Ko je Čedomir Jovanović

Čedomir Jovanović (Beograd, 13. april 1971), poznat i kao Čeda Jovanović, srpski je političar, osnivač i dugogodišnji predsednik Liberalno demokratske partije (LDP). Prvi put se istakao u javnosti kao jedan od studentskih lidera protesta protiv režima Slobodana Miloševića tokom zime 1996–1997. godine.

Posle promena 2000. godine postao je narodni poslanik i, sa samo 29 godina, najmlađi šef poslaničke grupe u istoriji Srbije. Učestvovao je u pregovorima sa Miloševićem tokom njegovog hapšenja 2001. godine, a u martu 2003. postao je potpredsednik Vlade Srbije. Nakon sukoba sa vrhom Demokratske stranke osnovao je LDP i predvodio ga na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Poznat je po otvorenom zalaganju za nezavisnost Kosova, proevropskoj orijentaciji i suočavanju sa ratnom prošlošću. Zbog tih stavova više puta je dobijao pretnje, a zbog javnih istupa i sporova često je bio u središtu pažnje medija.

Rani život i detinjstvo

Jovanović je rođen u beogradskoj porodici srednjeg staleža. Roditelji, Jovica i Milena (rođena Mršić), po zanimanju su bili ekonomisti. Odrastao je u Novom Beogradu, gde je završio osnovnu školu „Ivan Gundulić“ sa prosečnim uspehom.

Tokom 1992. godine služio je vojni rok u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, u mestu Gradiška, u vreme rata u Bosni i Hercegovini. Čedomir Antić, njegov kasniji saborac, zabeležio je da je Jovanović nekada bio ponosan na to iskustvo, ali da je tokom godina promenio ocenu o ratu.

Obrazovanje

Najpre je upisao Devetu beogradsku gimnaziju, ali se ubrzo prebacio u Treću ekonomsku školu, koju je i završio. Nakon toga upisao je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, ali je odustao posle samo nedelju dana nastave.

Potom je upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, na smeru dramaturgija, gde je diplomirao 1998. godine, u 27. godini. Prema dostupnim izvorima, još tokom studija radio je kao novinar. Nikada se nije profesionalno bavio dramaturgijom i napisao je tek nekoliko drama koje nisu izvedene ni objavljene.

Studentski protesti 1996–1997

Zimski protesti 1996–1997. godine predstavljali su prvu veliku političku scenu na kojoj se Čedomir Jovanović pojavio. Bio je jedan od studentskih lidera, a zajedno sa Čedomirom Antićem pripadao je jezgru Studentskog političkog kluba (SPK), koji je organizovao proteste i kasnije uspešno pozvao na bojkot republičkih izbora 1997. godine.

Demonstracije su trajale oko tri meseca i pratili su ih sukobi sa policijom. Kao jedan od pet predstavnika protestnog pokreta, Jovanović se sastao sa generalom Momčilom Perišićem i ministrom unutrašnjih poslova Zoranom Sokolovićem. Tokom protesta poginuo je Predrag Starčević, 24. decembra 1996. godine, o čemu je Jovanović razgovarao sa ministrom Sokolovićem.

Prema kasnije objavljenim svedočenjima, članove SPK je u to vreme, bez njihovog znanja, pratila Državna bezbednost.

Početak karijere

Kada su se protesti stišali početkom 1997. godine, Jovanović je nameravao da se potpuno povuče iz politike. Međutim, u više razgovora o budućnosti SPK zalagao se da se klub priključi Demokratskoj stranci. Antić je na kraju pristao, ali je SPK praktično prestao da postoji, jer su mnogi članovi tada odustali.

U februaru 1998. godine većina članova SPK, zajedno sa Jovanovićem, pristupila je Demokratskoj stranci (DS). Tri člana kluba pristupila su Demokratskoj stranci Srbije. U DS-u se Jovanović približio lideru stranke Zoranu Đinđiću, čiji će ga prijatelj i saradnik biti do njegovog ubistva.

Uspon do popularnosti

Nakon pada Slobodana Miloševića, Jovanović je izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije na izborima 23. decembra 2000. godine, na listi Demokratske opozicije Srbije (DOS). Do 2003. godine bio je šef poslaničke grupe DOS-a, a sa 29 godina postao je najmlađi političar u Srbiji koji je obavljao takvu funkciju.

U tom periodu postao je jedna od najvidljivijih ličnosti nove vlasti. Bio je blizak sa premijerom Đinđićem i često se pojavljivao u javnosti kao zagovornik reformi i saradnje sa Zapadom.

Pokušaj atentata i predaja Slobodana Miloševića

Ujutru 6. februara 2001. godine Jovanović je u jednom beogradskom restoranu učestvovao u razgovoru sa Frankom Simatovićem, tadašnjim funkcionerom Državne bezbednosti, ministrom unutrašnjih poslova Dušanom Mihajlovićem i Miloradom Ulemekom. Razgovaralo se o neraskrivenim zločinima, među kojima su ubistvo Slavka Ćuruvije i nestanak Ivana Stambolića.

Nešto kasnije, nedaleko od mesta gde je parkirao vozilo, eksplodirao je njegov automobil, mitsubishi pajero, i oštetio nekoliko obližnjih vozila. Prema izvorima, ekspertiza je pokazala da je reč o bombi sa tempiranim mehanizmom. Jovanović nije povređen. Bivši šef Državne bezbednosti Jovica Stanišić kasnije je izjavio da je to učinio neko iz službe. U julu 2002. ministar Mihajlović izjavio je da se Jovanović nalazi na svim spiskovima za likvidaciju.

Dana 31. marta 2001. godine, kada su specijalne jedinice opkolile Miloševićevu vilu, Jovanović je bio jedan od pregovarača koji su uticali da se bivši predsednik mirno preda. U intervjuima je kasnije pričao da je Miloševićeva ćerka Marija pucala u pravcu vozila u kojem se nalazio nakon što su ga obezbeđenje izvelo, ali da ju je iz razumevanja prema njenom položaju odbio da tereti pred sudom.

Potpredsednik Vlade Srbije

Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. godine, Jovanović je u vladi novog premijera Zorana Živkovića postao potpredsednik Vlade Srbije. Tu funkciju obavljao je od 18. marta 2003. do 3. marta 2004. godine.

U to vreme njegov uticaj u Demokratskoj stranci počeo je da slabi. Pred parlamentarne izbore u decembru 2003. godine njegovo ime nije se našlo na izbornoj listi stranke, a na kongresu u februaru 2004. nije dobio dovoljno podrške delegata za mesto u glavnom odboru.

Raskid sa Demokratskom strankom i osnivanje LDP-a

Jovanović je javno kritikovao novog predsednika stranke Borisa Tadića, pre svega zbog politike kohabitacije sa Vladom Vojislava Koštunice. U jesen 2004. objavio je otvoreno pismo Tadiću, na koje je ovaj odgovorio da ga nije ni pročitao, a smatrao ga je političkom ponudom. Nakon neuspelog pokušaja da preuzme vođstvo DS-a, formirao je „liberalno-demokratsku frakciju“ unutar stranke, što je bilo protivno statutu, i isključen je 3. decembra 2004. godine.

U međuvremenu osnovao je nevladinu organizaciju Centar za modernu politiku, čije su aktivnosti bile ograničene. U julu 2005. objavio je knjigu „Moj sukob sa prošlošću“. Liberalno demokratsku partiju osnovao je 5. novembra 2005. godine, sa saradnicima među kojima su bili Nenad Prokić i Branislav Lečić. Na osnivačkoj skupštini u Domu omladine izabran je za prvog predsednika stranke, u 34. godini života.

Predsednički i parlamentarni izbori

Na parlamentarnim izborima u januaru 2007. godine koalicija koju je predvodio LDP, zajedno sa Građanskim savezom Srbije, Socijaldemokratskom unijom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, osvojila je nešto više od pet odsto glasova i tesno prešla cenzus. Kampanju je vodio pod sloganom „Od nas zavisi“.

U januaru 2008. godine Jovanović je bio kandidat za predsednika Srbije pod sloganom „Život je zakon!“. Osvojio je 5,34 odsto glasova i završio na petom mestu, daleko iza Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, koji su ušli u drugi krug. Pred drugi krug odlučio je da ostane neutralan. Na predsedničkim izborima u maju 2012. ponovo je bio kandidat i osvojio 5,03 odsto glasova, što je bilo šesto mesto. U toj kampanji učestvovao je u televizijskoj debati sa Miloradom Dodikom.

Najbolji izborni rezultat LDP je ostvario u maju 2012, kada je koalicija „Preokret – Čedomir Jovanović“, sa Srpskim pokretom obnove, Socijaldemokratskom unijom, Bogatom Srbijom i drugim partijama, osvojila 6,53 odsto glasova i 19 poslaničkih mesta. Na vanrednim izborima 16. marta 2014. LDP je osvojio 3,35 odsto i nije prešao cenzus, a Jovanović je tada izjavio da ne podnosi ostavku. Na izborima 2016. nastupio je u koaliciji Saveza za bolju Srbiju sa Tadićevom Socijaldemokratskom strankom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine, koja je, prema izjavama lidera koalicije, prešla cenzus. Na parlamentarnim izborima 2022. predvodio je listu „Čedomir Jovanović – Koalicija za mir“. U februaru 2017. napustio je poslanički klub LDP-a i pristupio klubu LSV–Zelena stranka kako bi taj klub ostao u Skupštini.

Stavovi o Kosovu i regionu

Jovanović je među retkim srpskim političarima koji su otvoreno podržali nezavisnost Kosova, zbog čega je stekao simpatije dela albanske javnosti, ali i brojne kritike u Srbiji. Smatra da se pitanje Kosova ne sme ostavljati za kraj i da je saradnja sa celim regionom ključna za budućnost Srbije.

U martu 2019. godine imenovan je za savetnika člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Komšića, bez naknade. Susreo se i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem (alb. Albin Kurti). U kampanji 2022. godine isticao je potrebu da se govori o ratnim zločinima iz bliske prošlosti i o Đinđiću, kao i da se očuva mir u regionu.

Tokom debate sa Miloradom Dodikom 2012. godine branio je svoj raniji stav o nastanku Republike Srpske, što je u javnosti izazvalo snažne reakcije.

Najveći uspesi

• Jedan od vođa studentskih protesta 1996–1997. godine i suosnivač Studentskog političkog kluba.
• Najmlađi šef poslaničke grupe u istoriji Srbije (sa 29 godina).
• Pregovarač tokom hapšenja Slobodana Miloševića 31. marta 2001. godine.
• Potpredsednik Vlade Srbije od 18. marta 2003. do 3. marta 2004. godine.
• Osnivač i prvi predsednik Liberalno demokratske partije (2005).
• Kandidat za predsednika Srbije 2008. i 2012. godine.
• Najbolji izborni rezultat LDP-a 2012. godine: 6,53 odsto glasova i 19 poslanika.

Privatni život

Jovanović je bio u braku sa Jelenom (rođ. Savić), poreklom iz Nevesinja u Bosni i Hercegovini. Imaju četvoro dece. U decembru 2024. godine Jovanović je medijima potvrdio da se razvodi posle 25 godina braka. Zbog pretnji koje je dobijao još od 2001. godine, on i njegova porodica godinama žive pod policijskom zaštitom.

Pored politike, bavi se i preduzetništvom; prema podacima iz medija, navodio se kao menadžer kompanije „Fidelinka“ iz Subotice. U julu 2020. godine bolovao je od kovida-19 i bio hospitalizovan, a kasnije je izjavio da je zbog bolesti nekoliko godina bio odsutan iz političkog života, iz kojeg se potom vratio.

Kontroverze i sporna pitanja

Tokom 2003. godine, kada je bio poslanik i potpredsednik Vlade, deo medija i političkih protivnika optuživao ga je za kontakte sa osobama iz kriminalnih krugova. Jovanović je priznao da je prisustvovao određenim susretima, ali je negirao bilo kakvo nezakonito delovanje, objašnjavajući da su ti kontakti imali za cilj suzbijanje mafije i očuvanje političke stabilnosti.

U novembru 2007. godine javno je optužio privrednika Miroslava Miškovića da je preko posrednika pokušao da utiče na stav Vlade o Kosovu u zamenu za skidanje sa američke vize-crne liste. Mišković je optužbe odbacio i uzvratio sopstvenim. Ambasada SAD u Beogradu demantovala je tvrdnje i autentičnost dokumenta koji je Jovanović objavio, a u depeši koja je procurila 2011. navodi se da je dokument falsifikovan.

U martu 2011. godine, u skupštinskoj raspravi o Libiji, kritikovao je ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića zbog poseta afričkim zemljama; njegova izjava izazvala je protest alžirskog ambasadora u Srbiji, koji ju je ocenio rasističkom. Dana 2. juna 2021. učestvovao je u incidentu u Beogradu u kojem je razbijeno staklo lokala brze hrane, nakon čega je tužilaštvo naložilo istragu. Ranije je Treće osnovno javno tužilaštvo podnelo krivičnu prijavu protiv njega zbog razbijanja stakla na kiosku nakon sukoba sa navijačima, a Jovanović je tvrdio da je delovao u samoodbrani.

Zanimljivosti

• Sa 34 godine postao je prvi predsednik LDP-a, a sa 29 godina najmlađi šef poslaničke grupe u istoriji Srbije.
• Prema izjavi funkcionera stranke, LDP je bila prva stranka u Srbiji čiji je predsednik birao direktnim glasanjem članova.
• Američki nedeljnik „Njuzvik“ (Newsweek) objavio je decembra 2005. godine opširan tekst o Jovanoviću, u kojem je iznosio stavove o Kosovu i vezama Republike Srpske sa Beogradom.
• Pošto je diplomirao dramaturgiju, napisao je nekoliko drama koje nikada nisu izvedene.
• Njegova kampanja 2008. godine vodila se pod sloganom „Život je zakon!“.

Nasleđe i uticaj

Čedomir Jovanović je jedna od najpoznatijih i najpodeljenijih ličnosti srpske politike posle 2000. godine. Pristalice ga vide kao dosledno proevropskog političara koji je otvorio pitanja Kosova, ratnih zločina i regionalnog pomirenja, o kojima su drugi izbegavali da govore. Kritičari mu zameraju stil javnog nastupa, sporove i činjenicu da LDP nije uspeo da zadrži parlamentarni uticaj.

Sam Jovanović je više puta tvrdio da je misija LDP-a bila da zastupa određene ideje, a ne da osvoji vlast, i da su te ideje kasnije delimično preuzeli i drugi. Prema podacima iz Vikipedije, LDP trenutno nema poslanika u Narodnoj skupštini. Izvori se razlikuju oko njegovog današnjeg statusa u stranci: Vikipedija ga navodi kao aktuelnog predsednika LDP-a, dok ga pojedini mediji opisuju kao bivšeg lidera.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Čedomir Jovanović?

Čedomir Jovanović je srpski političar, osnivač Liberalno demokratske partije, bivši potpredsednik Vlade Srbije i jedan od vođa studentskih protesta protiv Slobodana Miloševića 1996–1997. godine.

Kada i gde je rođen Čedomir Jovanović?

Rođen je 13. aprila 1971. godine u Beogradu, u porodici ekonomista Jovice i Milene Jovanović.

Koji fakultet je završio Čedomir Jovanović?

Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1998. godine. Ranije je odustao od studija na Ekonomskom fakultetu posle nedelju dana.

Koju funkciju je obavljao u Vladi Srbije?

Bio je potpredsednik Vlade Srbije od 18. marta 2003. do 3. marta 2004. godine, u vladi premijera Zorana Živkovića.

Kada je osnovan LDP?

Liberalno demokratska partija osnovana je 5. novembra 2005. godine, a Jovanović je izabran za njenog prvog predsednika.

Kakvu je ulogu imao u predaji Slobodana Miloševića?

Prilikom hapšenja 31. marta 2001. godine učestvovao je u pregovorima sa Miloševićem kako bi se bivši predsednik mirno predao vlastima.

Koliko puta je Čedomir Jovanović bio kandidat za predsednika Srbije?

Dva puta: 2008. godine osvojio je 5,34 odsto glasova (peto mesto), a 2012. godine 5,03 odsto glasova (šesto mesto).

Da li je Čedomir Jovanović i dalje na čelu LDP-a?

Izvori se razlikuju. Vikipedija ga i dalje navodi kao lidera LDP-a, dok ga pojedini mediji nazivaju bivšim liderom. LDP trenutno nema poslanika u Narodnoj skupštini.

Zaključak

Životni put Čedomira Jovanovića povezuje nekoliko ključnih poglavlja novije srpske istorije: protest studenata 1996–1997, pad Miloševićevog režima, vreme Zorana Đinđića i političke podele koje su usledile. Od najmlađeg šefa poslaničke grupe do osnivača LDP-a i dvostrukog predsedničkog kandidata, ostao je ličnost oko koje se mišljenja i dalje razilaze, ali čije su teme, od evropskog puta do odnosa prema Kosovu i prošlosti, ostale deo javne rasprave u Srbiji.