradskom univerzitetu darovao je numizmatičku zbirku i biblioteku, Narodnom muzeju zbirku medalja, a Muzeju grada Beograda skice i stare slike Beograda. Pomogao je i izgradnju zgrade SANU.

Kada i gde je preminuo Đorđe Vajfert?

Preminuo je 12. januara 1937. u svojoj vili u Beogradu, a sahranjen je u porodičnoj grobnici na katoličkom groblju u Pančevu.

Zaključak

Đorđe Vajfert je kao pivar, rudarski pionir i guverner Narodne banke ostavio dubok trag u srpskoj privredi i društvu. Od porodične pivare u Pančevu stigao je do jedne od najvećih fabrika piva na Balkanu, otkrio je bakar u Boru i dugo čuvao stabilnost dinara, uključujući najteže ratne godine. Veliki deo bogatstva vratio je zajednici kroz darove univerzitetu, muzejima, crkvama i dobrotvornim društvima. Zato njegovo ime i danas ima posebno mesto u srpskoj istoriji.