Ko je Radovan Karadžić

Radovan Karadžić je bosanskosrpski psihijatar, pesnik i političar, poznat prvenstveno kao prvi predsednik samoproglašene Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Rođen 19. juna 1945. u selu Petnjica kod Šavnika u Crnoj Gori, Karadžić je karijeru gradio u Sarajevu, gde je diplomirao medicinu i radio kao psihijatar, pre nego što je krajem osamdesetih godina prošlog veka ušao u politiku. Kao predsednik Srpske demokratske stranke i kasnije predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić je, prema pravosnažnoj presudi Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (naslednika Haškog tribunala), snosio vodeću odgovornost za zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini, uključujući genocid nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice 1995. godine. Nakon rata je više od dvanaest godina bio u bekstvu, skrivajući se pod lažnim identitetom, sve dok nije uhapšen 2008. godine u Beogradu. Danas izdržava doživotnu kaznu zatvora u Velikoj Britaniji.

Poreklo i rani život

Radovan Karadžić rođen je u seoskoj porodici u Petnjici, planinskom kraju u okolini Šavnika, u podnožju Durmitora, u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Njegov otac, Vuko Karadžić, bio je obućar koji je tokom Drugog svetskog rata bio pripadnik četničkog pokreta, zbog čega je veći deo Radovanovog detinjstva proveo u zatvoru. Majka, Jovanka Karadžić (devojačko prezime Jakić), bila je poreklom iz seoske sredine severne Crne Gore, a roditelji su se venčali 1943. godine.Porodica Karadžić se pedesetih godina prošlog veka iz Petnjice prvo preselila u Šavnik, a potom u Nikšić, gde je mladi Radovan završio osnovnu školu. Odrastao je u skromnim uslovima, a prema pojedinim svedočenjima, dosta vremena je provodio istražujući okolne planine i sakupljajući lekovito bilje, što je kasnije povezivano sa njegovim interesovanjem za alternativnu medicinu.

Obrazovanje

Godine 1960, u šesnaestoj godini života, Radovan Karadžić odlazi u Sarajevo i upisuje Srednju medicinsku školu. Nastavlja školovanje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, gde je 1971. godine diplomirao i potom se specijalizovao za psihijatriju, sa posebnim fokusom na neuroze i depresivna stanja, kao i na grupnu terapiju.Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je, prema dostupnim podacima, na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku izučavao psihoterapiju i američku poeziju — interesovanje koje se kasnije odrazilo na njegov književni rad. Tokom studentskih dana u Sarajevu, Karadžić se bavio i novinarstvom: bio je urednik studentskog lista "Ponoćnik" i član Saveza komunista. U junu 1968. godine, tokom studentskih demonstracija u Jugoslaviji, isticao se govorima koje je držao sa krova Filozofskog fakulteta u Sarajevu.

Profesionalna karijera: psihijatar i pesnik

Nakon završetka studija, Radovan Karadžić se zaposlio u sarajevskoj bolnici na Koševu, na klinici "Dr. Neđo Zec", gde se bavio psihijatrijom. Jedno vreme je bio i psihijatar fudbalskog kluba "Sarajevo". Početkom osamdesetih godina prelazi u Beograd, gde je radio u Domu zdravlja na Voždovcu, a angažovan je i kao psiholog fudbalera "Crvene zvezde". Ubrzo se, međutim, vraća u Sarajevo.Godine 1984, tačnije 1. novembra, Karadžić je uhapšen pod optužbom za finansijske malverzacije povezane sa takozvanim "zelenim planom" — sumnjičen je za pronevеru novca prilikom izgradnje vikendice na Palama. U pritvoru je proveo približno jedanaest meseci, deleći ćeliju, između ostalih, sa Momčilom Krajišnikom, koji će kasnije, kao i Karadžić, biti osuđen pred Haškim tribunalom.Paralelno sa medicinskom karijerom, Karadžić se bavio i poezijom. Objavio je nekoliko zbirki pesama, među kojima se izdvajaju "Ludo koplje" (1968), "Pamtivek" (1971), "Ima čuda, nema čuda" i "Crna bajka" (1990), za koju je dobio književnu nagradu "Staze detinjstva". Pisanjem poezije nastavio je da se bavi i tokom kasnijih godina bekstva od pravde, kada su objavljene zbirke poput "Od ludog koplja do crne bajke" (2002) i "Ratna pisma" (2004).

Ulazak u politiku i osnivanje SDS-a

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, u vreme raspada Jugoslavije i jačanja nacionalnih pokreta na celoj teritoriji zemlje, Radovan Karadžić se okreće politici. U julu 1990. godine, u Sarajevu, učestvovao je u osnivanju Srpske demokratske stranke (SDS), stranke okupljene oko interesa srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, i postao njen prvi predsednik.Kako se politička kriza u Bosni i Hercegovini produbljivala, a republika se pripremala za proglašenje nezavisnosti od Jugoslavije, Karadžić i SDS su se protivili tom koraku, zalažući se za ostanak bosanskih Srba u zajedničkoj državi sa Srbijom i Crnom Gorom. U tom periodu je sarađivao sa vojnim vrhom, pre svega sa generalom Ratkom Mladićem, kao i sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čija je politička i vojna podrška imala značajnu ulogu u događajima koji su usledili.

Predsednik Republike Srpske i rat u Bosni i Hercegovini

Kada je Bosna i Hercegovina u aprilu 1992. godine proglasila nezavisnost od Jugoslavije, bosanski Srbi su, pod vođstvom Karadžića, formirali sopstveni entitet — Republiku Srpsku. Radovan Karadžić je izabran za predsednika Predsedništva, a potom i za predsednika Republike Srpske, funkciju koju je obavljao od 1992. do 1996. godine.Rat u Bosni i Hercegovini, koji je trajao od 1992. do 1995. godine, doneo je razaranja, masovna raseljavanja i gubitak više desetina hiljada života. Prema pravosnažnoj presudi Haškog tribunala, snage bosanskih Srba su tokom rata sprovodile kampanju etničkog čišćenja nesrpskog stanovništva sa teritorija koje je Republika Srpska smatrala svojima. Posebno teške posledice imala je gotovo 44-mesečna opsada Sarajeva, tokom koje su civili u gradu bili izloženi svakodnevnom granatiranju i snajperskoj vatri.Vrhunac zločina za koje je Karadžić proglašen odgovornim predstavlja genocid u Srebrenici u julu 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba, nakon zauzimanja enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija, ubile više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Sud je utvrdio da je Karadžić, kao vrhovni komandant vojske Republike Srpske, imao odlučujuću ulogu u planiranju i sprovođenju ovih zločina.

Optužnica i godine u bekstvu

Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, sa 16 tačaka, dok je druga optužnica, vezana konkretno za zločine u Srebrenici, podignuta 16. novembra iste godine i obuhvatala je 20 tačaka. Nakon što je, pod međunarodnim pritiskom, potpisao Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan rat, Karadžić je 1996. godine bio prinuđen da podnese ostavku na mesto predsednika Republike Srpske i predsednika SDS-a, te se povukao iz javnog života.Usledilo je više od dvanaest godina u bekstvu — najpre na području Bosne i Hercegovine, a potom u Srbiji. Pojačan pritisak međunarodnih bezbednosnih snaga na porodicu, uključujući i privođenje sina Aleksandra (Saše) na Palama u julu 2005. godine, doveo je do toga da je supruga Ljiljana, u intervjuu za agenciju Asošijeted pres krajem jula 2005, javno pozvala Radovana da se preda Haškom tribunalu. On se, međutim, tada nije predao, već je bekstvo nastavio pod izmenjenim identitetom.

Hapšenje i identitet "dr. Dragana Dabića"

Tokom skrivanja, Karadžić je uzeo lažni identitet "dr. Dragana Davida Dabića" — samoprozvanog stručnjaka za alternativnu medicinu i energetsko lečenje. Pod tim imenom je živeo u Beogradu, uglavnom na Novom Beogradu, radio u privatnoj ordinaciji, držao predavanja o "energiji sa druge strane", pisao tekstove za časopis "Zdrav život" i povremeno boravio i u Beču. Fizički se u potpunosti transformisao, puštajući dugu bradu i kosu, zbog čega ga godinama niko nije prepoznao, uprkos tome što se kretao relativno slobodno u javnosti.Radovan Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. godine u Beogradu, tokom kretanja javnim prevozom, nakon što su ga pripadnici srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA) identifikovali i locirali. Prilikom hapšenja je pokušao da negira svoj identitet, tvrdeći da je zaista Dragan Dabić, ali su bezbednosne službe već raspolagale nedvosmislenim dokazima. Ubrzo nakon hapšenja izručen je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

Suđenje pred Haškim tribunalom i presuda

Suđenje Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom počelo je 2009. godine. Odlučio je da se brani sam, bez branioca, tokom čitavog postupka dosledno negirajući ličnu odgovornost za navedene zločine, uprkos obimnom dokaznom materijalu koji je tužilaštvo izneslo pred sud.Prvostepena presuda doneta je 24. marta 2016. godine: Karadžić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice, uključujući genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, te je osuđen na 40 godina zatvora. Sud ga je, međutim, oslobodio optužbe za genocid počinjen u nizu opština širom Bosne i Hercegovine tokom 1992. godine.Nakon žalbenog postupka, Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove je 20. marta 2019. godine potvrdilo ključne zaključke prvostepene presude i izmenilo kaznu, osuđujući Radovana Karadžića na doživotnu kaznu zatvora. Sud je potvrdio da je Karadžić imao vodeću ulogu u više udruženih zločinačkih poduhvata usmerenih na nasilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa teritorija koje je kontrolisala Republika Srpska. Radovan Karadžić je time postao jedan od malobrojnih pojedinaca u svetu koji su pravosnažno osuđeni za zločin genocida.Nakon presude, Karadžić je premešten iz pritvorske jedinice u Hagu u zatvor u Velikoj Britaniji, gde od 2021. godine izdržava doživotnu kaznu.

Privatni život

Radovan Karadžić se, nakon druge godine studija medicine, oženio koleginicom sa fakulteta Ljiljanom Zelen. Par je 1967. godine dobio ćerku Sonju, koja se kasnije i sama bavila politikom u Republici Srpskoj i javno je branila oca tokom njegovog suđenja. Šest godina posle ćerke, rodio se sin Aleksandar (Saša) Karadžić.Porodica je pre rata živela u Sarajevu, u blizini Druge gimnazije. Prema izjavama pojedinih Karadžićevih bliskih poznanika, supruga Ljiljana je na njega imala značajan uticaj tokom karijere. Tokom godina skrivanja pod identitetom Dragana Dabića, porodica je bila izložena stalnom pritisku bezbednosnih službi, uključujući i privremeno pritvaranje sina Aleksandra 2005. godine.

Zanimljivosti

• Radovan Karadžić je pre rata bio poznat kao psihijatar koji se, između ostalog, bavio i psihoanalitičkim tumačenjem narodnih pesama.
• Tokom bekstva od pravde, pod imenom Dragan Dabić, objavio je više tekstova i knjiga i redovno je nastupao u medijima kao stručnjak za alternativnu medicinu, a da ga niko od javnosti nije prepoznao.
• Za zbirku poezije "Crna bajka" dobio je nagradu "Staze detinjstva".
• Zapadni mediji su ga povremeno nazivali nadimkom "Bosanski mesar" (engl. "Butcher of Bosnia").
• Momčilo Krajišnik, sa kojim je delio ćeliju tokom pritvora 1984. godine, kasnije je i sam bio osuđen pred Haškim tribunalom i, poput Karadžića, kaznu je izdržavao u Velikoj Britaniji.

Nagrade i priznanja

Pre rata, Radovan Karadžić je za svoj književni rad, konkretno za zbirku poezije "Crna bajka", dobio nagradu "Staze detinjstva". Nakon rata i pravosnažne osude za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, Karadžić nije primao javna priznanja niti nagrade, a njegovo ime u međunarodnoj javnosti prvenstveno se vezuje za presudu Haškog tribunala, a ne za profesionalna dostignuća iz ranijeg perioda karijere.

Nasleđe i uticaj

Nasleđe Radovana Karadžića duboko je podeljeno i zavisi od perspektive iz koje se posmatra. Za međunarodnu pravdu i za porodice žrtava rata u Bosni i Hercegovini, njegovo ime simbolizuje jedan od najtežih zločina počinjenih u Evropi nakon Drugog svetskog rata — genocid u Srebrenici i opsadu Sarajeva. Presuda Haškog tribunala protiv Karadžića smatra se jednom od najznačajnijih u istoriji međunarodnog krivičnog prava, jer je po prvi put jedan bivši predsednik države pravosnažno osuđen za genocid.Istovremeno, u delovima Republike Srpske i među pojedinim delovima srpske javnosti, Karadžić se i dalje percipira na drugačiji način, što odražava dubinu podela koje su ostale nasleđe rata u Bosni i Hercegovini. Slučaj Karadžić i danas se izučava u kontekstu međunarodnog humanitarnog prava, procesa suočavanja sa prošlošću na Balkanu i pomirenja u regionu.

Biografija — najčešća pitanja

Kada je rođen Radovan Karadžić?

Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1945. godine u selu Petnjica, opština Šavnik, u Crnoj Gori.

Da li je Radovan Karadžić živ?

Da, Radovan Karadžić je živ i izdržava doživotnu kaznu zatvora u Velikoj Britaniji.

Za šta je osuđen Radovan Karadžić?

Radovan Karadžić je pravosnažno osuđen za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, uključujući opsadu Sarajeva.

Koliko dugo je Radovan Karadžić bio u bekstvu?

Karadžić je bio u bekstvu od 1996. do jula 2008. godine, dakle više od dvanaest godina, od čega je veliki deo tog perioda proveo skrivajući se pod lažnim identitetom u Beogradu.

Pod kojim imenom se Karadžić skrivao?

Skrivao se pod imenom "dr. Dragan David Dabić", predstavljajući se kao stručnjak za alternativnu medicinu.

Gde je uhapšen Radovan Karadžić?

Uhapšen je 21. jula 2008. godine u Beogradu, tokom kretanja javnim prevozom.

Kolika je bila prvobitna kazna, a kolika konačna?

Prvostepeno je 2016. godine osuđen na 40 godina zatvora, da bi mu Žalbeno veće 2019. godine kaznu povećalo na doživotni zatvor.

Gde Radovan Karadžić izdržava kaznu?

Od 2021. godine izdržava doživotnu kaznu zatvora u Velikoj Britaniji, gde je premešten iz pritvorske jedinice u Hagu.

Da li je Radovan Karadžić bio predsednik Republike Srpske?

Da, bio je prvi predsednik Republike Srpske, funkciju koju je obavljao od 1992. do 1996. godine.

Čime se Radovan Karadžić bavio pre rata?

Pre ulaska u politiku, bio je psihijatar u Sarajevu i Beogradu, a bavio se i pisanjem poezije.

Zaključak

Radovan Karadžić prešao je put od psihijatra i pesnika iz Sarajeva do predsednika Republike Srpske i jedne od centralnih figura rata u Bosni i Hercegovini. Njegova politička karijera, obeležena opsadom Sarajeva i genocidom u Srebrenici, okončana je više od decenije dugim bekstvom pod lažnim identitetom, hapšenjem 2008. godine i pravosnažnom osudom na doživotnu kaznu zatvora 2019. godine za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Slučaj Radovana Karadžića ostaje jedan od najznačajnijih u istoriji međunarodnog krivičnog prava i simbol jednog od najmračnijih poglavlja novije evropske istorije.