Ko je Bojana Savović?

Bojana Savović (Zemun, 1978) srpska je pravnica i zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Od 2001. godine radi u tužilaštvu, a veći deo karijere posvetila je koruptivnim krivičnim delima, kao što su zloupotreba službenog položaja, pranje novca, pronevera i poreska utaja.

Široj javnosti postala je poznata u februaru 2023. godine. Tada je, posle hapšenja šest osoba osumnjičenih za zloupotrebe u Elektroprivredi Srbije (EPS), skinuta sa predmeta na kojem je radila više od godinu dana. Taj događaj izazvao je veliku reakciju stručne javnosti, pravničkih udruženja i građana.

Od tada je Bojana Savović često u središtu javne pažnje. Govori o samostalnosti tužilaštva, protiv nje je podnet veći broj disciplinskih prijava, a dobila je i više javnih priznanja. Njeni kritičari i podržavaoci različito ocenjuju njeno javno delovanje. Ovaj tekst opisuje samo činjenice koje su potvrđene u više izvora.

Rani život i detinjstvo

Bojana Savović rođena je 1978. godine u Zemunu, u Beogradu. Tačan datum rođenja nije javno poznat. Prema njenim izjavama za dnevni list Danas, odrasla je u široj porodici u kojoj su obrazovanje i disciplina imali veliku težinu.

Majka joj je bila profesorka srpskog jezika, a obe tetke radile su u prosveti. Kaže da su joj baka i deka, a potom i roditelji, živeli i radili u Zemunu. Ulica u kojoj je rođena i u kojoj i danas živi ostala je njeno stalno mesto stanovanja.

O osnovnoškolskim danima govorila je kao o vremenu strogih pravila i poštovanja autoriteta. Izostanak iz škole, kako je navela, nije postojao kao opcija. Za sebe kaže da je kao dete bila nemirne prirode, puna energije i bunta.

Obrazovanje

Osnovnu školu završila je u Zemunu. Potom je pohađala Desetu beogradsku gimnaziju „Mihajlo Pupin“. Prema sećanjima njene razredne starešine, koja se javila javnosti, već u gimnaziji važila je za aktivnu i upornu osobu koja se zalaže za pravdu.

Nakon gimnazije upisala je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Studije je završila 2001. godine. O tom periodu rekla je da su devedesete bile teške za sve, ali da su je teška vremena dodatno motivisala da bude dobar student, da završi fakultet u roku i sa dobrim prosekom.

Tokom studija bila je članica debatnog kkluba. Opredelila se za krivični smer, a posebno su je zanimale kriminalistika, kriminologija i sudska medicina. Pored srpskog, govori engleski, ruski i italijanski jezik.

Početak karijere

Iste godine kada je diplomirala, 2001, počela je da radi kao pripravnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Prema podacima koje je objavio Danas, radila je i u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove, kao i u Ministarstvu rada. Od 2006. godine bila je sekretar Okružnog tužilaštva.

Krajem 2009. izabrana je za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Tu je stekla iskustvo u radu na krivičnim predmetima i u neposrednom odnosu s policijom i sudovima.

Od 2014. godine radila je u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Tamo se bavila koruptivnom materijom: zloupotrebom položaja, pranjem novca, pronevernom i poreskom utajom. Time je postavljen temelj njene kasnije specijalizacije.

Rad na suzbijanju korupcije

Savović je pohađala tridesetak stručnih kurseva i seminara, a većina se odnosila na borbu protiv korupcije. Bila je predavač na brojnim obukama u zemlji i inostranstvu. Autor je i većeg broja stručnih radova i tekstova iz oblasti borbe protiv korupcije i unapređenja rada tužilaštva.

U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu postupala je u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. U javnosti je tada važila za jednu od stručnijih i bolje obučenih tužiteljki za ovu oblast. Pominje se da je, zajedno s koleginicom Jasminom Paunović, učestvovala na obukama o borbi protiv korupcije i pranja novca na kojima su bili i predstavnici američkih agencija.

U jednom razgovoru za podkast Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) govorila je o tužilačkoj istrazi i potrebi za specijalizacijom zamenika javnih tužilaca. Isticala je da viša tužilaštva treba da se specijalizuju za javne nabavke i tokove novca, a osnovna za nasilje u porodici i poreske utaje. Kao važno pitanje navodila je i samostalnost zamenika tužioca u odnosu na pretpostavljene.

Slučaj EPS i premeštaj iz antikoruptivnog odeljenja

U februaru 2023. godine policija i Više javno tužilaštvo uhapsili su šest osoba osumnjičenih da su Elektroprivredu Srbije oštetile za oko 7,5 miliona dolara tokom radova na termoelektrani Kostolac B. Bojana Savović bila je tužiteljka koja je više od godinu dana vodila istragu i izdala naredbe za privođenje osumnjičenih.

Odmah nakon akcije skinuta je sa tog predmeta i premeštena iz antikoruptivnog odeljenja u Odeljenje za opšti kriminal. Isto se dogodilo i koleginici Jasmini Paunović, koja je radila na delu predmeta koji se odnosio na pranje novca.

Više javno tužilaštvo je u prvom saopštenju navelo da je Savović prebačena redovnom izmenom godišnjeg rasporeda i po sopstvenoj ranije izraženoj želji. Savović je to odlučno demantovala i izjavila da nije tražila premeštaj niti je odugovlačila predmet. Tužilaštvo je kasnije saopštilo da organizaciji Transparentnost Srbija nije dostavilo odgovor da je ona tražila premeštaj. Udruženje tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije tražili su hitnu reakciju nadležnih organa.

U intervjuu za KRIK Savović je ocenila da se njen slučaj može posmatrati kao poruka da bilo koji predmet može biti oduzet u bilo kom trenutku. Rekla je i da se od dolaska Nenada Stefanovića na čelo Višeg javnog tužilaštva smanjila samostalnost zamenika javnih tužilaca. Ona i Paunović, kako je navela, bile su šesta i sedma tužiteljka premeštene iz tog odeljenja otkad je Stefanović na čelu tužilaštva. Više javno tužilaštvo osporavalo je njene tvrdnje i navodilo da je u pitanju redovan raspored posla.

Zbog ovog slučaja organizovani su skupovi podrške u Beogradu i drugim gradovima, a podršku su dali i profesori Pravnog fakulteta, advokati i udruženja pravnika.

Disciplinske prijave i pritisci

Od 2023. godine protiv Bojane Savović podnet je veći broj prijava disciplinskim organima. Dnevni list Danas navodi da ih je za dve godine bilo više od sedamnaest, pri čemu je najčešći podnosilac bio glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović. Sama Savović ističe da za prethodnih dvadeset godina rada nije imala nijednu prijavu.

U februaru 2024. godine Stefanović je podneo jedanaest prijava, između ostalog zbog njenog učešća na tribinama inicijative ProGlas uoči izbora održanih 17. decembra 2023. U saopštenju se navodi da je time prekršen zakon o javnom tužilaštvu, koji zabranjuje političko delovanje. Savović je odbacila te navode. Rekla je da nikada nije javno podržala nijednu izbornu listu niti rekla za koga građani treba da glasaju, kao i da nijedna politička opcija nije bila predmet njenih nastupa.

Zasebna prijava odnosila se na verbalni sukob s prvim zamenikom glavnog javnog tužioca Miodragom Markovićem, koji se dogodio 13. decembra 2023. u kancelariji u Palati pravde. Marković je prijavu podneo u januaru 2024, a potpisao ju je i Stefanović. Disciplinska komisija Visokog saveta tužilaštva raspravljala je o tom slučaju 29. septembra 2025, a Savović je zatražila javnu raspravu. U izvorima do kojih smo došli konačna odluka nije navedena.

Savović je i sama podnosila prijave. Etičkom odboru Državnog veća tužilaca prijavila je tadašnju prvu zamenicu glavnog tužioca Brankicu Marić, a podnela je prijavu i protiv Stefanovića. Za jednu od njih tvrdi da joj odluka disciplinskog tužioca nikada nije dostavljena.

Juna 2024. premeštena je u Odeljenje za maloletnike, a tom prilikom je rekla da nije dobila obrazloženje. U junu 2025. Vreme je izvestilo da joj je nakon intervjua za taj nedeljnik uklonjena državna zastava ispred kabineta.

Javno angažovanje i podrška kolega

Savović je u više navrata javno govorila o stanju u pravosuđu. Učestvovala je na tribinama inicijative ProGlas, nastupala u medijima i bila članica nevladine organizacije CEPRIS. Njeni stavovi su prihvaćeni kao značajan doprinos raspravi o samostalnosti tužilaštva. Njeni kritičari, uključujući deo udruženja pravnika i provladine medije, ocenjuju da se tužilac mora uzdržavati od javnog političkog delovanja.

U aprilu 2026. postojala su i novija javna reagovanja, kada su udruženja pozvala nadležne organe da utvrde okolnosti objavljenog audio-snimka sa tribine na Pravnom fakultetu. U izvorima nije utvrđen ishod tog postupka.

Savović je više puta bila meta tabloidnih napisa. Sud je usvojio njen tužbeni zahtev za povredu časti i ugleda zbog jednog teksta o skupu u Požegi. Mladen Savatović, novinar N1, i druge kolege često su pratili njene nastupe.

U martu 2023. narodni poslanik i advokat Svetozar Vujačić, prema njenim rečima, rekao joj je „loše ćeš proći“ nakon tribine na Pravnom fakultetu. Vujačić je izjavio da se obratio tužiteljki, ali nakon završetka tribine i bez mikrofona. Savović je o tome obavestila poverenika za samostalnost tužilaca.

Dana 24. februara 2026. podnela je krivičnu prijavu protiv nepoznate osobe nakon što su joj službenom poštom u Palatu pravde stigle pretnje. Ona je tada izjavila da oseća da joj je bezbednost ugrožena. Ovu pretnju osudilo je Nezavisno udruženje novinara i druge organizacije.

Privatni život

Savović je udata i majka dve ćerke. U razgovoru za Danas rekla je da je supruga upoznala nakon završetka fakulteta. Jedna ćerka završila je Zemunsku gimnaziju, kao i njen otac i tetka, a druga je pohađa. Živi u Zemunu, u ulici u kojoj je rođena.

O privatnom životu retko govori. U nekoliko navrata je izjavila da zbog pritisaka i pretnji strahuje za bezbednost svoje porodice. Detalji privatnog života nisu javno poznati i ovde nisu objavljeni.

Zanimljivosti

• Ulica u Zemunu u kojoj je rođena i danas je njena adresa stanovanja.
• Bila je članica debatnog kluba još tokom studija na Pravnom fakultetu.
• Govori engleski, ruski i italijanski.
• Prema sopstvenim rečima, prvu disciplinsku prijavu dobila je nakon dvadeset godina rada.
• Njenu borbu za samostalnost tužilaštva javno su podržale i kolege, među njima Milena Božović i Jasmina Paunović.
• Pravni zastupnik joj je advokat Zdenko Tomanović.

Nagrade i priznanja

Nedeljnik NIN dodelio joj je priznanje „Ličnost godine“, što navode i novinari i CEPRIS. Savović je tim povodom rekla da je zahvalna, ali i da joj je neprijatno, jer to više govori o stanju društva nego o njenom herojstvu.

Organizacija CRTA 2023. godine uručila je nagradu „Hrabri glas“ grupi građana i javnih radnika, među kojima su bile i tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović, kao i tužilac Predrag Milovanović. Savović je dobitnica i nagrade „Osvajanje slobode“, koja se dodeljuje ženama za doprinos promociji ljudskih prava, pravne države i demokratije.

Nasleđe i uticaj

Slučaj Bojane Savović postao je jedan od najpoznatijih primera rasprave o samostalnosti tužilaštva u Srbiji. Njeno javno obraćanje podstaklo je druge tužioce i sudije da se oglase, a organizovani su i protesti i peticije u njenu podršku. Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava ocenila je da je Savović postala simbol zaštite struke i slobode izražavanja.

Njeni oponenti ističu da se javni tužilac mora ponašati u skladu sa zakonom o javnom tužilaštvu i etičkim kodeksom, što, prema njima, uključuje uzdržavanje od političkih tema. Pitanje koliko tužilac sme da govori o stanju u pravosuđu ostaje otvoreno i predmet je stručne rasprave.

Nezavisno od različitih ocena, Bojana Savović ostaje jedna od najprepoznatljivijih javnih tužiteljki u Srbiji, a njen slučaj često se navodi u razgovorima o pravosuđu, korupciji i zaštiti zamenika javnih tužilaca.