Ko je Zlatko Kokanović

Zlatko Kokanović je srpski poljoprivrednik, veterinarski tehničar i ekološki aktivista iz Gornjih Nedeljica kod Loznice. Širu javnost je upoznao kao jedan od najistaknutijih članova udruženja građana „Ne damo Jadar“, koje se godinama protivi planu kompanije Rio Tinto da u dolini reke Jadar otvori rudnik litijuma.

Njegov javni angažman započeo je 2020. godine, kada je usvojen prostorni plan za projekat Jadar. Od tada učestvuje u blokadama puteva i pruga, protestima u Loznici i Beogradu, kao i u skupovima poljoprivrednika i studenata. Postao je prepoznatljiv i po tome što na proteste često dolazi traktorom.

Zbog svog aktivizma Kokanović je više puta privođen, a protiv njega se vodi nekoliko krivičnih postupaka. On optužbe odbacuje i tvrdi da je reč o pritisku na ljude koji se bore za svoju zemlju, dok nadležni organi navode da je kršio zakon tokom protesta. Nijedan od tih postupaka, prema javno dostupnim podacima, nije okončan pravosnažnom osuđujućom presudom.

Rani život i poreklo

Zlatko Kokanović je rođen 22. aprila 1976. godine u Loznici. Detinjstvo i ceo dosadašnji život vezani su za selo Gornje Nedeljice, koje se nalazi u plodnoj dolini reke Jadar, nedaleko od Loznice.

Kokanović je u javnim nastupima isticao duboku povezanost sa zemljom na kojoj živi. Naveo je da je šesta ili sedma generacija svoje porodice na istom ognjištu. Upravo tu porodičnu tradiciju često navodi kao glavni razlog zbog kojeg ne prihvata plan da se na tom prostoru otvori rudnik.

Detalji o njegovom detinjstvu, roditeljima i ranim godinama nisu javno poznati. Poznato je, međutim, da je odrastao u seoskoj sredini u kojoj su poljoprivreda i stočarstvo glavni izvori prihoda.

Obrazovanje i zanimanje

Po zanimanju je veterinarski tehničar. Naziv škole koju je završio i godina završetka školovanja nisu javno poznati.

Pored veterinarske struke, Kokanović se bavi poljoprivredom. Sebe opisuje kao stočara, ratara i veterinara. U izjavama je naglašavao da se te delatnosti ne mogu uskladiti sa rudarenjem, jer bi rudnik, prema njegovom mišljenju, ugrozio zemljište, vodu i način života meštana.

Upravo ta kombinacija struke i svakodnevnog rada na imanju oblikovala je njegov stav prema projektu Jadar. U javnosti se zato najčešće predstavlja kao domaćin i poljoprivrednik, a ne kao profesionalni aktivista.

Projekat Jadar i početak aktivizma

Projekat Jadar odnosi se na plan kompanije Rio Tinto da eksploatiše nalazište litijuma i bora u dolini Jadra, u okolini Loznice. Nalazište je otkriveno početkom 2000-ih, a mineral pronađen na tom prostoru dobio je ime jadarit, po reci Jadar.

Kokanovićev angažman počeo je 2020. godine, kada je usvojen Prostorni plan područja posebne namene za projekat Jadar. Prema njegovim rečima, taj plan je, osim rudnika, predviđao i deponiju koja bi zauzela veliki deo polja u kojem meštani obrađuju zemlju.

Ubrzo je postao aktivan član udruženja „Ne damo Jadar“, u kojem je sarađivao sa drugim meštanima Gornjih Nedeljica. Među njima se posebno ističe Nebojša Petković, sugrađanin i saborac sa kojim je učestvovao u većini akcija udruženja.

Vlada Srbije je početkom 2022. godine obustavila projekat Jadar, posle masovnih protesta širom zemlje. Kokanović je, međutim, tu odluku doživeo sa nepoverenjem. Smatrao je da je obustava bila samo predizborni potez i da projekat nije trajno zaustavljen.

Krajem 2022. godine javno je kritikovao tadašnju premijerku Anu Brnabić. Naveo je da je ona na sastanku početkom te godine rekla da je projekat završen, a da je nekoliko meseci kasnije u Skupštini govorila da bi o njemu ipak trebalo razmišljati.

Uspon u javnosti

Tokom 2022. i 2023. godine Kokanović je postao sve prisutniji u medijima. Njegove izjave bile su oštre i direktne, zbog čega je postao jedan od najcitiranijih sagovornika kada je reč o otporu projektu Jadar.

Krajem 2022. godine komentarisao je i ekološku nesreću u Pirotu, kada je iz železničke cisterne iscureo amonijak. Tom prilikom je kritikovao tadašnju ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović zbog načina na koji je, prema njegovom mišljenju, reagovala na nesreću.

U avgustu 2023. godine učestvovao je u blokadi mosta Gazela u Beogradu, gde je govorio o Zakonu o planiranju i izgradnji. Tvrdio je da se taj zakon direktno tiče meštana doline Jadra i građana cele Srbije.

U septembru 2023. godine u Nedeljicama su srušene kuće koje je Rio Tinto ranije otkupio od meštana. Kokanović je tada tvrdio da je kompanija do dozvola za rušenje došla nezakonito. Ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović opisao je kao osobu postavljenu da, kako je rekao, pogura projekat.

Početkom jula 2024. godine izjavio je da priprema dokumentaciju kako bi tužio sve koji tvrde da su ljudi koji protestuju protiv iskopavanja litijuma za to plaćeni. Ta izjava došla je u vreme kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno dovodio u pitanje motive organizatora protesta.

Blokada pruge u Loznici 2024. godine

Jedan od događaja koji je najviše uticao na Kokanovićev javni profil dogodio se 7. jula 2024. godine. Tog dana meštani su na oko dva sata blokirali prugu Loznica – Zvornik. Povod je bila zakazana sednica Ustavnog suda na kojoj se odlučivalo o vladinoj uredbi kojom je projekat Jadar bio obustavljen.

Policija je tom prilikom privela sedam aktivista, među kojima su bili Kokanović i Nebojša Petković. Dok je sprovođen u policijskom vozilu, Kokanović je izjavio da su im, kako je rekao, „objavili rat“. Svi privedeni su ubrzo pušteni da se brane sa slobode.

Policija je protiv Kokanovića podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivična dela ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom i napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Prema navodima iz udruženja, pružni prelaz je blokirao svojim automobilom. Podneta je i prekršajna prijava zbog nepropisnog parkiranja.

Iste godine Vlada Srbije je ponovo pokrenula projekat Jadar, što je dovelo do novih protesta širom zemlje. Kokanović i Petković krivično su prijavljeni i u vezi sa velikim protestom održanim u Beogradu 10. avgusta 2024. godine.

Optužnica i zahtev za kaznu zatvora

Osnovno javno tužilaštvo u Loznici podiglo je optužnicu protiv Kokanovića zbog blokade pruge. Udruženje „Ne damo Jadar“ obavestilo je javnost o tome 13. februara 2025. godine. Tužilaštvo je zatražilo jedinstvenu kaznu zatvora od 14 meseci, a optužnicu je potvrdio Osnovni sud u Loznici.

Zbog istog događaja optužni predlozi podneti su i protiv još šest članova udruženja: Vladana Jakovljevića, Milenka Kokanovića, Živka Petkovića, Miloša Mićića, Zvonka Kokanovića i Nebojše Petkovića. Udruženje je postupke ocenilo kao politički motivisane i poručilo da nastavlja borbu.

Tok suđenja

Glavni pretres u ovom predmetu održan je 10. marta 2026. godine pred Osnovnim sudom u Loznici. Suđenje je odloženo nakon što je odbrana ukazala da nije jasno ko je potpisao optužnicu. Na tu proceduralnu manjkavost ukazao je advokat Dušan Filipović, a o tome je javnost obavestio advokat Vladimir Terzić.

Postupak je nastavljen u maju 2026. godine. Pojedini mediji su tada navodili da se suđenje odnosi na blokadu iz avgusta 2024, dok većina izvora kao datum događaja navodi 7. jul 2024. (izvori se razlikuju). Ishod ovog postupka nije javno poznat u trenutku pisanja teksta.

Studentski i poljoprivredni protesti

Iako je najpoznatiji po borbi protiv rudnika, Kokanović je učestvovao i u brojnim studentskim protestima, kao i u protestima poljoprivrednika. Na te skupove često je dolazio traktorom, što je postalo njegov prepoznatljiv znak.

Posebnu pažnju javnosti izazvao je događaj od 22. decembra 2024. godine. Kokanović je tog dana traktorom došao u Beograd kako bi se pridružio zajedničkom protestu studenata i poljoprivrednika na Slaviji. Traktor je parkirao u blizini trga, nakon čega su intervenisali Parking servis i policija.

Kokanović se popeo na traktor i odbijao da siđe dok ne dođe njegov advokat. Na snimcima koji su objavljeni u medijima vidi se kako ga muškarci u civilu skidaju sa vozila. Traktor je potom odvezao „pauk“, a Nebojša Petković je priveden zbog navodnog ometanja policije i ubrzo pušten.

Kokanović je nakon incidenta izjavio da je na mestu događaja bilo između 50 i 100 policajaca i da mu je traktor pretresen. Udruženje „Ne damo Jadar“ kasnije je objavilo da mu je traktor vraćen. Protest na Slaviji je, uprkos tom incidentu, protekao mirno.

Hapšenje kod graničnog prelaza Trbušnica 2026. godine

Najteži sudski postupak protiv Kokanovića pokrenut je posle događaja od 1. marta 2026. godine. Tog dana grupa poljoprivrednika pokušala je da blokira granični prelaz Trbušnica kod Loznice, na granici sa Bosnom i Hercegovinom.

Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova, Kokanović je traktorom probio zaštitnu ogradu, a nakon završetka protesta oglušio se o naredbu da zaustavi vozilo i udario policijske službenike. MUP tvrdi da su tom prilikom povređena dva policajca.

Kokanovićeva odbrana i udruženje „Ne damo Jadar“ odbacuju te navode. Advokatica Sara El Sarag izjavila je da postoje snimci i lekarski izveštaji koji, prema njenim rečima, pokazuju da napada na službeno lice nije bilo. Nebojša Petković je naveo da udruženje poseduje snimke koji to dokazuju i da će ih najpre predati sudu.

Pritvor i reakcije javnosti

Kokanović je najpre zadržan, a zatim pušten da se brani sa slobode. Već 2. marta ponovo je priveden, a sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Loznici odredio mu je pritvor do 30 dana. Tereti se za krivična dela napad na službeno lice i ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti.

Pritvor je izdržavao u Kazneno-popravnom zavodu u Šapcu. Njegovi advokati ocenili su odluku o pritvoru kao nezakonitu. Udruženje „Ne damo Jadar“ pokrenulo je akciju prikupljanja potpisa za njegovo puštanje, a potpisi su prikupljani u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Jagodini, Lazarevcu i drugim gradovima.

U Loznici i Šapcu održani su protesti podrške. Advokatica El Sarag prenela je da se Kokanović u pritvoru dobro oseća i da je poručio kako nije protiv zakona, već se bori da se zakon primenjuje jednako prema svima.

Puštanje na slobodu

Sredinom marta 2026. godine Kokanović je pušten iz pritvora da se brani sa slobode, što je potvrdila njegova advokatica. Postupak zbog događaja na Trbušnici se nastavlja, a konačan ishod nije javno poznat u trenutku pisanja teksta.

Ostali sporovi i sudski postupci

Pored krivičnih postupaka vezanih za proteste, Kokanović je bio uključen i u druge sporove koji su dobili medijsku pažnju.

Spor sa kompanijom Milenijum Tim

U junu 2025. godine kompanija Milenijum Tim, koja je gradila magistralni gasovod na teritoriji sela Stupnica kod Loznice, saopštila je da je grupa ljudi predvođena Kokanovićem verbalno napala njene radnike. Kompanija je navela i da je njena imovina oštećena.

Kokanović je te optužbe odbacio. Izjavio je da su aktivisti od radnika samo tražili dokumentaciju i dozvolu za rad, koju oni, prema njegovim rečima, nisu imali. Dodao je da je policija, koja je došla posle njihovog odlaska, konstatovala da je sve u redu, i pozvao nadležne da utvrde odgovornost za nastalu štetu.

Tužba gradonačelnice Loznice

Gradonačelnica Loznice Dragana Lukić tužila je Kokanovića zbog komentara koji je 2024. godine ostavio ispod objave Nebojše Petkovića na Fejsbuku. Od njega je tražila 100.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 2026. godine usvojio Kokanovićevu žalbu na presudu Osnovnog suda u Loznici i odbio tužbeni zahtev. Sud je gradonačelnici naložio da Kokanoviću nadoknadi troškove postupka.

Privatni život

Zlatko Kokanović živi u Gornjim Nedeljicama sa porodicom. Otac je petoro dece, četiri ćerke i jednog sina.

Porodica se bavi poljoprivredom i stočarstvom, a Kokanović je u javnosti više puta naglašavao da bez zemlje ne vidi smisao opstanka na tom prostoru. Svoju borbu protiv rudnika opisuje kao odbranu porodičnog imanja i budućnosti svoje dece.

U medijima je prikazan kao čovek odlučnog i neposrednog nastupa. Nebojša Petković ga je opisao kao hrabrog čoveka koji, kako je rekao, ne kalkuliše i sve radi srcem. Ostali detalji iz njegovog privatnog života nisu javno poznati.

Zanimljivosti

• Na proteste širom Srbije često dolazi traktorom, koji je postao simbol njegovog aktivizma.
• Kako navodi, šesta je ili sedma generacija svoje porodice koja živi na istom imanju u Gornjim Nedeljicama.
• Pored poljoprivrede, po struci je veterinarski tehničar.
• Učestvovao je i u protestima koji nisu direktno vezani za rudnik, poput blokade Gazele 2023. godine i studentskih protesta 2024. godine.
• Traktor koji mu je odnet na Slaviji, prema navodima Nebojše Petkovića, bio je u vlasništvu Kokanovićevog brata.
• Dobio je spor na Apelacionom sudu u Novom Sadu protiv gradonačelnice Loznice.
• Njegov ranije izrečen stav da je obustava projekta Jadar 2022. godine bila privremena pokazao se utemeljenim, jer je vlada projekat ponovo pokrenula 2024. godine.

Nasleđe i uticaj

Zlatko Kokanović je postao jedno od najprepoznatljivijih lica lokalnog otpora projektu Jadar. Njegova priča često se navodi kao primer kako se meštani jednog sela suprotstavljaju velikoj međunarodnoj kompaniji i državnim institucijama.

Svojim prisustvom na studentskim i poljoprivrednim protestima povezao je ekološku borbu iz doline Jadra sa širim društvenim pokretima u Srbiji. Akcije prikupljanja potpisa za njegovo puštanje iz pritvora 2026. godine pokazale su da ima podršku i van Loznice.

S druge strane, njegovi postupci na protestima predmet su više sudskih procesa. Institucije ga terete za krivična dela, dok on i njegovi pristalice tvrde da je reč o pritisku na aktiviste. Konačnu ocenu tih događaja daće nadležni sudovi.

Bez obzira na ishod postupaka, Kokanović je obeležio jedan od najvažnijih ekoloških sporova u savremenoj Srbiji i ostao simbol upornosti meštana doline Jadra.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Zlatko Kokanović?

Zlatko Kokanović je poljoprivrednik, veterinarski tehničar i ekološki aktivista iz Gornjih Nedeljica kod Loznice. Poznat je kao jedan od najistaknutijih članova udruženja „Ne damo Jadar“, koje se protivi otvaranju rudnika litijuma u dolini Jadra.

Kada i gde je rođen Zlatko Kokanović?

Rođen je 22. aprila 1976. godine u Loznici. Ceo život vezan je za selo Gornje Nedeljice u dolini reke Jadar.

Čime se bavi Zlatko Kokanović?

Po zanimanju je veterinarski tehničar, a bavi se poljoprivredom i stočarstvom. Sebe opisuje kao stočara, ratara i veterinara.

Šta je udruženje „Ne damo Jadar“?

„Ne damo Jadar“ je udruženje građana iz okoline Loznice koje se protivi projektu Jadar, odnosno planu kompanije Rio Tinto da iskopava litijum u dolini Jadra. Udruženje organizuje proteste, blokade i akcije podrške svojim članovima.

Zašto se Zlatko Kokanović protivi projektu Jadar?

Kokanović smatra da bi rudnik ugrozio zemljište, vodu i poljoprivredu u dolini Jadra. Ističe da je njegova porodica generacijama vezana za to imanje i da bi projekat iz korena promenio život meštana.

Zašto je Zlatko Kokanović uhapšen 2026. godine?

Uhapšen je 1. marta 2026. godine tokom pokušaja blokade graničnog prelaza Trbušnica. MUP ga tereti da je traktorom udario policajce, dok njegova odbrana tvrdi da napada nije bilo. Određen mu je pritvor do 30 dana, a sredinom marta pušten je da se brani sa slobode.

Da li je Zlatko Kokanović osuđen?

Prema javno dostupnim podacima, protiv njega nije izrečena pravosnažna osuđujuća presuda. Krivični postupci vezani za blokadu pruge 2024. godine i događaj na Trbušnici 2026. godine su u toku.

Šta se desilo sa traktorom Zlatka Kokanovića na Slaviji?

Dana 22. decembra 2024. godine Kokanović je traktorom došao na protest na Slaviji. Parking servis je, uz asistenciju policije, odvezao traktor zbog nepropisnog parkiranja, a Kokanović je skinut sa vozila. Traktor mu je kasnije vraćen.

Da li Zlatko Kokanović ima decu?

Da, Kokanović je otac petoro dece, četiri ćerke i jednog sina. Sa porodicom živi u Gornjim Nedeljicama.

Zaključak

Zlatko Kokanović je poljoprivrednik i veterinarski tehničar iz Gornjih Nedeljica koji je od 2020. godine postao jedno od najpoznatijih lica otpora projektu Jadar. Kao aktivista udruženja „Ne damo Jadar“ učestvovao je u blokadama, protestima i skupovima širom Srbije, a prepoznatljiv je i po dolasku traktorom na proteste.

Njegov aktivizam praćen je i brojnim sudskim postupcima, od kojih su neki još u toku. Dok institucije navode da je kršio zakon, Kokanović i njegove pristalice tvrde da brani svoju zemlju i pravo meštana da odlučuju o sopstvenoj budućnosti. Njegova priča ostaje važan deo jednog od najznačajnijih ekoloških sporova u savremenoj Srbiji.