Ko je Jelena Žigon?

Jelena Žigon (devojačko Jovanović; Beograd, 3. novembar 1933 – Beograd, 10. april 2018) bila je srpska i jugoslovenska glumica. Potpisivala se i kao Jelena Jovanović-Žigon. Publika je pamti pre svega kao priju Jelenu Todorović iz filmskog serijala o Žikinoj dinastiji, ali njen opus obuhvata i klasike jugoslovenskog filma iz šezdesetih godina prošlog veka.

Prema većini izvora, tokom karijere koja je trajala više decenija snimila je više od 50 igranih i oko 15 televizijskih filmova. Izvori se razlikuju, pa pojedini navode i preko 68 filmskih i televizijskih uloga. Bila je supruga glumca i reditelja Steve Žigona, majka glumice Ivane Žigon i slikara Nikole Žigona.

Pored glume, ostala je upamćena kao veliki ljubitelj poezije i suosnivačica ansambla „Kosovski božuri“. Zbog lepote i otmenosti često su je nazivali „srpskom Sofijom Loren (engl. Sophia Loren)“.

Poreklo i rani život

Jelena Žigon rođena je u Beogradu kao Jelena Jovanović. Prema pisanju portala Nova.rs, rodila se u kući na Senjaku, u kojoj je godinu dana posle njene smrti otvorena memorijalna soba. Porodica njenog oca potiče iz Bajine Bašte, dok je majka rođena na Cetinju.

Po majčinoj liniji bila je u srodstvu sa crnogorskim kraljem Nikolom I Petrovićem Njegošem. Njen deda bio je Mitar Martinović, crnogorski divizijar, kasnije divizijski general Jugoslovenske vojske i predsednik vlade Kraljevine Crne Gore. Njen sin Nikola Žigon u jednom razgovoru naveo je da je porodica bila u srodstvu sa kraljem Nikolom, po kome je i dobio ime.

Odrastala je u uglednoj beogradskoj porodici, a ljubav prema umetnosti i knjiženoj reči pratila ju je tokom čitavog života.

Obrazovanje

Glumu je studirala na Akademiji u Beogradu. Kako je sama ispričala, upravo tamo je sa 17 godina upoznala budućeg supruga Stevu Žigona, koji je u to vreme radio kao asistent. Podatak o tome da li je studije završila nije javno potvrđen.

Kasnije je govorila da od tada radi „pod njegovom rediteljskom palicom“, što govori o dubokoj profesionalnoj i ličnoj povezanosti sa Stevom Žigonom.

Početak karijere

Prema većini izvora, prvu značajnu ulogu Jelena Žigon dobila je 1953. godine u komediji „Opštinsko dete“ reditelja Puriše Đorđevića. Izvori se razlikuju: jedan navodi da je prvu ulogu imala već 1950. godine. Film je premijerno prikazan 25. februara 1953. u produkciji kuće „Avala film“, a u njemu su igrali i Viktor Starčić i Aleksandar Stojković.

U ranim godinama karijere u špicama se često pojavljivala pod imenom Jelena Jovanović. Pod tim imenom nastupila je, između ostalog, u filmu „Ljubav i moda“ (1960). Već tada se izdvajala elegancijom, upečatljivim glasom i prirodnom scenskom prisutnošću.

Uspon do popularnosti

Šezdesete godine: Prvi građanin male varoši i drugi klasici

Značajan korak napravila je filmom „Prvi građanin male varoši“ (1961) Puriše Đorđevića, u kome je igrala Katarinu Ilić. U istom filmu nastupili su Ljuba Tadić, Mija Aleksić, Ljubinka Bobić i Dragomir Bojanić Gidra. Glumac i pisac Saša Erdeljanović istakao je da je njena izjava ljubavi u tom filmu jedna od najlepših u srpskoj kinematografiji.

Iste godine pojavila se i u filmovima „Sudar na paralelama“ i „Pustolov pred vratima“. Sledile su uloge u ostvarenjima „Obračun“ (1962), u kome je tumačila Aziru, i „Zvižduk u osam“ (1962), gde je igrala poznatu glumicu. Godinu kasnije nastupila je u filmovima „Dve noći u jednom danu“ i „Muškarci“, u kome je tumačila Vesnu.

Među njenim značajnim naslovima nalaze se i „Divlje seme“ Kokana Rakonjca, „Moja strana sveta“ Vlatka Filipovića, „Jutro“ i „Kapetan Leši“. Zahvaljujući se kolegama, posebno je izdvajala reditelje koji su iza sebe ostavili antologijska ostvarenja, među njima Purišu Đorđevića, Kokana Rakonjca i Vlatka Filipovića.

Prija Jelena iz Žikine dinastije

Najveću popularnost donela joj je uloga Jelene Todorović u desetodelnom filmskom serijalu o Žikinoj dinastiji. U njemu je igrala uz Dragomira Bojanića Gidru i Marka Todorovića. Serijal čine filmovi „Lude godine“ (1977), „Došlo doba da se ljubav proba“ (1980), „Ljubi, ljubi, al’ glavu ne gubi“ (1981), „Idi mi, dođi mi“ (1983), „Kakav deda, takav unuk“ (1983), „Šta se zgodi kad se ljubav rodi“ (1984), „Žikina dinastija“ (1985), „Druga Žikina dinastija“ (1986), „Sulude godine“ (1988) i „Žikina ženidba“ (1992).

U filmu „Došlo doba da se ljubav proba“ pojavio se i njen suprug Stevo Žigon, u ulozi direktora škole. Publika je Jelenu Todorović toliko zavolela da su, kako je Jelena Žigon i sama pričala, mnogi dugo mislili da joj je to pravo prezime i tako joj se obraćali.

Najveći uspesi

Karijeru Jelene Žigon obeležio je dug niz filmskih i televizijskih uloga. Među njenim najpoznatijim ostvarenjima izdvajaju se:

• Opštinsko dete (1953), prva značajna filmska uloga;
• Prvi građanin male varoši (1961), uloga Katarine Ilić;
• Obračun (1962) i Zvižduk u osam (1962);
• Muškarci (1963) i Dve noći u jednom danu (1963);
• Moja strana sveta, Divlje seme, Jutro i Kapetan Leši;
• serijal Žikina dinastija (1977–1992), uloga Jelene Todorović;
• Poslednji krug u Monci (1989) i Paket aranžman (1995);
• televizijska serija Seljaci i film Ravna gora (2013);
• Za kralja i otadžbinu (2015), uloga Luize Mišić.

Nastupala je i van granica Jugoslavije. Pojavila se u filmu „Old Surehand“ (1965) iz serijala o Vinetuu (engl. Winnetou), gde je igrala Deliju, a među partnerima bio je holivudski glumac Stjuart Grendžer (engl. Stewart Granger). U Australiji je snimila dva filma, „Obećana žena“ (1975) i „The Picture Show Man“ (1977), u kome je tumačila Madam Kavali.

Za svoj doprinos domaćoj kinematografiji dobila je Plaketu Jugoslovenske kinoteke 2006. godine, a pred kraj života i nagradu za životno delo koja nosi ime Sergeja Bondarčuka (rus. Сергей Бондарчук).

Poezija, Kosovski božuri i humanitarni rad

Jelena Žigon nije bila samo filmska glumica. Dramatizovala je poeziju Desanke Maksimović, Dušana Kostića i Dragana Kolundžije, a potpisala je i scenario scensko-muzičke poeme o Simonidi, izvedene u martu 2018. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Poeziju je volela i govorila napamet do kraja života.

Godine 2004. sa ćerkom Ivanom Žigon i Gavrilom Kujundžićem osnovala je ansambl „Kosovski božuri“. Ansambl neguje pesme i recitale posvećene Kosovu i Metohiji, a Ivana Žigon je njegov umetnički rukovodilac. Prema pisanju portala Nova.rs, posle bombardovanja 1999. godine Jelena Žigon osnovala je biblioteku u Kosovskoj Mitrovici i tamo odnosila knjige.

Za svoj humanitarni rad dobila je Orden Njegoša prvog stepena u Republici Srpskoj, za brigu o ranjenicima, kao i Medalju Njegoša od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića, za plemenitost umetničkog i dobrotvornog rada.

Privatni život

Brak sa Stevom Žigonom

Jelena Jovanović upoznala je Stevu Žigona 1950. godine na Akademiji, kada je imala 17, a on 24 godine. Stevo Žigon (Ljubljana, 8. decembar 1926 – Beograd, 28. decembar 2005) tada je bio asistent. Prema pisanju Kurira, otvoreno joj se nije udvarao zbog odnosa asistenta i studentkinje, pa joj je gotovo godinu dana slao anonimna pisma.

Venčali su se 1958. godine. Brak je trajao do njegove smrti 2005. Stevo je tom prilikom u šali govorio da su neki njen potpis „Jelena Jovanović-Žigon“ čitali kao „Jelena Jovanović minus Žigon“.

Deca

Iz braka sa Stevom Žigonom Jelena je imala dvoje dece. Sin Nikola Žigon, rođen 1958, diplomirani je slikar i izlagao je svoja dela u više evropskih gradova. Ćerka Ivana Žigon (rođena 2. februara 1968) glumica je, reditelj i umetnički rukovodilac ansambla „Kosovski božuri“.

Napad u kući 2015. godine

Godine 2015. nepoznata osoba upala je u kuću Jelene Žigon u Beogradu i napala je. Prema pisanju medija, odnela je novac i lične stvari. Glumica je tada imala 82 godine, a incident je izazvao veliku pažnju javnosti.

Smrt i sahrana

Jelena Žigon preminula je 10. aprila 2018. godine u Beogradu, u 85. godini života (imala je 84 godine), posle iznenadne i kraće bolesti. Konkretan uzrok smrti nije javno saopšten.

Sahranjena je 13. aprila 2018. na Novom groblju u Beogradu. Opelo je služeno u crkvi Svetog Nikole, a od nje se oprostio otac Radomir. Glumac Tihomir Arsić pročitao je govor Saše Erdeljanovića, a hor „Kosovskih božura“ otpevao je pesmu „Lepe moje crne oči“. Ćerka Ivana spustila je u grob knjigu „Tražim pomilovanje“ Desanke Maksimović. Među okupljenima bili su kolege Rada Đuričin, Tanasije Uzunović, Aleksandar Dunić i Lula Živojinović.

Zanimljivosti

• Pod imenom Jelena Jovanović pojavljivala se u špicama brojnih filmova, a kasnije se potpisivala kao Jelena Jovanović-Žigon.
• Poredili su je sa Sofijom Loren, a Erdeljanović ju je nazvao „balkanskom Odri Hepbern (engl. Audrey Hepburn) za neke, srpskom Sofijom Loren za druge“.
• Velimir Bata Živojinović isticao je njen senzualan glas i gracioznost, koje su reditelji često koristili u dugim kadrovima.
• Godinu dana posle njene smrti, Ivana Žigon otvorila je memorijalnu sobu u kući na Senjaku u kojoj se Jelena rodila.
• Posle njene smrti, Narodno pozorište u Beogradu priredilo je scensko-muzičku poemu posvećenu Desanki Maksimović i Jeleni Jovanović Žigon.

Nagrade i priznanja

• Nagrada publike „Zlatni prsten“ za najbolju glumicu (1961);
• Plaketa Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos domaćem filmu (2006);
• „Zlatni beočug“ (godina dodele nije potvrđena);
• Orden Njegoša prvog stepena u Republici Srpskoj, za brigu o ranjenicima;
• Medalja Njegoša, koju je dodelio mitropolit Amfilohije Radović;
• Počasni građanin Aleksandrovca (2017);
• Nagrada za životno delo „Sergej Bondarčuk“ na međunarodnom forumu „Zlatni vitez“ u Rusiji (mart 2018), koju su ranije iz Srbije dobili Velimir Bata Živojinović i Lazar Ristovski.

Nasleđe i uticaj

Jelena Žigon ostavila je trag kao jedna od najelegantnijih glumica jugoslovenskog filma. Njene uloge u delima Puriše Đorđevića, Kokana Rakonjca i Vlatka Filipovića danas se ubrajaju u značajna ostvarenja domaće kinematografije. Kao prija Jelena u Žikinoj dinastiji postala je lik koji generacije gledalaca i dalje rado gledaju.

Njeno nasleđe nastavlja porodica. Ćerka Ivana Žigon vodi „Kosovske božure“ i čuva uspomenu na majku, dok je sin Nikola Žigon priznat slikar. Memorijalna soba na Senjaku čuva fotografije, nagrade i lične predmete glumice.