Ko je Ivana Španović

Ivana Španović (Zrenjanin, 10. maj 1990) srpska je atletičarka koja se takmiči u skoku udalj i troskoku. Svetska je šampionka na otvorenom iz 2023. godine, dvostruka svetska dvoranska šampionka i osvajačica bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine. Smatra se jednom od najuspešnijih sportistkinja u istoriji Srbije.

Tokom karijere duge skoro dve decenije osvojila je 15 medalja na najvećim seniorskim takmičenjima: osam zlatnih, dve srebrne i pet bronzanih. Njen dvoranski skok od 7,24 metra iz 2017. godine rekord je Srbije i treći najbolji rezultat svih vremena u toj disciplini.

Nastupa za Atletski klub Vojvodina iz Novog Sada, a trener joj je Goran Obradović. Poznata je i po dugovečnosti, jer je nakon 35. godine počela da se takmiči u troskoku. U nastavku sledi njen put od zrenjaninskog kluba do svetskog vrha.

Rani život i detinjstvo

Ivana je rođena 10. maja 1990. godine u Zrenjaninu, tada u SFR Jugoslaviji. Atletikom je počela da se bavi 1997. godine u Atletskom klubu Proleter iz Zrenjanina, a talenat je pokazala veoma rano.

Članica Atletskog kluba Vojvodina iz Novog Sada postala je 2007. godine, kada je osvojila i prvu veliku međunarodnu medalju. Od tada živi i trenira u Novom Sadu. Prilikom prijema kod gradonačelnika Miloša Vučevića 2015. godine rekla je da tamo ima idealne uslove za letnju i zimsku sezonu.

Saradnju sa trenerom Goranom Obradovićem započela je 2010. godine, a ona traje do danas. Pod njegovim vođstvom izgradila je tehniku skoka udalj koju i sama opisuje kao gotovo savršenu.

Obrazovanje

Podaci o formalnom školovanju Ivane Španović nisu javno dostupni. Poznato je da je u oktobru 2021. godine objavila fotografiju diplome personalnog trenera, koju je stekla uz pomoć Saveza za rekreaciju i fitnes Vojvodine.

Uz fotografiju je napisala da zahvaljujući novoj diplomi oseća još bližu vezu sa svojom drugom strašću. Time je pokazala da njena interesovanja nisu ograničena samo na atletsku stazu.

Početak karijere

Prve međunarodne rezultate ostvarila je u mlađim kategorijama. Na Svetskom prvenstvu za mlađe uzraste 2005. u Marakešu ostala je u kvalifikacijama, a 2006. godine bila je sedma na Svetskom juniorskom prvenstvu u Pekingu.

Godine 2007. osvojila je srebro na Svetskom prvenstvu za mlađe uzraste u Ostravi skokom od 6,41 metar. Na Evropskom olimpijskom festivalu mladih u Beogradu uzela je srebro u skoku udalj i bronzu sa štafetom 4×100 metara.

Godina 2008. donela joj je titulu svetske juniorske šampionke u Bidgošču, sa skokom od 6,61 metar. Iste godine nastupila je na Olimpijskim igrama u Pekingu, ali nije prošla kvalifikacije: skočila je 6,30 metara i zauzela 30. mesto. Proglašena je za najbolju mladu sportistkinju Srbije u 2008. godini.

Usledila je 2009. godina i zlato na Univerzijadi u Beogradu rezultatom od 6,64 metra. Na Evropskom juniorskom prvenstvu u Novom Sadu osvojila je srebro sa 6,71 metar, što je bio novi srpski juniorski rekord.

Na Evropskom prvenstvu u Barseloni 2010. godine bila je osma sa 6,60 metara, a 2011. osvojila je srebro na Evropskom prvenstvu za atletičare do 23 godine u Ostravi. Evropsko prvenstvo u Helsinkiju 2012. godine završila je u kvalifikacijama.

Uspon do popularnosti

Prvi veliki iskorak usledio je na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine. Plasirala se u finale i skokom od 6,35 metara zauzela osmo mesto prema zvaničnim podacima, dok pojedini izvori navode deseto mesto (izvori se razlikuju).

Naredne godine pokazala je svestranost. U januaru 2013. postavila je dvoranski rekord Srbije u petoboju sa 4.240 bodova, a na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Geteborgu bila je peta sa 6,68 metara.

Pravi preokret dogodio se u avgustu 2013. godine na Svetskom prvenstvu u Moskvi. Osvojila je bronzanu medalju skokom od 6,82 metra, što je bio novi nacionalni rekord i prva medalja za Srbiju na svetskim prvenstvima u atletici na otvorenom. Olimpijski komitet Srbije zbog toga ju je proglasio najboljom sportistkinjom godine.

Godine 2014. osvojila je bronzu na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Sopotu (6,77), srebro na Evropskom prvenstvu u Cirihu (6,81) i srebro na Kontinentalnom kupu u Marakešu. Na mitingu Dijamantske lige u Judžinu popravila je lični rekord na otvorenom na 6,88 metara i sezonu završila kao druga u ukupnom plasmanu Dijamantske lige.

Prvo seniorsko zlato osvojila je 2015. godine na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Pragu, uz nacionalni rekord od 6,98 metara. Krajem januara te godine postavila je i dvoranski rekord Srbije na 60 metara sa 7,31 sekundi. Na Svetskom prvenstvu u Pekingu osvojila je drugu bronzu uz novi rekord od 7,01 metar, a Olimpijski komitet Srbije po drugi put ju je izabrao za sportistkinju godine.

Olimpijska bronza u Riju 2016.

Godina 2016. bila je jedna od ključnih u njenoj karijeri. Na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Portlandu osvojila je srebro i dva puta popravila nacionalni rekord, prvo na 7,00, a zatim na 7,07 metara. Vodila je gotovo celo takmičenje, ali je zlato izgubila u poslednjoj seriji, kada je Amerikanka Brittney Reese skočila 7,22 metra.

Na otvorenom je potom osvojila zlato na Evropskom prvenstvu u Amsterdamu sa 6,94 metra. Vrhunac sezone usledio je u Rio de Žaneiru, gde je skokom od 7,08 metara, novim rekordom Srbije na otvorenom, osvojila bronzanu medalju. Time je Srbiji doneta prva atletska olimpijska medalja posle 60 godina.

Sezonu je zaokružila pobedom u ukupnom plasmanu Dijamantske lige, pošto je pobedila na pet od sedam mitinga, što je bio rekord u skoku udalj. Na Memorijalu Hanžeković u Zagrebu postavila je rekord mitinga sa 6,96 metara, a 11. septembra na mitingu u Beogradu skočila je 7,10 metara. Skupština grada Novog Sada dodelila joj je Februarsku nagradu za 2016. godinu.

Zlata, rekordi i borba sa povredama

Na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu 2017. godine odbranila je titulu iz Praga. U kvalifikacijama je skočila 7,03 metra, što je najbolji rezultat ikada u kvalifikacionoj rundi u dvorani, a u finalu 7,16 i 7,24 metra. Rezultat od 7,24 metra stavio ju je na treće mesto svih vremena u dvoranskom skoku udalj. Bio je to i drugi najbolji skok u istoriji evropskih dvoranskih prvenstava, posle 7,30 metara Nemice Hajke Drekšler iz 1988. godine.

Na Svetskom prvenstvu u Londonu iste godine ostala je bez medalje. Poslednjim skokom delovalo je da je prešla 7,02 metra, koliko je imala vodeća Brittney Reese, ali je izmereno 6,91. Srpska delegacija uložila je žalbu, tvrdeći da je trag u pesku najbliži dasci napravio broj na njenim leđima, ali je žalba odbijena. Završila je četvrta sa 6,96 metara, iza Reese (7,02), Darje Klišine (7,00) i Tijane Bartoleta (6,97). Posle prvenstva ponovo je osvojila trofej Dijamantske lige.

Godine 2018. osvojila je prvu svetsku titulu. Na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Birmingemu pobedila je skokom od 6,96 metara, ispred Reese (6,89) i Moguenare (6,85), i postala prva srpska atletičarka sa seniorskim svetskim zlatom. Zlato je osvojila i na Mediteranskim igrama u Taragoni, uz rekord igara od 6,99 metara. Na Evropskom prvenstvu u Berlinu imala je najbolji rezultat u kvalifikacijama (6,84), ali ju je povreda Ahilove tetive primorala da odustane od finala.

Godine 2019. osvojila je zlato na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Glazgovu sa 6,99 metara, čime je zaokružila tri uzastopne titule na ovom takmičenju (2015, 2017, 2019). Zbog povreda tokom leta propustila je Svetsko prvenstvo u Dohi.

Godinu 2020. obeležio je prelom metatarzalne kosti u junu, pa je sezonu završila ranije. Sledeće godine povreda noge sprečila ju je da nastupi na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Torunju.

Povratak na vrh i svetsko zlato u Budimpešti

Na otvorenom se 2021. godine vratila snažnije nego ikad. Pobedila je na mitinzima Dijamantske lige u Firenci i Stokholmu, a na Olimpijskim igrama u Tokiju imala je najbolji rezultat kvalifikacija (7,00 metara). U finalu je skočila 6,91 metar i bila četvrta. Potom je pobedila u Lozani, a u finalu Dijamantske lige u Cirihu sa 6,96 metara osvojila je treći trofej i sezonu završila na prvom mestu svetske rang-liste.

Godine 2022. takmičila se pod prezimenom Vuleta. Na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu, pred domaćom publikom, pobedila je skokom od 7,06 metara, najboljim rezultatom dvoranske sezone. Na Svetskom prvenstvu u Judžinu bila je sedma sa 6,84 metra, ali je sezonu spasila na Evropskom prvenstvu u Minhenu. Već prvim skokom prešla je 7,06 metara i osvojila zlato, što je bio prvi skok preko sedam metara na evropskim prvenstvima u 21. veku.

Sezonu je zaokružila četvrtim trofejom Dijamantske lige u Cirihu (6,97 metara), a Olimpijski komitet Srbije po treći put ju je proglasio sportistkinjom godine.

Godina 2023. donela je ispunjenje dugogodišnjeg sna. Na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Istanbulu osvojila je bronzu sa 6,91 metar, a u avgustu je na Svetskom prvenstvu u Budimpešti pobedila skokom od 7,14 metara, novim rekordom Srbije na otvorenom. Bilo je to prvo zlato za Srbiju na svetskim prvenstvima na otvorenom. Time je kompletirala sve evropske i svetske titule, u dvorani i na otvorenom.

Peti trofej Dijamantske lige osvojila je u Judžinu sa 6,85 metara, a pre toga pobedila je i na mitingu u Sjamenu. U septembru 2023. najavila je da će karijeru završiti nakon Olimpijskih igara u Parizu. Po četvrti put proglašena je za sportistkinju godine.

Olimpijska sezona 2024. bila je teška. Zbog povrede Ahilove tetive nastupila je samo dva puta pre Pariza, a na Igrama je sa 6,51 metar, nešto manje od 6,59 potrebnih za direktan plasman, ostala bez finala i zauzela 16. mesto u kvalifikacijama.

Prelazak u troskok

Umesto da završi karijeru, Ivana Španović je 2025. godine otvorila novo poglavlje i počela da se takmiči u troskoku. U julu je osvojila zlato na Balkanskom prvenstvu u Volosu sa 14,12 metara, a 2. avgusta pobedila je na Prvenstvu Srbije u Kraljevu rezultatom od 14,43 metra. Svetska atletika taj rezultat vodi kao neregularan, dok ga domaći mediji navode kao lični rekord (izvori se razlikuju).

U avgustu 2025. objavila je da u Tokiju neće braniti titulu u skoku udalj, već da će nastupiti samo u troskoku. Na Svetskom prvenstvu u Tokiju ostala je u kvalifikacijama sa 13,82 metra, u konkurenciji u kojoj je nastupila i svetska rekorderka Žulimar Rohas iz Venecuele.

Sezonu 2026. otvorila je 28. januara na Beogradskom dvoranskom mitingu rekordom Srbije u dvorani od 14,41 metar. Na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Torunju bila je šesta sa 14,35 metara, najbolja među Evropljankama. Na Prvenstvu Srbije pobedila je sa 14,08 metara, ispred Aleksandrije Mitrović, koja je skočila 13,73.

Na Evropskom prvenstvu u Birmingemu u avgustu 2026. zauzela je osmo mesto sa 14,06 metara. Na Mediteranskim igrama u Tarantu osvojila je srebro skokom od 14,09 metara, a bronzu je osvojila saigračica Aleksandrija Mitrović. Pred prvenstvo je poručila da ne razmišlja o penziji i da je, iako najstarija po godinama, u troskoku praktično najmlađa po stažu.

Najveći uspesi

• Olimpijske igre: bronza u Riju 2016. (7,08 m).
• Svetsko prvenstvo na otvorenom: zlato u Budimpešti 2023. (7,14 m), bronza u Moskvi 2013. (6,82 m) i Pekingu 2015. (7,01 m).
• Svetsko dvoransko prvenstvo: zlato u Birmingemu 2018. (6,96 m) i Beogradu 2022. (7,06 m), srebro u Portlandu 2016. (7,07 m), bronza u Sopotu 2014. (6,77 m).
• Evropsko prvenstvo na otvorenom: zlato u Amsterdamu 2016. (6,94 m) i Minhenu 2022. (7,06 m), srebro u Cirihu 2014. (6,81 m).
• Evropsko dvoransko prvenstvo: zlato u Pragu 2015. (6,98 m), Beogradu 2017. (7,24 m) i Glazgovu 2019. (6,99 m), bronza u Istanbulu 2023. (6,91 m).
• Dijamantska liga: pet trofeja u skoku udalj (2016, 2017, 2021, 2022, 2023).
• Ostalo: zlato na Mediteranskim igrama 2018. u skoku udalj, srebro na Mediteranskim igrama 2026. u troskoku, zlato na Univerzijadi 2009. i na Svetskom juniorskom prvenstvu 2008.

Privatni život

Ivana Španović živi u Novom Sadu. U septembru 2021. godine udala se za fitnes nutricionistu Marka Vuletu i tada je preuzela njegovo prezime, pa se do kraja 2023. takmičila kao Ivana Vuleta.

U decembru 2023. javnost je saznala da se par razvodi. Ivana je tada izjavila da je privatni život uvek nastojala da zadrži privatnim i zamolila je za poštovanje intime. Na društvenim mrežama vratila je devojačko prezime Španović.

Van sporta, 2022. godine pokrenula je sopstveni brend kupaćih kostima Hero Swim.

Zanimljivosti

• Bila je prvi srpski atletičar sa medaljom na svetskim prvenstvima na otvorenom (Moskva 2013).
• Poseduje 19 pobeda na mitinzima Dijamantske lige, što je rekord među skakačicama udalj.
• Postavila je 32 seniorska rekorda Srbije: 13 na otvorenom i 19 u dvorani.
• Rekordi Srbije vezani su i za druge discipline: 60 metara u dvorani (7,31), petoboj u dvorani (4.240 bodova) i troskok u dvorani (14,41 m).
• Njen dvoranski skok od 7,24 metra ujedno je drugi najbolji u istoriji evropskih dvoranskih prvenstava.
• Olimpijska bronza iz Ria bila je prva atletska olimpijska medalja za Srbiju posle 60 godina.

Nagrade i priznanja

• Sportistkinja godine Olimpijskog komiteta Srbije: 2013, 2015, 2022. i 2023. godine.
• Najbolja mlada sportistkinja Srbije za 2008. godinu.
• Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena, koji joj je predsednik Srbije Tomislav Nikolić uručio povodom Dana državnosti 2017. godine.
• Februarska nagrada Grada Novog Sada za 2016. godinu.
• Odlikovanje u Republici Srpskoj.

Nasleđe i uticaj

Ivana Španović prva je srpska atletičarka koja je osvojila medalju na svetskom prvenstvu, seniorsko svetsko zlato u dvorani i svetsko zlato na otvorenom. Njene medalje i rekordi doneli su srpskoj atletici međunarodnu vidljivost koju ranije nije imala, a Novi Sad i Atletski klub Vojvodina svrstali su na atletsku mapu sveta.

Pored rezultata, njena karijera važna je i zbog trajanja i prilagodljivosti. Posle skoro dve decenije u skoku udalj odlučila je da počne iznova u troskoku, i to uz mlađe saigračice poput Aleksandrije Mitrović u reprezentaciji. Time je pokazala da se vrhunski sport može nastaviti i posle povreda, razočaranja i najavljenog kraja karijere.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Ivana Španović?

Ivana Španović srpska je atletičarka, svetska šampionka u skoku udalj iz 2023. godine i osvajačica bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Riju 2016. Danas se takmiči i u troskoku.

Kada i gde je rođena Ivana Španović?

Rođena je 10. maja 1990. godine u Zrenjaninu, u tadašnjoj SFR Jugoslaviji.

Koliko je medalja osvojila Ivana Španović?

Na najvećim seniorskim takmičenjima osvojila je 15 medalja: osam zlatnih, dve srebrne i pet bronzanih. Sedam su sa evropskih prvenstava, sedam sa svetskih i jedna sa Olimpijskih igara.

Koji je lični rekord Ivane Španović u skoku udalj?

Njen rekord u dvorani iznosi 7,24 metra (Beograd, 2017), a na otvorenom 7,14 metara (Budimpešta, 2023). Oba rezultata su rekordi Srbije.

Da li je Ivana Španović osvojila olimpijsku medalju?

Jeste. Na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine osvojila je bronzanu medalju skokom od 7,08 metara. Bila je i četvrta u Tokiju 2021. godine.

Ko je trener Ivane Španović?

Trener joj je Goran Obradović, sa kojim sarađuje od 2010. godine.

Zašto je Ivana Španović prešla u troskok?

Nakon Olimpijskih igara u Parizu 2024. odlučila je da se posveti novoj disciplini. Rekla je da je deset godina čekala zeleno svetlo za troskok. Svoj rekord u dvorani od 14,41 metar postavila je u januaru 2026. godine.

Zašto je Ivana Španović nekada nosila prezime Vuleta?

Prezime Vuleta preuzela je nakon udaje u septembru 2021. godine. Posle razvoda, koji je javnosti saopšten u decembru 2023, vratila je devojačko prezime Španović.

Za koji klub nastupa Ivana Španović?

Nastupa za Atletski klub Vojvodina iz Novog Sada, čija je članica od 2007. godine.

Zaključak

Ivana Španović jedna je od najuspešnijih srpskih sportistkinja svih vremena. Od prvih koraka u Zrenjaninu do svetskog zlata u Budimpešti osvojila je 15 velikih medalja, postavila 32 nacionalna rekorda i pet puta pobedila u Dijamantskoj ligi.

Njena karijera obeležena je i povredama i padovima, poput Londona 2017. ili Pariza 2024, ali i sposobnošću da se uvek vrati. Prelazak u troskok posle 35. godine najbolje pokazuje zašto je Ivana Španović ostala jedno od najprepoznatljivijih imena srpskog sporta.