Ko je Lepa Brena

Lepa Brena (rođena kao Fahreta Jahić, po mužu Živojinović; okolina Tuzle, 20. oktobar 1960) jugoslovenska je pevačica, glumica i preduzetnica. Prema različitim izvorima, prodala je između 20 i 40 miliona ploča, pa se smatra jednom od najprodavanijih pevačica u istoriji bivše Jugoslavije (izvori se razlikuju oko tačne brojke). Odrasla je u Brčkom, a od 1980. godine živi u Beogradu.

Karijeru je započela 1980. kao pevačica sastava Lira Show, koji je godinu dana kasnije postao Slatki greh. Albumi „Čačak, Čačak“ i „Mile voli disko“, objavljeni 1982. godine, učvrstili su njen status zvezde. Filmovi iz serijala „Hajde da se volimo“ zatim su je pretvorili u pravu popularnu ikonu.

Danas je poznata i kao suosnivačica izdavačke kuće Grand produkcija, koju je osnovala sa suprugom, bivšim teniserom Slobodanom Živojinovićem, i dugogodišnjim saradnikom Sašom Popovićem. U nastavku teksta pratimo njen životni put od skromnog detinjstva u Brčkom do rasprodatih arena širom regiona.

Rani život i detinjstvo

Lepa Brena rođena je u okolini Tuzle, a odrasla je u Brčkom. Bila je najmlađe dete Abida Jahića i Ifete, rođene Smajlović, a odrastala je uz sestru Faketu i brata Faruka. Prema dostupnim izvorima, oba roditelja potiču iz sela u okolini Srebrenika.

Detinjstvo je provela u radničkoj porodici, a kasnije je govorila da su joj roditelji omogućili skromno i bezbrižno odrastanje. Pored muzike, rano se posvetila sportu. Trenirala je košarku u brčanskom klubu „Interplet“, a nadimak Brena dao joj je trener, profesor fizičkog vaspitanja, jer mu je bilo nespretno da po sali dovikuje ime Fahreta.

Epitet „Lepa“ dodao joj je kasnije voditelj i šoumen Minimaks. Tako je nastalo umetničko ime pod kojim je postala poznata širom Jugoslavije.

Prvi put je pred publikom pevala u petom razredu osnovne škole, na lokalnom festivalu, izvodeći pesmu „Sviraj mi o njoj“ Kemala Montena. Kasnije je rekla da je to bio jedini put u životu kada je osetila tremu. Nakon toga je počela redovno da nastupa na igrankama u Brčkom.

Obrazovanje

Lepa Brena školovala se u Brčkom. Prema njenim rečima iz intervjua, bila je učenica generacije, a istovremeno se bavila sportom i muzikom. Podaci o daljem školovanju nisu javno poznati.

Tokom srednjoškolskih dana redovno je nastupala na lokalnim zabavama. Ta rana iskustva na sceni predstavljala su njenu pravu školu pevanja i nastupa pred publikom.

Početak karijere

Početkom 1980. godine, u 19. godini, počela je da peva u sastavu Lira Show, nakon što je prethodna pevačica napustila grupu. Prema Brenin pričama, na audiciji je pevala poznate svetske hitove, a u Brčko se vratila nakon kratkog boravka drugde, kada su je saradnici iz benda pozvali da im se pridruži.

Frontmen sastava Saša Popović isprva nije bio sklon ideji da novu pevačicu bude upravo ona, ali je kasnije promenio mišljenje. Brena se potom preselila u Novi Sad, a zatim u Beograd, u kome živi od 1980. godine.

Prvi nastup sa sastavom Lira Show održala je 6. aprila 1980. u hotelu „Turist“ u Bačkoj Palanci. Sastav je 1981. godine promenio ime u Slatki greh.

Prvi album, „Čačak, Čačak“, objavljen je 3. februara 1982. godine. Većinu pesama napisao je kompozitor Milutin Popović Zahar, a menadžer grupe bio je Vladimir Cvetković. Taj album mnogi navode kao jedan od početaka stila koji će kasnije biti nazvan turbo-folk.

Uspon do popularnosti

Iste 1982. godine Lepa Brena i Slatki greh pojavili su se u komediji „Tesna koža“, uz Nikolu Simića i Ružicu Sokić. Film je gotovo preko noći povećao njihovu popularnost.

Albumi iz osamdesetih

Drugi album, „Mile voli disko“, izašao je 18. novembra 1982. godine. Pored naslovne numere, hitovi su bili „Duge noge“ i „Dama iz Londona“, a prema navodima album je prodat u oko 800.000 primeraka.

Godine 1983. grupa je prekinula saradnju sa Zaharom i Cvetkovićem. Iste godine učestvovala je na Jugoviziji, jugoslovenskom izboru za Evroviziju, sa pesmom „Sitnije, Cile, sitnije“. Nastup je izazvao polemike, jer su tim takmičenjem tradicionalno dominirali pop izvođači, a grupa se nije plasirala na evropsko takmičenje.

Od 1984. godine menadžer i producent postao je Raka Đokić. Album „Bato, Bato“, objavljen 5. januara 1984, prodat je u oko 1,1 milion primeraka. Usledili su albumi „Pile moje“ (1984), „Voli me, voli“ i „Uske pantalone“ (1986), kao i zajednički EP „Jedan dan života“ sa Miroslavom Ilićem (1985).

Koncerti i stadionski spektakli

Još 1984. godine održala je koncert na stadionu u Temišvaru, u tadašnjoj Rumuniji, pred oko 65.000 ljudi. Prema dostupnim izvorima, Lepa Brena i Slatki greh održavali su više od 350 koncerata godišnje, a ponekad i po dva u istom danu. Zabeleženi su i rekordi: 31 uzastopni koncert u Domu sindikata i 17 uzastopnih u Sava centru.

Najpoznatiji nastup odigrao se 24. jula 1990. u Sofiji, na stadionu „Vasil Levski“, kada se na binu spustila helikopterom pred oko 122.000 posetilaca (izvori navode i oko 120.000). Taj koncert i danas se pominje kao jedan od najposećenijih u regionu.

Filmovi i serijal „Hajde da se volimo“

Menadžer Raka Đokić došao je na ideju da se sedmi studijski album prati filmom u kome bi Brena igrala glavnu ulogu. Tako je 1987. godine snimljen film „Hajde da se volimo“, sa tadašnjim poznatim glumcima kao što su Dragomir Bojanić Gidra, Milutin Mima Karadžić, Velimir Bata Živojinović i Milan Štrljić.

Uspeh je doveo do nastavaka „Hajde da se volimo 2“ (1989) i „Hajde da se volimo 3: Udaje se Lepa Brena“ (1990). Svaki film pratio je novi album. Album „Hajde da se volimo“ (1987) prodat je u oko 850.000 primeraka, a pratili su ga „Četiri godine“ (1989) i „Boli me uvo za sve“ (1990). Na albumu „Četiri godine“ našla se i pesma „Jugoslovenka“, koju je Brena otpevala sa Danijelom Popovićem, Vladom Kalemberom i Alenom Islamovićem.

Ranije je glumila u filmovima „Tesna koža“ (1982) te „Nema problema“ i „Kamiondžije opet voze“ (1984). Spot za pesmu „Robinja“, snimljen kod Aja Sofije u Istanbulu, nagrađen je 1989. kao najbolji spot, a Brena je u njemu nosila kostim i šešir koje je dizajnirao Tijeri Migler (engl. Thierry Mugler).

Najveći uspesi

Dugogodišnja karijera Lepe Brene obuhvata brojne rezultate koji se i danas navode kao reper za domaću scenu:

• Prodaja ploča: prema različitim izvorima od 20 do 40 miliona primeraka;
• Albumi „Čačak, Čačak“ i „Mile voli disko“ (1982), koje mnogi smatraju začetkom turbo-folka;
• Serijal „Hajde da se volimo“ sa tri filma (1987, 1989, 1990);
• Koncerti u Temišvaru (1984) i Sofiji (1990) pred desetinama hiljada ljudi;
• „Koncert na kiši“ na beogradskom Tašmajdanu 1994. godine i koncert u Beogradskoj areni 2011;
• Grand produkcija, jedna od najvećih izdavačkih kuća na Balkanu;
• Turneja „Zar je važno da l’ se peva ili pjeva“ (2017–2022) sa 95 održanih koncerata.

Ovi rezultati pokazuju da je njena popularnost trajala decenijama, preživljavajući promene vremena, država i muzičkih ukusa.

Raspad Jugoslavije i javne polemike

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih rastuće etničke tenzije dovele su do raspada Jugoslavije. Lepa Brena u to doba postala je simbol zajedničke države. Pesma „Živela Jugoslavija“ iz 1985. i hit „Jugoslovenka“ iz 1989. učvrstili su taj imidž, a ona sebe i danas opisuje kao Jugoslovenku i jugonostalgičarku.

Zbog toga je postala meta tabloida. Pojedini Bošnjaci doživljavali su je kao izdajnicu, jer je pevala ekavicom i udala se za Srbina. Tabloidi su tvrdili da je promenila veru i ime, što je ona odlučno demantovala.

Godine 2009, pre koncerata u Sarajevu i Zagrebu, održani su protesti zbog fotografija koje su navodno snimljene 1993. u Brčkom, na kojima nosi uniformu Vojske Republike Srpske. Brena je odbacila optužbe, objasnivši da je uniforma bila kostim iz spota „Tamba lamba“, a da je u Brčko otišla kako bi spasla roditelje. Koncerti su održani bez incidenata.

Solo karijera i Grand produkcija

Nakon venčanja 1991. godine Lepa Brena se nakratko preselila u Sjedinjene Američke Države i prekinula saradnju sa Slatkim grehom. Usledila je nova faza karijere, u kojoj je nastupala samostalno.

Solo albumi devedesetih

Nakon dvogodišnje pauze, u decembru 1993. objavila je prvi solo album „Ja nemam drugi dom“. Dana 13. juna 1994. održala je čuveni „koncert na kiši“ u Sportskom centru Tašmajdan u Beogradu, pred oko 35.000 ljudi.

Zatim su usledili albumi „Kazna Božija“ (1994) i „Luda za tobom“ (1996). Medu hitovima izdvajaju se „Sve mi dobro ide osim ljubavi“, „Izdajice“, „Moj se dragi Englez pravi“, „Dva dana“ i „Ti si moj greh“. Spot za poslednju pesmu imao je staroegipatsku temu, a Brena je u njemu glumila faraona.

Osnivanje Grand produkcije

U decembru 1998. godine Lepa Brena, njen suprug Slobodan Živojinović i Saša Popović osnovali su Grand produkciju, koja je ranije bila poznata kao Zabava miliona (ZaM). Kuća je vremenom postala jedna od najvećih na Balkanu.

Grand produkcija je pokrenula emisiju „Grand parada“, a kasnije i sopstveni televizijski kanal i festival folk muzike. Prema navodima medija i enciklopedijskih izvora, osnivači su 2019. godine odlučili da prodaju kompaniju za oko 30 miliona evra.

Otmica sina Stefana

Najteži trenutak u životu porodice Živojinović dogodio se 23. novembra 2000, kada je stariji sin Stefan oteo pripadnici zemunskog klana, kako navode izvori. Nakon pet dana, a po isplati otkupa od oko 2,5 miliona nemačkih maraka, Stefan je pušten.

Nakon tog događaja Brena je napravila višegodišnju pauzu u karijeri. U intervjuu iz 2014. rekla je da se i dalje oporavlja od traume koju je izazvala otmica.

Povratak na scenu i novi koncerti

Poslednji zajednički album sa Slatkim grehom, „Pomračenje sunca“, objavljen je 2000. godine. Posle osmogodišnje pauze Brena se vratila albumima „Uđi slobodno…“ (2008) i „Začarani krug“ (2011), koji je producirao Željko Joksimović. Oba izdanja bila su veliki uspeh.

Dana 15. juna 2009. nastupila je u Zagrebu, prvi put posle raspada Jugoslavije, pred desetinama hiljada ljudi (izvori navode od 13.000 do 16.500). Na kraju koncerta na binu su joj se pridružili suprug i sinovi. Dana 20. oktobra 2011, na svoj rođendan, održala je veliki koncert u Beogradskoj areni.

U decembru 2013. objavila je „Izvorne i novokomponovane narodne pesme“, posvećene majci Ifeti, a 2016. zajedno sa Stivenom Sigalom (engl. Steven Seagal) bila je zvezda novogodišnjeg dočeka ispred Skupštine Srbije, pred oko 60.000 ljudi.

Krajem 2017. objavila je dokumentarni film „Lepa Brena: Godine slatkog greha“, a 1. marta 2018. album „Zar je važno dal se peva ili pjeva“. Svetska turneja koja je pratila album trajala je od 2017. do 28. oktobra 2022, kada je završena u Klivlendu, a u oktobru 2018. održala je dva rasprodata koncerta u beogradskoj Štark areni.

Poslednjih godina nastupala je kao gost na koncertima Senidah i Aleksandre Prijović, a od 20. aprila 2024. nastupa na turneji „Imam pesmu da vam pevam“, koja je počela u sarajevskoj Zetri. Dana 9. decembra 2024, tokom trećeg koncerta u Areni Zagreb, slomila je gležanj, ali je koncert odradila do kraja. Preostali koncerti održani su u martu 2025, a novi zagrebački nastup bio je najavljen za 23. oktobar 2026. Početkom 2025. javnost se oprostila od Saše Popovića, njenog dugogodišnjeg saradnika, kome je posvetila jedan od koncerata.

Privatni život

Lepa Brena upoznala je tenisera Slobodana Bobu Živojinovića u vreme filma „Hajde da se volimo“, a izvori se razlikuju oko tačnih okolnosti (premijera filma ili snimanje). Venčali su se 7. decembra 1991. u beogradskom hotelu „Interkontinental“, a ceremonija je postala medijski događaj u celoj Jugoslaviji. Menadžer Raka Đokić tada je objavio i video-snimak venčanja.

Sa suprugom ima dva sina: Stefana, rođenog 21. maja 1992. u Njujorku, i Viktora, rođenog 30. marta 1998. Prilikom udaje postala je maćeha Filipu, Slobodanovom sinu iz ranije veze, rođenom 1985. Filip je u braku sa pevačicom Aleksandrom Prijović, a njihov sin Aleksandar rođen je 6. marta 2019, čime je Brena postala baka.

Porodica živi u Beogradu. Brena je prošla kroz više gubitaka: menadžer Raka Đokić preminuo je 30. oktobra 1993, otac Abid 22. oktobra 2010. posle saobraćajne nezgode u Brčkom, a majka Ifeta 21. novembra 2014. Oba roditelja sahranjena su u Brčkom.

O svom poreklu govori otvoreno. U martu 2014. na hrvatskoj televiziji rekla je da je ponosna na roditelje i svoje korene, a sebe najčešće opisuje kao Jugoslovenku.

Zanimljivosti

• Nadimak Brena potiče od njenog trenera, a „Lepa“ je dodao šoumen Minimaks.
• Helikopter kojim je sletela na stadion u Sofiji 1990. pripadao je bugarskom lideru Todoru Živkovu.
• Prilikom boravka u Bugarskoj 1990. susrela se sa mistikom Babom Vangom.
• Pesma „Luda za tobom“ navodi se kao srpska verzija grčke pesme „Astatos“, a „Ti si moj greh“ kao verzija pesme „Pia Prosefhi“.
• U novembru 2024. bila je prva muzičarka na naslovnoj strani časopisa Vogue Adria.
• Nakon završetka turneje pokrenula je 2022. brend čarapa „Lady B“.

Nagrade i priznanja

Javno dostupni izvori ne daju potpunu listu priznanja Lepe Brene. Među potvrđenim se izdvajaju:

• Srpski Oskar popularnosti za pevačicu godine u kategoriji folk muzike (2009);
• Nagrada za najbolji spot za pesmu „Robinja“ (1989);
• Nagrada za životno delo posle 35 godina karijere (organizacija i tačna godina nisu potvrđeni);
• Naslovna strana časopisa Vogue Adria kao prve muzičarke (2024).

Nasleđe i uticaj

Lepa Brena smatra se simbolom bivše Jugoslavije i jugonostalgije, jer je bila jedna od poslednjih velikih zvezda koje su nastale pre raspada zemlje. Njena slika povezuje generacije koje su odrasle uz njene pesme i filmove.

Postavila je nove standarde u produkciji, marketingu i vizuelnom predstavljanju muzičkih izdanja na prostoru bivše SFRJ. Njena karijera predmet je i stručnih radova, među kojima je rad Ane Petrov o prelasku od jugoslovenske do balkanske zvezde, objavljen u časopisu „Muzikološki zbornik“.

Kao vlasnica Grand produkcije oblikovala je i savremenu folk scenu, a mlađim izvođačima, poput snahe Aleksandre Prijović, pruža javnu podršku. Zbog toga njeno ime i danas nosi težinu daleko izvan granica muzike.