Ko je Zdravko Čolić

Zdravko Čolić (Sarajevo, 30. maj 1951) jedan je od najpopularnijih pevača u istoriji muzike na prostoru bivše Jugoslavije. U narodu je poznat kao Čola.

Pevačku karijeru započeo je kao tinejdžer, a prvi veliki uspeh doživeo je početkom sedamdesetih godina pesmom „Sinoć nisi bila tu“. Zahvaljujući baladama, snažnom tenoru i prepoznatljivoj sceni, vrlo brzo je postao miljenik publike, naročito ženske.

Više od pet decenija kasnije i dalje puni dvorane i stadione. Njegov album „Ako priđeš bliže“ važi za jedno od najprodavanijih izdanja u istoriji jugoslovenske muzike, a 2019. godine postao je prvi pevač koji je u beogradskoj Areni održao šest rasprodatih koncerata zaredom.

Rani život i detinjstvo

Zdravko Čolić rođen je u Sarajevu, u porodici Vladimira i Stane Čolić. Otac Vladimir bio je policijski administrativni radnik poreklom iz sela Vlahovići kod Ljubinja, a majka Stana domaćica iz Trebinja. Obe porodične loze, dakle, vode poreklo iz Hercegovine. Odrastao je sa mlađim bratom Draganom u sarajevskom naselju Grbavica.

Osnovnu školu pohađao je u školi „Vladimir Perić Valter“. Kao dečak se prvo okrenuo sportu. Čuvao je gol u omladinskom pogonu FK Željezničar, a zatim je prešao na atletiku, gde je bio uspešan u trci na 100 metara i skoku udalj. Kako se navodi, stotinu metara istrčao je za 11,3 sekunde, a na jednom takmičenju završio je odmah iza budućeg atletske zvezde Nenada Stekića.

Ipak, procenio je da mu za profesionalni sport nedostaje potrebna disciplina. Paralelno sa sportom pohađao je muzičku školu i učio gitaru. Sa drugom Bracom Isovićem svirao je po kvartovskim druženjima, pa su ih u komšiluku zvali „Čola i Isa sa Grbavice“. Čolić je i kasnije isticao da je Sarajlija i Bosanac, ma gde bio.

Obrazovanje

Čolić je diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu i po struci je diplomirani ekonomista. Studije je započeo u vreme kada je njegova muzička karijera već počinjala.

Kada ga je Kornelije Kovač pozvao u Beograd, Zdravko je bio brucoš. Posle kratkog boravka u prestonici vratio se u Sarajevo da završi fakultet i istovremeno pokuša solo karijeru. Tako je od početka uspešno spajao dve različite staze, ekonomsku struku i muziku.

Početak karijere

Prvi značajniji javni nastup imao je 1967. godine. Dok je sa porodicom boravio na crnogorskom primorju, u Baošićima, drug Nedim Idrizović ubedio ga je da se prijavi na takmičenje pevača amatera u obližnjoj Bijeloj. Sedamnaestogodišnji Zdravko otpevao je „Lady Madonna“ grupe Bitlsi (The Beatles) i osvojio drugo mesto.

Ohrabren uspehom, u Sarajevu je postao član grupe „Mladi i lijepi“, u kojoj je ostao do mature 1969. godine. Zatim je prešao u poznatije „Ambasadore“ bandlidera Slobodana Vujovića. Pošto su svi članovi osim Vujovića bili oficiri JNA, grupa nije mogla da prihvata sve ponude za nastupe. Zato su Vujović i Čolić 1970. godine osnovali „Nove ambasadore“, zajedno sa bubnjarom Pericom Stojanovićem, orguljašem Vladom Pravdićem, saksofonistom Laletom Stefanovićem i basistom Zlatkom Holdom.

Leta 1970. imali su mesec dana nastupa sa sastavom „Indexi“ u Dubrovniku. Na festivalu „Vaš šlager sezone“ 1971. godine završili su na sedmom mestu, a taj nastup bio im je prvo pojavljivanje na televiziji. Gledao ga je i Kornelije Kovač, već uticajan jugoslovenski kompozitor, koga je privukao Čolićev čist tenor i scensko prisustvo. Čolić je nakratko bio i rezervni pevač „Indexa“ umesto Davorina Popovića.

Kovač ga je potom pozvao u „Korni grupu“ da zameni Dada Topića. Čolić je 10. septembra 1971. stigao u Beograd, ali se nije najbolje uklopio u njihov progresivni rok zvuk. Sa grupom je snimio tri pesme („Kukavica“, „Gospa Mica gazdarica“ i „Pogledaj u nebo“), a već posle šest meseci vratio se u Sarajevo. Zajedno sa Kovačem odlučio je da pokuša solo karijeru.

Solo početak zabeležen je 15. aprila 1972. na festivalu „Vaš šlager sezone“. Pesmom „Sinoć nisi bila tu“, koju je napisao Kemal Monteno, osvojio je treću nagradu publike i nagradu za interpretaciju. Nedugo zatim gostovao je u popularnoj emisiji „Obraz uz obraz“ Televizije Beograd, koju su vodili Milena Dravić i Dragan Nikolić. Iste godine nastupao je na festivalima u Splitu, Prištini i Skoplju, a sa Indexima i drugim izvođačima otputovao je na turneju po Sovjetskom Savezu.

Evrovizija 1973. godine

Prvi veliki iskorak doneo je festival u Opatiji, na kome je Čolić pobedio pesmom „Gori vatra“ Kemala Montena. Time je stekao pravo da Jugoslaviju predstavlja na Pesmi Evrovizije 1973. u Luksemburgu, 7. aprila te godine.

Pesma je osvojila 65 poena i zauzela 15. mesto od 17 takmičara. Iako evrovizijski plasman nije bio dobar, „Gori vatra“ je kod kuće postala veliki hit i do danas se često emituje na radio stanicama regiona.

Uspon do popularnosti

Zahvaljujući evrovizijskom nastupu, Čolić je narednih godina nastavio da niže festivalske pobede. Na beogradskom „Hit paradi“ 23. novembra 1974. pobedio je pesmom „Ona spava“, koju je napisao i komponovao Kornelije Kovač. Sledeće godine usledile su pobede na „Beogradskom proleću“ sa pesmom „April u Beogradu“ i na „Vašem šlageru sezone“ sa pesmom „Zvao sam je Emili“. Kovač je ostao njegov najvažniji saradnik, a Čolić je tih godina potpisao i ugovor sa nemačkim ogrankom kuće WEA. Nemački producenti su ga zbog teškog imena predstavljali kao „Dravco“, ali on tamo nije nastavio karijeru.

Prvi solo album „Ti i ja“ objavio je 1975. godine za Jugoton, uz Kovačevu produkciju. Na njemu su se našli „Vagabund“, „Igraš se vatrom“ i „Loše vino“, koju su napisali Arsen Dedić i Goran Bregović. Omot albuma uradio je Dragan S. Stefanović, još jedan saradnik koji će mu ostati veran godinama. Iste godine PGP RTB objavio je kompilaciju njegovih festivalskih singlova pod naslovom „Zdravko Čolić“.

Krajem 1976. Čolić je sa Indexima otišao na turneju po celoj zemlji. Nakon koncerta u Beogradu, prilikom deljenja autograma u prodavnici Jugotona, navala devojaka razbila je izlog. Godine 1977. poslednji put je nastupio na festivalima, a pesma „Druže Tito, mi ti se kunemo“ objavljena je na singlu koji se prodao u oko 300.000 primeraka.

Drugi album „Ako priđeš bliže“ iz 1977. godine izazvao je pravu pomamu. U prve dve nedelje prodato je 50.000 primeraka. Na njemu su se našle pesme „Glavo luda“, „Zagrli me“, „Juče još“, „Pjevam danju, pjevam noću“, „Jedna zima sa Kristinom“ i „Produži dalje“. Procene o ukupnoj prodaji se razlikuju: dok jedni izvori navode više od 700.000 primeraka, drugi pominju više od 900.000. Album je poznat i po tome što je u Vikipediji naveden kao najbolje plasirano Čolićevo izdanje na listi „YU 100“.

Putujući zemljotres i koncert na Marakani

Dana 1. aprila 1978. Čolić je krenuo na veliku turneju po SFRJ, nazvanu „Putujući zemljotres“. Organizator turneje bio je Maksa Ćatović, a pratila ga je plesna grupa „Lokice“. Čolić je tada povremeno počeo da svira i gitaru na sceni. Scene vrišteće publike pred binom ponavljale su se u svakom gradu.

Kulminacija je usledila 5. septembra 1978. na stadionu Crvene zvezde, pred oko 70.000 ljudi. Pre toga je u beogradskoj Hali „Pionir“ već održao dva rasprodata koncerta. Na Marakani su mu se pridružili Dado Topić i brojni stari saradnici: Kornelije Kovač, Arsen Dedić, Kemal Monteno i Josip Boček.

Zbog veličine fenomena, novinar Dušan Savković i reditelj Jovan Ristić snimili su dokumentarni film „Pjevam danju, pjevam noću“, koji prati Čolića od beogradskog koncerta nadalje. Dva dana kasnije turneju je završio na stadionu Koševo u rodnom Sarajevu, premda je kiša prekinula veći deo nastupa.

Vojni rok i vrhunac slave

Nakon Marakane, direktor nemačkog WEA ponudio je Čoliću obnovu ugovora. Za nemačko tržište objavljeni su singlovi „Jedina“ i „Zagrli me“, kao i disko singl „I’m Not a Robot Man“. Međutim, Čolić je po drugi put odbio da se preseli u Nemačku. Umesto toga je 14. novembra 1978. otišao na obavezni služenje vojnog roka u JNA, koji je proveo u Valjevu, Beogradu i Požarevcu, a završio ga je 14. septembra 1979.

Po povratku snimio je treći album „Zbog tebe“ (1980), kojim je učvrstio poziciju najpopularnijeg pop izvođača u Jugoslaviji. Usledio je album „Malo pojačaj radio“ (1981), snimljen u londonskom studiju Britannia Row, sa rok zvukom i autorima kao što su Đorđe Balašević, Goran Bregović, Đorđe Novković i Marina Tucaković.

Peti album „Šta mi radiš“ (1983) snimljen je takođe u Londonu i bio je poslednji koji je objavio za Jugoton. Sa tom kućom razišao se posle pet izuzetno uspešnih albuma.

Kamarad, selidbe i povratak

Godine 1984. Čolić se iz Sarajeva preselio u Ljubljanu, gde je sa Goranom Bregovićem pokrenuo privatnu izdavačku kuću Kamarad. Za nju je objavio album „Ti si mi u krvi“ (1984), čija naslovna pesma važi za jednu od najpopularnijih balada ex-YU muzike. Potom je pet godina živeo u Zagrebu. U to vreme nastao je album „Rodi me majko, sretnog“ (1988) i hit „Jastreb“.

U Beograd se preselio krajem osamdesetih. Izvori se razlikuju oko tačne godine: jedni navode 1989, drugi 1990, a treći vezuju selidbu za početak rata u Bosni. Album „Da ti kažem šta mi je“ objavio je 1990. godine, uz produkciju Gorana Bregovića, za izdavačku kuću Komuna.

Zatim je usledila duža pauza u izdavanju albuma. Povratak je obeležio album „Kad bi moja bila“ (1997), nakon koga je 1998. održao devet rasprodatih koncerata u beogradskom Sava centru. Usledili su albumi „Okano“ (2000), „Čarolija“ (2003) i „Zavičaj“ (2006), kao i koncerti u beogradskoj Areni oktobra 2005. godine.

Najveći uspesi

Albumi

Nakon „Zavičaja“ objavio je „Kad pogledaš me preko ramena“ (2010), uz producente Vojislava Aralicu i Nikšu Bratoša i duet „Manijači“ sa Goranom Bregovićem. Prema podacima iz Vikipedije, taj album prodat je u više od 700.000 primeraka. Usledili su „Vatra i barut“ (2013), „Ono malo sreće“ (2017) i „Maštam i praštam“ (2026).

Među njegovim najpoznatijim pesmama izdvajaju se „Sinoć nisi bila tu“, „Gori vatra“, „Ona spava“, „April u Beogradu“, „Zvao sam je Emili“, „Glavo luda“, „Ti si mi u krvi“ i „Pusti, pusti modu“.

Koncerti i rekordi

Njegov koncert u sarajevskoj Zetri 20. oktobra 2007. rasprodat je u roku od 48 sati, a bilo je dostupno 17.500 ulaznica. Na stadionu Koševo 2010. pevao je pred više od 60.000 ljudi, a na beogradskom Ušću 25. juna 2011. okupio je oko 100.000 posetilaca, što je do tada bio najveći koncert u njegovoj karijeri i obeležio je 40 godina rada. Snimljeni su i koncertni DVD-ovi sa nastupa na Marakani (2001. i 2007).

Najveći dvoranski uspeh ostvario je u beogradskoj Areni. Koncertima 29. i 30. novembra, 13. i 14. i 27. i 28. decembra 2019. postao je prvi pevač koji je tamo održao šest rasprodatih koncerata zaredom i tako oborio rekord Dine Merlina. Proleća 2026. u sarajevskoj Zetri održao je serije koncerata uz simfonijski orkestar pod dirigentskom palicom Fedora Vrtačnika, a tri prva termina rasprodata su za šest dana.

Napad na porodičnu kuću 2026. godine

Rano ujutru 3. februara 2026. na porodičnu kuću Zdravka Čolića na beogradskom Dedinju bačena je eksplozivna naprava. Prema pisanju medija, niko nije povređen, ali je na fasadi i ogradi nastala materijalna šteta. Policiju je pozvala pevačeva supruga, a uviđaj je obavio dežurni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Čolić se u to vreme nalazio u Zagrebu, a preko PR agencije poručio je da su u Beogradu svi dobro i da se čeka policijski izveštaj. Motivi napada i počinioci nisu zvanično utvrđeni, a istraga je, prema dostupnim informacijama, u toku.

Privatni život

Zdravko Čolić u braku je sa Aleksandrom, profesorkom geografije, koju je upoznao u Makarskoj dok je studirala u Beogradu. Venčali su se 1. maja 2001. godine, nakon dugogodišnje veze. Aleksandra izbegava medije, a jedan od retkih izuzetaka je što se pojavljuje u poslednjem kadru spota za pesmu „Tebe čuvam za kraj“.

Par ima dve ćerke, Unu i Laru. Čolić je u intervjuima govorio da su mu ćerke razmažene i da je supruga stroža u vaspitanju. Pevač živi u Beogradu, na Dedinju. Njegov nadimak „Čola“ koristi cela regionalna javnost, a u Nemačkoj ga je izdavač predstavljao kao „Dravco“.

Zanimljivosti

• Pre muzike bavio se fudbalom i atletikom, a 100 metara istrčao je za 11,3 sekunde.
• Prvi javni nastup imao je kao 17-godišnjak u Bijeloj, gde je pevao pesmu Bitlsa „Lady Madonna“.
• Singl „Druže Tito, mi ti se kunemo“ prodat je u oko 300.000 primeraka.
• U sarajevskoj Zetri 2007. godine ulaznice su rasprodate za 48 sati.
• Pesmu „Glavo luda“ Vikipedija navodi kao pesmu čiji refren ima istu melodiju kao „La Isla Bonita“ Madone.
• Prema Vikipediji, u bosanskoj sinhronizaciji Pixarovog filma „VOL-I“ (2008) pozajmio je glas liku Šelbija Fortrajta.

Nagrade i priznanja

Najznačajnije potvrđeno priznanje je „Naxi zvezda za sva vremena“, najvažnija radijska nagrada u regionu, koju je dobio 2020. godine. Uručena mu je u trenutku kada je kao prvi izvođač sa ovih prostora održao šest uzastopnih koncerata u beogradskoj Areni.

Na početku karijere osvajao je nagrade publike i interpretacije na festivalima, poput „Vašeg šlagera sezone“ 1972. godine, a pobedio je i na festivalima u Opatiji, Beogradu i Sarajevu. Ostale nagrade nisu pouzdano potvrđene u proverenim izvorima.

Nasleđe i uticaj

Zdravko Čolić je više od pola veka stalno prisutan na muzičkoj sceni regiona. Poredili su ga sa Polom Makartnijem i Tomom Džonsom, a mediji ga često nazivaju najvećim pop pevačem bivše Jugoslavije. Njegove balade pevaju generacije, a pesme poput „Ti si mi u krvi“ postale su deo zajedničkog kulturnog sećanja prostora koji je nekada bio jedna država.

Kolege su njegove pesme obrađivale i posle decenija, a koncerti u Sarajevu, Beogradu, Zagrebu i dijaspori i danas okupljaju različite generacije. Sam Čolić jednom je rekao da se ljudi u njegovim pesmama prepoznaju kroz tekst, priču i emociju.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Zdravko Čolić?

Zdravko Čolić je pevač rođen u Sarajevu, jedan od najpopularnijih pop izvođača u istoriji bivše Jugoslavije. Poznat je kao Čola, a proslavio se baladama i velikim koncertima.

Kada i gde je rođen Zdravko Čolić?

Rođen je 30. maja 1951. u Sarajevu, tada u sastavu SR Bosne i Hercegovine i SFRJ. Pojedini mediji navode i 31. maj.

Koliko godina ima Zdravko Čolić?

Prema godini rođenja 1951, Zdravko Čolić ima 75 godina.

Koje su najpoznatije pesme Zdravka Čolića?

Najpoznatije su „Sinoć nisi bila tu“, „Gori vatra“, „Ona spava“, „April u Beogradu“, „Zvao sam je Emili“, „Glavo luda“, „Ti si mi u krvi“ i „Pusti, pusti modu“.

Da li je Zdravko Čolić nastupao na Evroviziji?

Jeste. Jugoslaviju je predstavljao 1973. godine u Luksemburgu pesmom „Gori vatra“ i zauzeo 15. mesto sa 65 poena.

Koliko je koncerata održao u beogradskoj Areni 2019. godine?

Održao je šest rasprodatih koncerata, 29. i 30. novembra, 13. i 14. i 27. i 28. decembra, i time postao prvi pevač sa takvim nizom u toj hali.

Sa kim je Zdravko Čolić u braku i ima li dece?

U braku je sa Aleksandrom od 1. maja 2001. godine. Imaju dve ćerke, Unu i Laru.

Gde živi Zdravko Čolić?

Živi u Beogradu, gde se preselio krajem osamdesetih ili početkom devedesetih. Izvori se razlikuju oko tačne godine.

Zašto Zdravka Čolića zovu Čola?

„Čola“ je skraćeni i omiljeni oblik njegovog prezimena kojim ga zovu obožavaoci i mediji. U Nemačkoj ga je izdavač kratko predstavljao kao „Dravco“.

Zaključak

Zdravko Čolić je od amaterskog nastupa u Bijeloj 1967. godine prešao put do najvećih dvorana i stadiona regiona. Evrovizija 1973, album „Ako priđeš bliže“, koncert na Marakani i šest rasprodatih nastupa u Areni 2019. samo su neke od stanica te karijere.

Zahvaljujući saradnji sa Kornelijem Kovačem, Goranom Bregovićem i drugim autorima, stvorio je opus koji se i danas sluša. Biografija Zdravka Čolića tako je jedna od retkih koje pokazuju da se popularnost može održati više od pola veka.