Ko je Mladen Savatović

Mladen Savatović (Zrenjanin, 4. decembar 1991) srpski je novinar i reporter televizije N1. Poznat je po istraživačkim dokumentarnim filmovima, kao i po terenskom izveštavanju sa protesta i političkih događaja širom Srbije.

Za dokumentarni film „Kraljevi asfalta“ dobio je 2022. godine nagradu „Dejan Anastasijević“ Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Godine 2026. dobio je i nagradu „Dušan Bogavac“ za novinarsku etiku i hrabrost. Njegovo ime javnost je dodatno upamtila nakon javnog sukoba sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u decembru 2025. godine.

Rani život i detinjstvo

Mladen Savatović rođen je u Zrenjaninu. Za sebe kaže da je iz Novog Sada, grada u kojem je školovan i sa kojim je ostao povezan. Kao dečak nije unapred znao čime će se baviti. Prema N1 i Danasu, razmišljao je o tome da postane veterinar, lekar, pravnik ili agroekonom.

Ljubav prema životinjama ostala je njegova stalna odlika. Upravo ona ga je odvela u srednju školu poljoprivrednog smera, o kojoj je govorio i u razgovorima za medije.

Obrazovanje

Srednju poljoprivrednu školu u Futogu završio je kao veterinarski tehničar. Danas navodi da je potom upisao i agroekonomiju. Pomisao na kancelarijski posao i život posvećen jednoj oblasti ga je, kako se prenosi, odbijala.

Odluku je promenila želja da istražuje, prenosi znanje drugima i traga za istinom. Zato se opredelio za žurnalistiku na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Kasnije je rekao da je to bila najbolja odluka u njegovom životu.

Novinarstvom se počeo baviti još tokom studija. Već na drugoj godini postao je glavni i odgovorni urednik portala „Univerzitetski odjek“. Sa kolegama i profesorima radio je na unapređenju studentskog novinarstva. U razgovoru za Nova.rs naveo je da se studentskim medijima bavi od 2013. godine.

Početak karijere

Profesionalno se novinarstvom bavi od 2017. godine. Od 2017. do 2019. pisao je za Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE. Istraživao je ekologiju, nameštanje javnih nabavki i zloupotrebe političke moći.

Prve veće priče objavio je upravo u tom periodu. U jednoj od njih opisao je kako lokalne samouprave i privatni šinteri, uz tvrdnju da brinu o napuštenim psima i mačkama, troše novac iz opštinskih budžeta. Životinje su, kako je navodio, u nehumanim uslovima premeštane iz jednog sela u drugo. Tu priču je kasnije nazvao svojom prvom velikom istraživačkom pričom.

Bavio se i serijalom tekstova o malverzacijama pri izgradnji tržnog centra „Promenada“ u Novom Sadu. Za taj serijal dobio je prvu nagradu za istraživačko novinarstvo. Za sveukupan angažman u novinarstvu u 2018. godini primio je i priznanje Novosadske novinarske škole i Fondacije „Marina Kovačev“.

Uspon do popularnosti

Nakon rada u VOICE-u postao je reporter televizije N1. U oktobru 2026. rekao je da u toj redakciji radi osam godina. Na televiziji se afirmisao kao autor dokumentarnih filmova u seriji „Ispod površine“, ali i kao reporter koji izveštava direktno sa ulice.

Kao mentorku u redakciji izdvojio je koleginicu Maju Nikolić. Zahvalio joj se na savetima i razumevanju kada je primao prvu veću nagradu za televizijski rad. U razgovoru za Nova.rs govorio je i o položaju mladih novinara u Srbiji. Navodio je niske zarade, veliki obim posla, pritiske i pretnje kao najveće probleme struke.

Od 2024. godine, a posebno tokom 2025, javnost ga je najčešće viđala na protestima i blokadama. U januaru 2026. platforma Zoomer proglasila ga je za novinara godine za 2025. U obrazloženju je istaknuto njegovo stalno izveštavanje sa terena, uključujući protest u Vrbasu.

Najveći uspesi

Dokumentarni film „Kraljevi asfalta“

Dokumentarac „Ispod površine – Kraljevi asfalta“ prvi je Savatovićev film i prva nagrada koju je dobio u toj kategoriji. Za njega je 5. maja 2022. primio nagradu „Dejan Anastasijević“ u kategoriji elektronskih medija. Nagradu dodeljuje NUNS, a imenovana je po novinaru nedeljnika Vreme koji je izveštavao o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Predsednik žirija bio je Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme. Kako je tada saopšteno, među 72 prijavljena priloga i dokumentarca nominovana su bila i dva Savatovićeva kolege iz N1, Jelena Mirković i Vanja Đurić. Savatović je rekao da je film timski rad. Zahvalio je montažeru Igoru Lakiću i snimateljima Aleksandru Cvrkotiću i Srđanu Milivojeviću. Nagradu je uručeno u prisustvu NUNS-ovog predsednika Željka Bodrožića i američkog ambasadora Kristofera Hila (engl. Christopher Hill).

Istraživačke priče

Pored dokumentarca, najviše ga vezuju za istraživanja o šinterima i ponašanju lokalnih samouprava, kao i za novosadsku „Promenadu“. U razgovoru za Nova.rs rekao je da ne može da izabere jednu priču na koju je najponosniji. Svaku kojoj se posvetio do detalja smatra izazovnom.

Konferencija za novinare u decembru 2025.

Savatović je 16. decembra 2025. na konferenciji za novinare postavio pitanja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Pitao je o optužnici protiv ministra kulture Nikole Selakovića, o odluci kompanije Affinity Partners da se povuče iz projekta Generalštab i o šatorskom naselju Ćacilend u centru Beograda.

Prema pisanju medija, Vučić nije odgovorio na pitanja. Nazvao ga je lažovom i nevaspitanim i zapretio da će ga „prevaspitati“ jer to, kako je rekao, nisu uradili njegovi roditelji. Savatović je potom rekao da mu je najteže pala upravo reč o roditeljima. Najavio je da će tužiti predsednika.

Udruženje novinara Srbije ocenilo je da je način obraćanja bio neprimeren. Savatović je dodao da pitanja nisu bila čujna u prenosu uživo, jer reporteri nisu imali mikrofon, što je ranije bila praksa. Evropska demokratska partija (EDP) oglasila se podrškom, navodeći da su novinari stub demokratske odgovornosti. Nakon događaja stizale su mu nove pretnje, a redakcija N1 prijavila ih je Višem javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

Pretnje i napadi tokom izveštavanja

Savatović je više puta bio meta pretnji tokom rada. U decembru 2023. napadnut je dok je izveštavao sa protesta u centru Beograda. Zoomer je 2026. podsetio i na protest u Vrbasu, gde je, prema navodima, ka njemu i njegovim kolegama bacano kamenje.

Dana 2. oktobra 2026, ispred Skupštine Beograda, jedan muškarac mu je pretio da će ga udariti. Sledećeg dana, 3. oktobra, Savatović i snimatelj Ivan Pavlović snimali su zgradu u Ulici kraljevića Marka u Beogradu, za koju se sumnjalo da je korišćena za prijavu takozvanih fantomskih birača. Kako je izvestio N1, Momčilo Mandić, otac bivšeg rukometaša Vladimira Mandića, počeo je da ga vređa i da mu preti. Zatim je pokušao fizički da ga napadne, što je sprečio muškarac za koga je N1 saznao da je pripadnik policije. Patrola je potvrdila dolazak, ali se na mestu događaja nije pojavila.

Nezavisna udruženja novinara i medijske organizacije više puta su ove događaje osudile i tražila su reakciju nadležnih organa.

Odlazak kolega iz redakcije N1

U oktobru 2026. nedeljnik Vreme potvrdio je da je deset novinara N1 dalo otkaz, među njima Danica Vučenić, Nataša Miljković, Mia Bjelogrlić i Ana Novaković. Savatović je tim povodom kolegama poželeo sve najbolje i rekao da je redakcija mnogo toga uradila.

Istog dana poručio je da bi, u slučaju cenzure, otpuštanja ili nametanja uredničkog kadra, sa kolegama pozvao gledaoce da ugase program. Dodao je da su oni N1, a ne logo na mikrofonu.

Privatni život

O privatnom životu Mladen Savatović govori retko. U razgovorima navodi da slobodno vreme provodi sa prijateljima i porodicom i da voli filmove i serije. N1 u njegovoj biografiji ističe da mu je najveća ljubav keruša Klea.

Zanimljivosti

• Pre novinarstva razmišljao je da postane veterinar, lekar, pravnik ili agroekonom.
• Kao student bio je glavni i odgovorni urednik portala „Univerzitetski odjek“.
• Za sebe kaže da je u novinarstvu „univerzalni sveznalica“, jer se tema stalno menja, od ekologije do sudstva.
• Nagradu „Dušan Bogavac“ podelio je sa portalom Mašina.

Nagrade i priznanja

• Nagrada za novinarsku hrabrost u oblasti zaštite životne sredine, koju dodeljuje Vojvođanska zelena inicijativa.
• Pohvala za izuzetan rad i hrabrost Novosadske novinarske škole.
• Nagrada za vrhunske doprinose istraživačkom i analitičkom novinarstvu Nezavisnog društva novinara Vojvodine i VOICE-a.
• Priznanje Novosadske novinarske škole i Fondacije „Marina Kovačev“ za angažman u 2018. godini.
• Nagrada „Dejan Anastasijević“ NUNS-a za film „Kraljevi asfalta“ (2022).
• Novinar godine za 2025, platforma Zoomer (januar 2026).
• Nagrada „Dušan Bogavac“ za novinarsku etiku i hrabrost, NUNS i Fondacija „Dušan Bogavac“ (2026).

Nagradu „Dušan Bogavac“ NUNS je najavio 15. oktobra 2026, a svečano je uručena 21. oktobra. U obrazloženju žirija stoji da Savatović već drugu godinu zaredom svojim izveštavanjem pokazuje šta znači biti hrabar i etičan novinar. Žiri su činili Željko Bodrožić, Verica Marinčić, Tamara Skrozza i Filip Mladenović, a nagradu je dobio zajedno sa portalom Mašina, čiju je redakciju predstavljala koordinatorka Irena Pejić. Savatović je nagradu posvetio kolegama iz N1, koje je opisao kao redakciju u najtežim trenucima od osnivanja.

Nasleđe i uticaj

Mladen Savatović pripada generaciji novinara koji su karijeru započeli u malim, nezavisnim redakcijama u Vojvodini, a potom je nastavili na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću. Njegovi dokumentarni filmovi i istraživanja pokazali su koliko dugoročan rad na jednoj temi može da utiče na javni interes.

Kao reporter koji svakodnevno izveštava sa ulice i postavlja neugodna pitanja, postao je jedno od prepoznatljivih lica nezavisnog novinarstva u Srbiji. Priznanja koja je dobio od strukovnih udruženja i organizacija mladih potvrđuju da su njegov rad i držanje u teškim okolnostima ostavili trag među kolegama i publikom.