Ko je Momčilo Bajagić Bajaga

Momčilo Bajagić Bajaga (engl. Momcilo Bajagic; Bjelovar, 19. februar 1960) srpski je kantautor, gitarista i producent, poznat kao osnivač i frontmen grupe Bajaga i Instruktori. Pre nego što je okrenuo ploču sa sopstvenim pesmama, bio je ritam gitarista jedne od najpopularnijih jugoslovenskih rok grupa, Riblje čorbe.

Njegove pesme spajaju pop-rok melodije sa kratkim, često duhovitim i poetičnim slikama iz svakodnevnog života. Zbog toga ih vezuju za Beograd, ali i za ceo prostor bivše Jugoslavije. Bajaga je, osim toga, pisao muziku za filmove, pozorišne predstave i televizijske serije, a pesme je pisao i za druge izvođače.

Od prvog albuma „Pozitivna geografija“ (1984) do jubilarne turneje povodom četiri decenije karijere, Bajagin bend je zadržao široku publiku. Zato se danas ubraja među najdugovečnije i najuticajnije grupe regiona.

Rani život i detinjstvo

Momčilo Bajagić rođen je 19. februara 1960. godine u Bjelovaru, u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Hrvatskoj, u sastavu Jugoslavije. Javnosti je ipak poznat pre svega kao beogradski autor, jer je odrastao i školovao se u prestonici.

Podaci o njegovim roditeljima i porodičnom poreklu nisu pouzdano potvrđeni u većem broju kredibilnih izvora, pa ih ovaj tekst izostavlja. Sam Bajaga u intervjuima ređe govori o privatnim temama, a rado priča o muzici i o gradu koji je opevao u mnogim pesmama.

Novinarka Dubravka Duca Marković javno je navela da Bajagu poznaje još iz školskih dana. Prema njenim rečima, već tada je pričao o gitari i rok muzici.

Obrazovanje

Bajagić je osnovnu i srednju školu završio u Beogradu. Podaci o višim studijama ili fakultetskoj diplomi nisu javno poznati, a on je muzikom počeo da se bavi još kao tinejdžer, tako da je ona vrlo rano postala njegovo glavno zanimanje.

Početak karijere

Prvi muzički koraci vezani su za grupu TNT, u kojoj je oko 1974. godine, sa svega četrnaest godina, pevao. Kao član tog benda napisao je i prvu pesmu „Dvadeseta noć“.

Kada se TNT raspao 1976. godine, pridružio se grupi Ofi, koju je vodio orguljaš Toma „Ofinger“ Stojković. Nakon Stojkovićevog odlaska, Bajagić je sa preostalim članovima, bubnjarom Draganom „Đerom“ Đerićem i pevačem Živoradom „Žikom“ Milenkovićem, osnovao bend Glogov Kolac. Njima se priključio i gitarista Rajko Kojić.

Prvi nastup u banatskom selu Izbište bio je ujedno i poslednji, pa se i ta grupa ubrzo raspala. Sedamnaestogodišnji Bajagić tada je odbio poziv Bobana Petrovića da se pridruži disko-fank grupi Zdravo.

Kojić je u međuvremenu prešao u grupu S.O.S., a potom u Riblju čorbu. Uskoro će upravo on preporučiti Bajagu svojim novim kolegama.

Godine u Riblјoj čorbi

Godine 1978. Bajagić je, po Kojićevoj preporuci, pozvan na audiciju za tada tek osnovanu Riblju čorbu. Bend je želeo ritam gitaristu kako bi zvuk bio čvršći. Tako je Bajaga postao stalni član grupe koju je predvodio Bora Đorđević.

U Riblјoj čorbi snimio je šest izdanja: studijske albume „Kost u grlu“ (1979), „Pokvarena mašta i prljave strasti“ (1981), „Mrtva priroda“ (1981), „Buvlja pijaca“ (1982) i „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“ (1984), kao i koncertni album „U ime naroda“ (1982).

Samostalno je napisao pesme „Ja sam se ložio na tebe“, „Baby, Baby I Don’t Wanna Cry“, „Muzičari koji piju“ i „Kad hodaš“. Uz to je koautor više hitova grupe, među kojima su „Dva dinara, druže“, „Nemoj srećo, nemoj danas“, „Kazablanka“, „Evo ti za taksi“ i „Dobro jutro“. Među članovima benda tada su bili i basista Miša Aleksić i bubnjar Vladimir Golubović.

Pesma „Kad hodaš“ izašla je kao singl 11. aprila 1984. godine i ostala je jedan od njegovih najprepoznatljivijih hitova iz tog perioda. Bajaga ju je kasnije izvodio i sa Instruktorima.

Pozitivna geografija i nastanak Bajage i Instruktora

Dok je svirao u Riblјoj čorbi, Bajagić je pisao pesme koje nisu odgovarale hard rok zvuku matičnog benda. Bile su lakše, pop-orijentisane i često duhovite. Zato je odlučio da snimi samostalan album, ne planirajući da napusti grupu.

Album „Pozitivna geografija“ snimljen je tokom novembra i decembra 1983. godine, delom u Bajaginom stanu, a delom u Studiju V PGP-RTB u Beogradu. Producent je bio Kornelije Kovač, a objavljen je krajem januara 1984. godine. Na snimanju su učestvovali vokalista Dejan Cukić, basista Miroslav Cvetković Cvele, bubnjar Vladimir Golubović i gitarista Stamatović, muzičari koji će kasnije postati jezgro Instruktora.

Na albumu su se našle pesme „Limene trube“, „Tekila gerila“, „Mali slonovi“, „Marlena“ i „Pustite me, druže“. Iako je izašao kao solo izdanje, kasnije je uvršćen u zvaničnu diskografiju grupe Bajaga i Instruktori.

Bajagić prvobitno nije želeo da promoviše ploču koncertima, ali je poslušao savete kolega i novinara. Prvi nastup održan je u zagrebačkom klubu Kulušić u aprilu 1984. godine, a nedugo zatim, 21. aprila, usledio je koncert u beogradskom Domu sindikata. Tačan datum zagrebačkog koncerta u izvorima se razlikuje (pominju se 12. i 18. april).

Ime benda nastalo je gotovo slučajno. Kada su štampani plakati, urednik časopisa „Rock“ Peca Popović pitao je Bajagu šta da napiše, a bend još nije imao naziv. Popović je tada sam stavio „Bajaga i Instruktori pozitivne geografije“, a kasnije je ime skraćeno. Koncert u Zagrebu organizovao je tadašnji muzički urednik kluba Dražen Vrdoljak, a Žika Milenković je ljude na koncert pozivao megafonom.

Popularnost Bajaginih pesama dovela je do sukoba unutar Riblje čorbe. Prema Vikipediji, on je u julu 1984. godine, zajedno sa Kojićem, isključen iz grupe, dok neki drugi izvori navode da je sam otišao jer se nije slagao oko izbora pesama za novi album. Izvori se, dakle, razlikuju u opisu odlaska, ali se slažu da je iste godine počeo samostalnu turneju sa novim bendom.

Uspon do popularnosti

Drugi album, „Sa druge strane jastuka“, objavljen je 13. marta 1985. godine i prvi je nosio ime Bajaga i Instruktori. Zbog uspeha debitantskog izdanja, bend je dobio neograničeno vreme u Studiju 5 PGP-RTB, tada najmodernijem studiju na Balkanu. Producenti su bili Kornelije Kovač i Saša Habić.

Na albumu su se našli hitovi „Zažmuri“, „220 u voltima“, „Ti se ljubiš (na tako dobar način)“ i „Dobro jutro, džezeri“. Stručnjaci i čitaoci su ga 1998. godine uvrstili na 13. mesto liste 100 najboljih albuma jugoslovenske rok i pop muzike, objavljene u knjizi „YU 100“.

Usledio je album „Jahači magle“ (1986, u nekim izvorima 1987), sa pesmom „Svemirska policija“ u kojoj su vokale podelili Bajaga i Dejan Cukić. Cukić je nakon tog albuma napustio grupu. Zatim je 1988. godine izašao „Prodavnica tajni“, melanholičniji album sa pesmama „Plavi safir“, „Verujem – ne verujem“, „Godine prolaze“ i „Život je nekad siv, nekad žut“.

Zahvaljujući tom nizu izdanja, grupa se sredinom i krajem osamdesetih našla na samom vrhu jugoslovenske rok scene, uz Bijelo Dugme i Riblju čorbu. Bajaga je tada priređivao oko 200 koncerata godišnje, i to samo u Jugoslaviji. Prema njegovim rečima, u inostranstvo su odlazili samo da kupe instrumente ili pogledaju neki koncert.

Najveći uspesi

Albumi i pesme

Diskografija benda obuhvata devet studijskih albuma ako se računa i „Pozitivna geografija“, a mediji često pominju i veći broj, u zavisnosti od načina brojanja izdanja. Najvažnija izdanja su:

• Pozitivna geografija (1984)
• Sa druge strane jastuka (1985)
• Jahači magle (1986)
• Prodavnica tajni (1988)
• Neka svemir čuje nemir (koncertni album, 1989)
• Muzika na struju (1993)
• Od bižuterije do ćilibara (1997)
• Zmaj od Noćaja (2001)
• Šou počinje u ponoć (2005)
• Daljina, dim i prašina (2012)
• U sali lom (2018)
• Ovaj svet se menja (2020)

Najpoznatije pesme uključuju „Tišinu“, „Plavi safir“, „Zažmuri“, „Godine prolaze“, „Moje drugove“, „Sa druge strane jastuka“, „Zmaja od Noćaja“, „Grad“ i „Samo nam je ljubav potrebna“. Mnoge od njih pevaju generacije koje nisu doživele ni osamdesete.

Koncerti i turneje

Krajem 2009. godine bend je u beogradskom Sava centru odsvirao tri koncerta, 28, 29. i 30. decembra, kako bi obeležio 25 godina karijere. Tim povodom Radio-televizija Srbije prikazala je trodelni dokumentarac o grupi.

Krajem 2018. godine usledio je veliki koncert u Štark areni, a naredne godine četiri nastupa u Sava centru uz hor i orkestar. Pored toga, bend je izdao koncertni album „U Puli lom – Live at Arena“ (2019). Kasnije su sa filharmonijama i horovima nastupali u Beogradu, Skoplju i Banjaluci, a snimci su objavljeni na DVD-u i Blu-ray izdanju.

Poseban trenutak bio je koncert na beogradskom Ušću 31. avgusta 2024. godine. Prema izveštajima, okupio je desetine hiljada posetilaca, a neki izvori navode i više od 50.000.

Devedesete i rad van velikih scena

Devedesete godine donele su ratove i raspad zemlje, a rok muzika je potisnuta sa stadiona i iz velikih dvorana. Bajaga je kasnije rekao da su opstali jer su krenuli za svojom publikom. Mnogi njihovi obožavaoci tada su se iselili na Zapad, pa je bend većinu ovog perioda svirao za dijasporu.

Album „Muzika na struju“ (1993) izašao je u trećoj godini ratova u bivšoj Jugoslaviji. Pesme „Gde si“, „Ovo je Balkan“ i „Golubica“ nose političke i antiratne poruke. U snimanju „Golubice“ učestvovale su i Kristina Kovač, Aleksandra Kovač i Tanja Jovićević.

Prema podacima iz diskografije, bend je aktivan od 1984. do 1994, a zatim ponovo od 1996. godine. Album „Od bižuterije do ćilibara“ snimljen je od avgusta do novembra 1996. u kući Vlade Negovanovića i objavljen 1997. Iste godine izašla je i kompilacija „Neizbrisano“, na kojoj se našao i novi snimak pesme „Moji drugovi“ uz Vladu Divljana.

Rad na filmskoj i pozorišnoj muzici

Pored rada sa bendom, Bajaga je pisao muziku za film, televiziju i pozorište. Objavio je dva solo albuma sa filmskom muzikom: „Ni na nebu ni na zemlji“ (1994), po istoimenom filmu, i „Profesionalac – Muzika iz filma“ (2003), koji je snimio sa grupom Apsolutno romantično. Komponovao je i muziku za televizijsku seriju „Otvorena vrata“, a 2020. objavljen je album „Darja – Muzika iz filma „Hotel Beograd““.

Kao producent radio je na debitantskom albumu grupe Bezobrazno zeleno „BZ1“ (1983) i na jedinom albumu grupe Heroji, „88“ (1988). Učestvovao je i u produkciji sopstvenih izdanja „Četiri godišnja doba“ (1991) i „Muzika na struju“ (1993).

Pesme je pisao i za druge izvođače. Mediji navode da je autor pesama za Zdravka Čolića, a na Čolićevom albumu „Čarolija“ (2003) našle su se pesme „Biti il’ ne biti“ i „Mnogo hvala“, nastale u saradnji Bajage i Bore Đorđevića. Pozorišnu muziku je pisao između ostalog za predstave „Život Jovanov“ i „Radovan III“, a ona se kasnije našla i na izdanjima benda.

Zmaj od Noćaja, Tašmajdan i povratak velikoj publici

Album „Zmaj od Noćaja“ (2001) dobio je ime po beogradskoj ulici, a ona nosi ime Stojana Čupića, junaka Prvog srpskog ustanka. Uz album je izašao i bonus disk „I ja sam Zvezdaš“, na kojem su tri verzije pesme „Zvezda“, posvećene fudbalskom klubu Crvena zvezda.

Koncert na stadionu Tašmajdan 25. maja 2002. godine bio je prvi veliki stadionski nastup posle dugo vremena. Prema pisanju nedeljnika „Vreme“, okupio je oko osam hiljada posetilaca, a Bajaga je tada svirao u proširenom sastavu, uz gitaristu Ljubišu Opačića.

Album „Šou počinje u ponoć“ (2005) doneo je saradnju sa gostima među kojima su Ivana Pavlović, Bebi Dol i folk pevačica Vida Pavlović. Naredni studijski album, „Daljina, dim i prašina“, objavljen je 2012. godine, a najavio ga je singl „Ako treba da je kraj“ krajem oktobra 2011.

Jubilej: 40 godina Bajage i Instruktora

Povodom četiri decenije od izlaska albuma „Pozitivna geografija“ i od osnivanja benda, 2024. godine pokrenuta je turneja „Samo nam je ljubav potrebna“. Grupa je 6. aprila 2024. u Skoplju ponovila svoj prvi koncert održan na istom mestu 1984, a potom je u Zagrebu, u Tvornici kulture, održan nastup uz koji je snimljen koncertni album.

Najavljeno je oko četrdeset koncerata, a turneja je obuhvatila i rasprodate nastupe u Zagrebačkoj areni, Pulskoj areni, kao i koncerte u Ljubljani, Mariboru, Sarajevu i drugim gradovima. Završnicu je činila američka turneja sa devet koncerata.

Na Ušću je, uz početak pesmom „Grad“, Bajaga pesmu „Kad hodaš“ posvetio svom bivšem kolegi Bori Đorđeviću, uz želju za dobro zdravlje. Deo pesama izveo je sa ranijim članovima grupe, među kojima su Miroslav Cvetković Cvele i Vladimir Negovanović Nele.

Godine 2025. objavljena je i monografija „Pesme“, u kojoj je okupljeno 160 Bajaginih pesama, uz retke fotografije i rukopise. Iste godine, 26. juna, bend je nastupio na glavnoj sceni Arsenal festa.

Otkazani koncerti u Hrvatskoj

U maju 2025. godine otkazan je koncert grupe Bajaga i Instruktori za Dan grada Siska. Menadžer benda Dragoslav „Gane“ Pecikoza izjavio je da su iz gradske uprave obavešteni kako grad nema novca, iako je ugovor potpisan u januaru. Portal Tportal primetio je da je odluka doneta pet dana nakon izborne pobede HDZ-a u Sisku.

U medijskim izveštajima pominju se i drugi otkazani nastupi, ali ovaj tekst navodi samo slučaj koji je potvrđen u pouzdanim izvorima. Bend je nastavio sa nastupima u Hrvatskoj i regionu, a Bajaga ima i hrvatsko državljanstvo, koje je dobio 2004. godine.

Privatni život

Bajaga je 1989. godine sklopio brak sa Emilijom Stoletović. Prema dostupnim izvorima, par ima dvoje dece, sina Marka i ćerku Anđelu. Isti izvori navode da su se razveli 2022. godine, nakon 33 godine braka.

Poznat je kao autor koji retko govori o privatnom životu. U intervjuima ističe da mu je karijera donela mnogo lepog, ali je uskratila i vreme provedeno sa porodicom.

Bajaga je 27. decembra 2021. izabran za člana Skupštine Košarkaškog kluba Crvena zvezda na petogodišnji mandat. Navijač je Crvene zvezde, a klubu je posvetio pesmu „Zvezda“.

Zanimljivosti

• Naziv benda nastao je improvizacijom: urednik Peca Popović sam je napisao ime na plakat za prvi koncert, a bend ga je kasnije skratio.
• Prvi nastup sa albumom „Pozitivna geografija“ Bajaga je odsvirao kao „Bajaga (ex Riblja čorba) i bend“.
• Bajagin prvi autorski tekst, pesma „Dvadeseta noć“, napisan je kada je imao oko petnaest godina.
• Povodom 40 godina albuma „Pozitivna geografija“ objavljeno je reizdanje na zlatnom vinilu, a reizdata je i ploča „Sa druge strane jastuka“.
• Povodom pesme „Ruski voz“, koja pominje Harkov, Gomelj i Lenjingrad, Bajaga je rekao da je tekst napisao pre više od trideset godina i da ga ne planira menjati.
• Poznat je po tolerantnim stavovima, a „Vreme“ ga je opisalo kao primer da je i na ovim prostorima moguće saslušati drugu stranu.

Nagrade i priznanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je Bajagu u februaru 2021. godine, povodom Dana državnosti, Ordenom Karađorđeve zvezde. Istim ordenom odlikovani su tada i Bora Đorđević, Goran Bregović i reditelj Predrag Gaga Antonijević.

Iste godine, na zatvaranju Sterijinog pozorja u Novom Sadu, dobio je nagradu „Strune od svetla“, koju dodeljuje Fondacija Saše Radonjića. U obrazloženju žirija ističu se mikropoetske slike i minimalistički pristup, a naglašeno je da su njegovi najbolji stihovi antologijski i bez muzičkog konteksta.

Mediji pominju i nagradu GODUM, povodom koje je Bajaga govorio o ceni koju je karijera imala za porodični život.

Nasleđe i uticaj

Bajaga je stvorio prepoznatljiv model gradske pop-rok pesme na srpskom jeziku. Kratke slike, humor, nostalgija i ljubav prema Beogradu učinili su njegov opus jednim od najcenjenijih u regionu.

Njegove pesme izvodili su i drugi pevači, a mnoge su postale deo opšte kulture na prostoru bivše Jugoslavije. Za razliku od većine bendova iz osamdesetih, grupa je opstala u svim periodima, a repertoar koji pevaju tri generacije publike potvrđuje da Bajagin uticaj i dalje traje.

Današnji sastav Instruktora, prema izveštajima iz 2024. godine, čine Aleksandar Saša Lokner (klavijature), Žika Milenković i Marko Nježić (gitare), Miroslav Cvetković (bas-gitara) i Čeda Macura (bubnjevi), uz Bajagu kao glavnog vokala i autora.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Bajaga?

Bajaga je umetničko ime Momčila Bajagića, srpskog kantautora, gitariste i osnivača grupe Bajaga i Instruktori, jedne od najuspešnijih rok grupa bivše Jugoslavije.

Kada i gde je rođen Bajaga?

Momčilo Bajagić rođen je 19. februara 1960. godine u Bjelovaru, u Hrvatskoj, dok je odrastao i školovao se u Beogradu.

Zašto je Bajaga napustio Riblju čorbu?

Izvori se razlikuju. Prema jednima, isključen je u julu 1984. zajedno sa Rajkom Kojićem zbog sukoba izazvanih popularnošću njegovih pesama, dok drugi navode da je sam otišao zbog nesaglasnosti oko repertoara.

Koji su najpoznatiji albumi Bajage i Instruktora?

Najpoznatiji su „Pozitivna geografija“, „Sa druge strane jastuka“, „Jahači magle“ i „Prodavnica tajni“, kao i koncertni album „Neka svemir čuje nemir“.

Koje su najpoznatije Bajagine pesme?

Među najpoznatijima su „Tišina“, „Plavi safir“, „Zažmuri“, „Godine prolaze“, „Moji drugovi“, „Verujem – ne verujem“ i „Samo nam je ljubav potrebna“.

Ko je dao ime grupi Bajaga i Instruktori?

Ime je nastalo na plakatu za prvi koncert, kada ga je urednik časopisa „Rock“ Peca Popović napisao kao „Bajaga i Instruktori pozitivne geografije“, a kasnije je skraćeno.

Da li Bajaga ima hrvatsko državljanstvo?

Da, Bajaga je hrvatsko državljanstvo dobio 2004. godine, a istovremeno je i državljanin Srbije.

Koje je nagrade Bajaga dobio?

Dobitnik je Ordena Karađorđeve zvezde (2021) i nagrade „Strune od svetla“, a pominje se i nagrada GODUM.

Da li Bajaga i Instruktori još nastupaju?

Da, bend je aktivan i nakon jubilarne turneje povodom 40 godina, a nastupe je imao i tokom 2025. godine, uključujući Arsenal fest i koncert u Banjaluci.

Zaključak

Momčilo Bajagić Bajaga prešao je put od mladog pevača u školskim bendovima, preko ritam gitariste Riblje čorbe, do vođe jedne od najdugovečnijih grupa regiona. Albumi „Pozitivna geografija“ i „Sa druge strane jastuka“ postavili su temelje njegovog uspeha, a kasnija izdanja, filmska muzika i produkcije potvrdili su svestranost.

Njegove pesme o Beogradu, ljubavi i svakodnevici i dalje pevaju generacije, što najbolje pokazuju koncerti povodom 40 godina benda. Zato Bajagina biografija ostaje važan deo istorije jugoslovenske i srpske popularne muzike.