Ko je Edi Rama

Edi Rama (alb. Edvin Kristaq Rama; Tirana, 4. jul 1964) albanski je političar, slikar i pisac. Od 2013. godine obavlja funkciju premijera Albanije, a od 2005. predsednik je Socijalističke partije Albanije. Pre toga bio je ministar kulture, omladine i sporta, a zatim i gradonačelnik Tirane.

Poznat je po neobičnoj biografiji u kojoj se prepliću umetnost, sport i politika. Kao gradonačelnik postao je poznat po tome što je sive socijalističke zgrade u glavnom gradu ofarbao jarkim bojama. Kao premijer, jedini je u istoriji Albanije osvojio četiri uzastopna mandata.

Njegov rad ocenjuje se različito. Pristalice ističu ekonomski rast, reforme pravosuđa i napredak u pregovorima sa Evropskom unijom. Kritičari ukazuju na korupcione skandale i zabrinutost zbog stanja demokratije. Ova biografija prati njegov put od umetničkog ateljea do vrha vlasti.

Rani život i detinjstvo

Edvin Kristak Rama rođen je 4. jula 1964. godine u Tirani, koja je tada bila glavni grad Narodne Socijalističke Republike Albanije. Prvo je od dvoje dece Kristaka i Anete Rama, rođene Koleka.

Otac Kristak Rama (1932–1998), rodom iz Drača, bio je poznat vajar koji je u doba komunizma izradio brojne skulpture. Majka Aneta (1938–2020), poreklom iz sela Vuno na jugozapadu zemlje, bila je lekar. Po majčinoj liniji bio je u srodstvu sa Spirom Kolekom, članom politbiroa komunističke vlasti. Njegov pradeda, takođe Kristak Rama, bio je intelektualac koji se zalagao za nezavisnost Albanije i otvaranje albanskih škola.

Mlađi brat Olsi Rama kasnije je postao sportski direktor fudbalskog kluba Partizani iz Tirane. Edi je od ranog detinjstva crtao. Talenat su mu u mladosti primetila dva uticajna albanska slikara, Edi Hila i Danish Juknju, koji su ga podstakli da razvija slikarski dar.

Obrazovanje

Rama je završio Umetničku gimnaziju „Jordan Misja“ u Tirani. Godine 1982. upisao je Akademiju umetnosti u Tirani, gde je studirao slikarstvo. Posle studija ostao je na istoj ustanovi kao nastavnik.

Prema podacima iz nekih izvora, kasnije je boravio u Francuskoj i usavršavao se kao umetnik. Taj podatak ipak nije potvrđen u više nezavisnih izvora, pa ga treba uzeti sa rezervom. Pored maternjeg albanskog, tečno govori engleski, francuski i italijanski jezik.

Početak karijere: košarka, nastava i umetnost

Kao tinejdžer Rama je igrao košarku. Nastupao je za Dinamo iz Tirane i bio je član košarkaške reprezentacije Albanije. Zahvaljujući poznavanju italijanskog jezika, 1988. godine radio je kao prevodilac italijanskom klubu Skavolini Libertas (Scavolini Libertas) prilikom utakmice sa Partizanom iz Tirane.

Na Akademiji umetnosti organizovao je otvorene sastanke sa studentima na kojima se javno kritikovao komunistički režim. Tekstovi sa tih razgovora objavljeni su u knjizi „Refleksione“ (Refleksione), koju je napisao zajedno sa publicistom Ardijanom Klosijem (Ardian Klosi). Izvori se razlikuju oko godine izdanja, pa se navode 1991. i 1992.

Uoči pada komunizma pokušao je da se uključi u rađanje demokratskog pokreta. Pridružio se novoosnovanoj Demokratskoj partiji Albanije, ali ju je ubrzo napustio zbog ideoloških nesuglasica sa Salijem Berišom (alb. Sali Berisha).

Godine 1994. preselio se u Francusku i pokušao da se probije kao slikar. Zajedno sa svojim bivšim studentom Anrijem Salom (Anri Sala) izlagao je radove u više galerija. Tokom jednog posećivanja Albanije, januara 1997, napadnut je i pretučen. Počinioci nikada nisu pronađeni, a javnost je sumnjala u umešanost tajne službe SHIK. Zvanično ime promenio je 27. novembra 2002. godine, kada je ime Edvin skratio na Edi.

Ulazak u politiku: ministar kulture

Politički put započeo je 1998. godine. Dok je u Albaniji prisustvovao sahrani oca, tadašnji premijer Fatos Nano ponudio mu je mesto u vladi. Iste godine, 2. oktobra, Rama je postao ministar kulture, omladine i sporta i na toj funkciji ostao do 26. oktobra 2000.

Odmah se istakao neobičnim stilom, šarenom odećom i buntovničkim nastupom. Nova kulturna inicijativa i njegov nekonvencionalan izgled doneli su mu veliku popularnost. U vladi su ga nasledile Esmeralda Uruči, dok je na čelu kabineta tada bio i Pandeli Majko, a zatim Ilir Meta.

Gradonačelnik Tirane: grad u boji

Na lokalnim izborima 2000. godine Socijalistička partija podržala je Ramu za gradonačelnika Tirane. Kao nezavisni kandidat pobedio je pisca i diplomatu Besnika Mustafaja iz Demokratske partije, osvojivši oko 57 odsto glasova.

Odmah je pokrenuo radikalnu kampanju rušenja stotina nelegalnih objekata u centru i uz reku Lanu. Vratio je javni prostor građanima i posadio hiljade novih stabala. Proširio je saobraćajnice, izradio generalni plan grada i pokrenuo uređenje Skenderbegovog trga.

Najpoznatija je bila inicijativa iz 2004. godine, kada su sive zgrade iz komunističkog perioda prefarbane jarkim bojama. Ta ideja promenila je izgled grada i donela mu međunarodnu pažnju. Iste godine dobio je prvu nagradu „Gradonačelnik sveta“ (World Mayor). Žiri je tada ocenio da je promenio ceo grad.

Ponovo je biran 2003. i 2007. godine, pobedivši kandidate Demokratske partije Spartaka Ngjelu i Sokola Oldašija. Na izborima 2011. izgubio je od Lulzima Bašu (Lulzim Basha) razlikom od 81 glasa, nakon spora o važenju stotina listića. Na funkciji je ostao do 25. jula 2011. godine, ukupno oko jedanaest godina.

Na čelu Socijalističke partije

Rama se u Socijalističku partiju učlanio 2003. godine, a iste godine pokušao je da postane njen lider, ali nije dobio dovoljnu podršku protiv Fatosa Nana. Posle poraza levog centra na izborima 2005. Nano je podneo ostavku. Rama je tada, 10. oktobra 2005, izabran za predsednika partije pobedivši Redžepa Mejdanija (Rexhep Meidani) rezultatom 297 prema 151.

Zalagao se za „treći put“ po uzoru na novi laburizam Tonija Blera, odnosno za politiku koja nadilazi tradicionalnu podelu na levicu i desnicu. Podržao je ustavne izmene iz 2008. kojima se prešlo na proporcionalni izborni sistem sa partijskim listama.

Na parlamentarnim izborima 2009. Socijalisti su osvojili 66 mandata, a Berišina Demokratska partija 70. Rama je zahtevao ponovno brojanje glasova u Fijeru, što je sud odbio. Usledili su bojkot skupštine i štrajk glađu. Dana 21. januara 2011. u Tirani je tokom antivladinog protesta ispred zgrade vlade poginulo četvoro ljudi. Time je bila obeležena najteža politička kriza tog perioda.

Povratak na vlast i prvi mandat premijera

Na izborima 2013. koalicija levog centra koju je predvodio Rama ubedljivo je pobedila vladajuću desnicu Salija Berišu. Njegov program, nazvan „Renesansa“, počivao je na četiri stuba: evropskim integracijama, oživljavanju privrede, uspostavljanju javnog reda i demokratizaciji institucija.

Za premijera je izabran u septembru 2013. godine, kao 33. šef vlade Albanije. Izvori se razlikuju oko tačnog datuma stupanja na dužnost (navode se 10, 11 i 15. septembar). Kao najvažniji prioritet naveo je povratak javnog reda. Policija je 2014. sprovela veliku akciju u selu Lazarat, poznatom po proizvodnji narkotika.

U prvom mandatu pokrenuo je reformu pravosuđa, koje je tada bilo među najkorumpiranijim u Evropi. Zakon o proveri sudija i tužilaca („vetting“) usvojen je 2016. godine. Reforme su obuhvatile i energetski sektor, administraciju, penzioni sistem i visoko obrazovanje. Albanija je u junu 2014. dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Drugi, treći i četvrti mandat

Socijalistička partija pobedila je na izborima održanim 25. juna 2017. godine, nakon čega je Rama izabran za premijera po drugi put. Pobedu je ponovio i 2021, a zatim i na izborima 11. maja 2025. godine, nakon čega je parlament u septembru iste godine potvrdio njegov četvrti uzastopni mandat. Za njega je glasalo 82 od 140 poslanika. To je prvi put da neki albanski premijer ostaje na vlasti četiri mandata zaredom.

Državu je pogodio snažan zemljotres 26. novembra 2019, u kojem je poginulo 51 osoba, a šteta je procenjena na više od milijardu evra. Rama je predvodio obnovu i apelovao na međunarodnu zajednicu za pomoć. Parlament mu je tada odobrio vanredna ovlašćenja, što su pojedine organizacije kritikovale.

Tokom rada vlade povećana je minimalna plata sa 24.000 leka 2017. na 40.000 leka 2023. godine. Stopa nezaposlenosti, prema dostupnim podacima, pala je sa 17,5 odsto 2014. na 11,5 odsto 2020. Istovremeno, iseljavanje stanovništva ostalo je veliki izazov.

Septembra 2025. vlada je predstavila „Diellu“, virtuelnog ministra stvorenog veštačkom inteligencijom, zaduženog za javne nabavke. Njena uloga je predstavljena kao mera borbe protiv korupcije. Septembra 2024. Rama je najavio i osnivanje „Suverene države Bektašijskog reda“ unutar Tirane, što je izazvalo žestoke rasprave.

Spoljna politika i put ka Evropskoj uniji

Rama se dosledno zalaže za članstvo Albanije u Evropskoj uniji, koje je postavio kao cilj do 2030. godine. Pregovori su zvanično otvoreni, a sva pregovaračka poglavlja su otvorena. Prva tri poglavlja, o nauci i istraživanju, obrazovanju i kulturi i spoljnim odnosima, privremeno su zatvorena 14. jula 2026. na devetoj međuvladinoj konferenciji u Briselu. Poglavlje 20, o preduzetništvu i industrijskoj politici, zatvoreno je 14. oktobra 2026. godine, čime je broj zatvorenih poglavlja porastao na četiri.

Ostao je blizak saveznik Sjedinjenih Država i NATO-a. Razvio je bliske odnose sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni (Giorgia Meloni), sa kojom je 2023. potpisao sporazum o prihvatnim centrima za migrante na albanskoj teritoriji. Prvi međuvladin samit dve zemlje održan je u Rimu 13. novembra 2025. godine.

Sarađivao je i sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, posetio Izrael 2025. godine i dobio tamošnje odlikovanje. Zajedno sa Aleksandrom Vučićem i Zoranom Zaevom 2019. godine potpisao je inicijativu poznatu kao „Mini-Šengen“, kasnije nazvanu „Otvoreni Balkan“. Godine 2020. predsedavao je Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a od 21. januara 2019. do 31. decembra 2020. obavljao je i dužnost ministra spoljnih poslova.

Odnosi sa Srbijom i Kosovom i Metohijom

Rama je u novembru 2014. posetio Beograd, što je bila prva poseta jednog albanskog premijera Srbiji posle više od sedam decenija. Susret sa Aleksandrom Vučićem je, međutim, obeležila i javna razmena oštrih reči. Rama je pozvao Beograd da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, na šta je Vučić odgovorio da je, prema Ustavu Srbije, Kosovo i Metohija deo Srbije i da nema veze sa Albanijom.

Nezavisnost koju su institucije u Prištini jednostrano proglasile 2008. godine Beograd ne priznaje, dok je priznaje veliki broj drugih država. Rama je u više navrata javno zastupao stav da bi Srbija trebalo da prizna Kosovo i Metohiju. Istovremeno je govorio o pomirenju Albanaca i Srba i poredio ga sa pomirenjem Francuske i Nemačke posle Drugog svetskog rata.

Odnosi nisu bili bez trzavica ni sa vlastima u Prištini. Krajem 2019. oštro se sukobio sa tadašnjim premijerom Ramušom Haradinajem (Ramush Haradinaj) zbog inicijative „Otvoreni Balkan“, a 2020. protiv njega je podneo tužbu za klevetu.

Kontroverze i kritike

Dok pristalice ističu reforme i ekonomski rast, deo domaćih i stranih analitičara opisuje stanje demokratije u Albaniji kao nazadovanje i upozorava na jačanje izvršne vlasti. Rama je odbacivao takve ocene.

Nemački list Bild objavio je 2019. godine seriju audio-snimaka u vezi sa izborima iz 2017, u kojima se pominju članovi njegove vlade i lokalni funkcioneri. Rama je u prošlosti odbacivao tvrdnje o vezama sa organizovanim kriminalom i izjavljivao da bi se povukao iz politike ako bi one bile dokazane.

U optužnici američkog tužilaštva iz 2023. protiv bivšeg visokog zvaničnika FBI-ja Čarlsa Mekgonigala pominjan je i Rama, ali on je negirao bilo kakvo nedelo. Kritike su izazvali i zakoni o onlajn medijima iz decembra 2019, koje je ocenjivala i Venecijanska komisija, kao i njegov spor sa organizacijom Reporteri bez granica 2022. godine.

Korupcioni skandal i protesti 2025–2026

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK), koje je nastalo u okviru reformi pravosuđa, podiglo je u decembru 2025. optužnicu protiv potpredsednice vlade Belinde Baluku (Belinda Balluku), zbog sumnje da je uticala na dodelu dva građevinska ugovora iz 2021. vrednih više od 200 miliona evra. Ona sve odbacuje.

Usledili su višemesečni protesti opozicije, na kojima je u više navrata dolazilo do sukoba sa policijom, uz bacanje molotovljevih koktela i upotrebu suzavca. Istrage SPAK-a dotakle su i gradonačelnika Tirane Eriona Veljaja (Erion Veliaj). Rama je krajem februara 2026. smenio Baluku i još nekoliko ministara, ali je odbio pozive na ostavku, navodeći da će mandat izvršiti do kraja, 2029. godine.

U junu 2026. zahtevi za njegovu ostavku pojavili su se i zbog podrške planu za turistički kompleks na ostrvu Sazan, koji je podržavao i Džared Kušner (Jared Kushner). Zbog toga su održani protesti u zemlji i inostranstvu.

Slikarski i književni rad

Rama je i danas aktivan slikar. Radove je izlagao u Krfu (1990), Nacionalnoj galeriji umetnosti u Tirani (1992), u Njujorku (1993), Berlinu, Sao Paulu i Izraelu. Na Bijenalu u Veneciji učestvovao je 2014. i 2017, a 2016. imao je izložbu u njujorškoj galeriji „Marijan Gudman“.

Kao autor objavio je „Refleksione“ (Refleksione), „Očevi, seks i nacionalni ponos“ (Etërit, Seksi dhe Krenaria Kombëtare, 1993), zbirku beležaka i slika „Edi Rama. Paintings“ (2009) i knjigu „Kurban“ (2011), u kojoj piše o godinama provedenim kao gradonačelnik. Vodi i podkast „Flasim“ („Govorimo“).

Najveći uspesi

• Preobražaj Tirane: uklanjanje nelegalne gradnje, uređenje reke Lane i bojenje fasada.
• Nagrada „Gradonačelnik sveta“ 2004. – prvi dobitnik tog priznanja.
• Četiri uzastopna premijerska mandata – prvi u istoriji Albanije.
• Reforma pravosuđa i osnivanje specijalnog antikorupcijskog tužilaštva SPAK.
• Status kandidata za EU (2014) i zatvaranje prvih poglavlja pregovora (2026).
• Predsedavanje OEBS-om 2020. godine.

Privatni život

Rama se prvi put oženio 1986. glumicom Matildom Makoči (Matilda Makoçi), a brak je okončan 1991. godine. Iz tog braka ima sina Gregora. Od 2010. u braku je sa Lindom Rama (rođena Baša), albanskom ekonomistkom i univerzitetskom predavačicom, aktivnom u zaštiti prava žena i dece. Imaju sina Zaha, rođenog 2014. godine. Neki zvanični životopisi pominju i ćerku Reu, pa se podaci o broju dece razlikuju.

U zemljotresu 2019. poginula je i buduća snaha porodice, o čemu je izveštavala CNN. Rama je kršten kao katolik, a o veri je izjavio da ne praktikuje nijednu osim vere u sebe i druge ljude. Navija za Partizan iz Tirane i Juventus. Majka Aneta preminula je 2020. godine.

Zanimljivosti

• Visok je oko dva metra; izvori navode vrednosti od 198 do 201 cm.
• Prvi put ime je promenio 27. novembra 2002, kada je postao Edi umesto Edvin.
• U decembru 2021. izbačen je iz aviona jedne nemačke kompanije jer je odbio da nosi masku, prema pisanju lista Špigl (Der Spiegel).
• Tokom 2024. najavio je ideju o državi Bektašijskog reda unutar Tirane.
• Njegova vlada je 2025. predstavila „ministra“ nastalog veštačkom inteligencijom.
• Govori albanski, engleski, francuski i italijanski jezik.

Nagrade i priznanja

• Nagrada „Gradonačelnik sveta“ (World Mayor), 2004.
• Nagrada „Evropski heroj“ magazina Tajm (Time).
• Legija časti, Francuska, 29. mart 2017.
• Predsednička medalja zasluga iz Prištine, 16. februar 2018.
• Orden Svetog Karla, Monako, 10. april 2019.
• Orden kneza Jaroslava Mudrog, Ukrajina, 30. decembar 2023.
• Predsednička medalja časti Izraela, 7. april 2025.
• Orden Zajeda, Ujedinjeni Arapski Emirati, 13. januar 2026.
• Nagrada za globalno liderstvo Pokreta za borbu protiv antisemitizma (2024).

Nasleđe i uticaj

Edi Rama je jedna od najprepoznatljivijih političkih figura zapadnog Balkana. Za domaću javnost on je istovremeno reformator i polarizujuća ličnost. Njegove odluke oblikovale su izgled Tirane, put Albanije ka EU i položaj zemlje među saveznicima Zapada.

Njegov politički stil, spoj umetničke estetike i izrazito lične komunikacije, ostao je predmet interesovanja i analiza. Kako će ga istorija ocenjivati, zavisiće i od ishoda pregovora sa Evropskom unijom i od istraga koje se vode u Albaniji.