Ko je Edi Marfi

Edi Marfi (engl. Edward Regan Murphy; Bruklin, 3. april 1961) američki je komičar, glumac, pevač, scenarista i producent. Slavu je stekao početkom osamdesetih godina 20. veka kao član ekipe emisije „Saturday Night Live“, a ubrzo zatim postao je jedna od najvećih filmskih zvezda svog vremena.

Njegov filmski proboj obeležili su naslovi „48 Hrs.“, „Trading Places“, „Beverly Hills Cop“ i „Coming to America“. Kasnije je dokazao raznovrsnost u komedijama „The Nutty Professor“ i „Bowfinger“, u muzičkom filmu „Dreamgirls“ i u animiranoj franšizi „Šrek“, gde pozajmljuje glas Magarcu.

Njegova karijera traje više od četiri decenije i prošla je kroz velike uspone i primetne padove. Marfi je 2026. godine obeležio pedesetu godinu u šou-biznisu, a u aprilu iste godine primio je nagradu Američkog filmskog instituta za životno delo.

Rani život i detinjstvo

Porodica i poreklo

Edvard Regan Marfi rođen je 3. aprila 1961. godine u Bruklinu, jednom od opština Njujorka, a odrastao je u četvrti Bušvik. Majka Lilijan radila je kao telefonistkinja, a otac Čarls Edvard Marfi bio je policajac u njujorškoj službi javnog prevoza, ali i komičar i glumac amater.

Roditelji su se razdvojili kada je Edi imao tri godine. Otac je preminuo 1969. godine, kada je dečak imao oko osam godina. Edi je imao starijeg brata Čarlija Marfija (engl. Charlie Murphy), koji će kasnije i sam postati komičar i glumac, kao i polubrata Vernona Linča mlađeg.

Hraniteljska porodica i selidba u Ruzvelt

Kada se majka teško razbolela i dugo ostala u bolnici, Edi i Čarli proveli su otprilike godinu dana u hraniteljskoj porodici. Marfi je u kasnijim razgovorima govorio da je to iskustvo uticalo na razvoj njegovog smisla za humor.

Majka se potom udala za Vernona Linča (engl. Vernon Lynch), predradnika u fabrici sladoleda „Breyers“. Porodica se zatim preselila u Ruzvelt na Long Ajlendu, pretežno crnačko predgrađe Njujorka. Izvori se razlikuju oko tačnog uzrasta (devet ili deset godina), ali se slažu da se selidba dogodila kada je Edi bio dete.

Kao dečak mnogo je gledao televiziju i oponašao crtane likove. Taj talenat za imitacije kasnije je postao osnova njegovog javnog nastupa.

Obrazovanje

Marfi je pohađao osnovnu školu „Rose“, a zatim srednju školu „Roosevelt Junior-Senior High School“ u Ruzveltu. Školski uspeh mu nije bio prioritet, jer je više voleo da zasmejava vršnjake nego da uči. Zbog posvećenosti komediji morao je da ponavlja deseti razred.

Po završetku srednje škole upisao je Nassau Community College, uglavnom da bi udovoljio majci. Tokom studija radio je honorarno kao prodavac u prodavnici obuće, a uveče je nastupao po lokalnim klubovima. Njegova prava škola bila je, ipak, scena.

Početak karijere

Prvi nastupi na sceni

Prvi veći nastup imao je kao petnaestogodišnjak na takmičenju talenata u omladinskom centru u Ruzveltu, gde je oponašao pevača Ala Grina. Taj uspeh ga je uverio da želi da živi od nastupa. Potom je počeo da izvodi stand-up u barovima i klubovima Long Ajlenda, često na takozvanim „gong šou“ večerima.

Uzor u komediji bio mu je Ričard Prajor (engl. Richard Pryor), čiji je stil snažno uticao na njegov rani nastup. Za razliku od Prajora, Marfi se klonio alkohola i droge. Prema podacima iz dokumentarnog filma „Being Eddie“, sa sedamnaest godina delio je scenu sa Džerijem Sajnfeldom (engl. Jerry Seinfeld).

Dolazak u „Saturday Night Live“

Godine 1980. Marfi je kao devetnaestogodišnjak ušao u ekipu „Saturday Night Live“. Emisija je tada prolazila kroz slabiji period, a mladi komičar brzo je postao njena najveća zvezda.

Proslavili su ga likovi poput glinenog junaka Gamblija (engl. Gumby), Bakvita (engl. Buckwheat) i uličnog prevaranta Velvet Džonsa (engl. Velvet Jones). Njegovo prisustvo u emisiji mnogi smatraju presudnim za oporavak njene gledanosti tokom ranih osamdesetih. Njegov kolega Kevin Nilon (engl. Kevin Nealon) kasnije je to javno ponovio.

Uspon do popularnosti

Prvi filmovi i stand-up specijali

Filmski debi imao je 1982. godine u komediji „48 Hrs.“, uz Nika Nolta (engl. Nick Nolte). Marfi je igrao lukavog osuđenika Redžija Hamonda, kome policajac daje dva dana slobode da pomogne u hvatanju ubica. Film se smatra jednim od prvih velikih „buddy-cop“ naslova i postavio je obrazac koji su kasnije mnogi kopirali.

Sledeće godine usledio je „Trading Places“, u režiji Džona Lendisa (engl. John Landis), u kome je glumio uz Dena Akrojda (engl. Dan Aykroyd). Lendis će postati jedan od njegovih najčešćih saradnika. Iste godine HBO je emitovao stand-up specijal „Delirious“, a Marfi je pre toga objavio i istoimeni album „Eddie Murphy“ iz 1982. godine.

Za album „Eddie Murphy: Comedian“ osvojio je 1984. godine nagradu Gremi u kategoriji najboljeg komičnog izdanja.

„Beverly Hills Cop“ i status superzvezde

Pravi prodor usledio je 1984. godine filmom „Beverly Hills Cop“ u režiji MartinaBresta (engl. Martin Brest). Marfi je igrao detroitskog policajca Aksela Folija (engl. Axel Foley), ulogu koja je prvobitno bila namenjena Silvesteru Staloneu (engl. Sylvester Stallone). Film je postao najuspešniji naslov te godine i od Marfija napravio megazvezdu u dvadeset trećoj godini.

Nakon sporednog neuspeha „Best Defense“, usledili su „The Golden Child“ (1986), u režiji Majkla Ričija (engl. Michael Ritchie), i „Beverly Hills Cop II“ (1987), koji je režirao Toni Skot (engl. Tony Scott). Kritika ih je primila rezervisano, ali su oba filma bila velika komercijalna uspeha. Krajem 1987. godine prikazan je i koncertni film „Raw“, koji je izazvao polemike zbog oštrog humora, ali je postao jedan od najpoznatijih Marfijevih stand-up zapisa.

Najveći uspesi

„Coming to America“ i višestruke uloge

Film „Coming to America“ iz 1988. godine, ponovo u režiji Džona Lendisa, doneo je Marfiju ulogu princa Akima iz izmišljene afričke zemlje Zamunda, uz Arsenija Hola (engl. Arsenio Hall) kao vernog Semija. Marfi i Hol su u filmu igrali i više sporednih likova pod šminkom, što je postalo Marfijev zaštitni znak.

Isti princip ponovio je u filmovima „Vampire in Brooklyn“, „Bowfinger“ (1999, uz Stiva Martina), „The Adventures of Pluto Nash“ i „Norbit“. Sam je navodio komičara Pitera Selersa (engl. Peter Sellers) kao jednog od uzora za taj pristup.

„The Nutty Professor“ i porodični filmovi

Komedija „The Nutty Professor“ iz 1996. godine, u režiji Toma Šejdijaka (engl. Tom Shadyac), vratila je Marfija na vrh. Odigrao je više uloga, a za rad je nominovan za Zlatni globus. Nastavak „Nutty Professor II: The Klumps“ izašao je 2000. godine.

Porodičnu publiku privukao je i u filmovima „Doctor Dolittle“, „The Haunted Mansion“ i „Daddy Day Care“ (2003). U to vreme dao je glas i liku u animiranom filmu „Mulan“.

Glas Magarca u franšizi „Šrek“

Marfi je najšira publika postao poznat kao glas Magarca u animiranom hitu „Šrek“ iz 2001. godine, uz Majka Majersa (engl. Mike Myers) kao Šreka i Kameron Dijaz (engl. Cameron Diaz) kao Fionu. Za prvi film osvojio je nagradu Eni, a bio je nominovan i za nagrade BAFTA i MTV.

Ulogu je ponovio u nastavku „Šrek 2“ (2004) i u kasnijim delovima serijala. Marfi je potvrdio da radi na filmu „Šrek 5“, u kome se vraćaju Majers i Dijaz, a pridružuje im se Zendaja (engl. Zendaya). Premijera je prema poslednjim navodima odložena za 2027. godinu. Najavljen je i poseban film o Magarcu.

„Dreamgirls“ i nominacija za Oskara

U muzičkom filmu „Dreamgirls“ iz 2006. godine Marfi je igrao pevača Džejmsa „Tandera“ Alija. Za tu dramsku ulogu osvojio je Zlatni globus za najbolju sporednu mušku ulogu, nagradu Udruženja filmskih glumaca (SAG) i nominaciju za Oskara u sezoni nagrada 2007. godine.

Iako ga je filmska zajednica tada videla kao favorita, Oskara nije dobio. Ipak, ostaje jedini put da je bio nominovan za tu nagradu.

Padovi u karijeri

Osamdesete su se završile promašajem. Film „Harlem Nights“ (1989), Marfijev rediteljski debi, naišao je na loš prijem kritike i publike. Nastavak „Another 48 Hrs.“ (1990) takođe je razočarao, a „Boomerang“ i „The Distinguished Gentleman“ iz 1992. godine nisu dostigli uspeh njegovih ranijih ostvarenja.

Album „Love’s Alright“ iz 1993. godine nije ušao na liste, a treći deo „Beverly Hills Cop III“ (1994) bio je komercijalno razočaranje. Marfi se u to vreme ponekad šalio na račun sopstvenih promašaja.

Početkom novog veka usledili su i filmovi poput „The Adventures of Pluto Nash“ i „Norbit“ koji nisu naišli na dobar prijem kritike. Oporavak mu je donela serija porodičnih naslova i uloga u „Šreku“.

Povratak i najnoviji projekti

Marfi je 2019. godine ponovo privukao pažnju filmom „Dolemite Is My Name“, koji je izašao na Netfliksu. Igrao je komičara Rudija Reja Mura (engl. Rudy Ray Moore), tvorca lika Dolemita, a za ulogu je dobio nominaciju za Zlatni globus. U decembru 2019. vratio se u „Saturday Night Live“ kao voditelj, prvi put od 1984. godine, a 2020. godine osvojio je nagradu Emi za gostujuću ulogu u humorističkoj seriji.

Usledio je nastavak „Coming 2 America“ (2021), u režiji Kreiga Brjuera (engl. Craig Brewer), koji je prikazan na platformi Prime Video. Zatim su došli „You People“ (2023) na Netfliksu i porodična komedija „Candy Cane Lane“ (2023). Film „Beverly Hills Cop: Axel F“ izašao je 3. jula 2024. godine na Netfliksu, u režiji Marka Molea (engl. Mark Molloy), uz Kevina Bejkona (engl. Kevin Bacon), Tejlor Pejdž (engl. Taylour Paige) [PROVERI], Pola Rajzera (engl. Paul Reiser) i Bronsona Pinčota (engl. Bronson Pinchot).

U Prime Video akcionoj komediji „The Pickup“ igrao je uz Kiki Palmer (engl. Keke Palmer) [PROVERI] i Pita Dejvidsona (engl. Pete Davidson). Netfliks je 12. novembra 2025. objavio dokumentarac „Being Eddie“, koji je režirao Anđus Vol (engl. Angus Wall). U njemu o Marfiju govore Dejv Šapel (engl. Dave Chappelle), Kris Rok (engl. Chris Rock), Džejmi Foks (engl. Jamie Foxx) i drugi. Marfi je u razgovoru za NBC-jev „Today“ potvrdio i da će igrati inspektora Kluzoa u novom filmu o Ružičastom panteru, a izjavio je i da bi se mogao vratiti stand-upu.

Privatni život

Brakovi i veze

Marfi se 18. marta 1993. godine oženio Nikol Mičel (engl. Nicole Mitchell), a brak je zvanično okončan 17. aprila 2006. godine. Posle razvoda je bio u vezi sa pevačicom Mel Bi (engl. Melanie Brown) iz grupe „Spice Girls“. Podaci o kratkom braku sa producentkinjom Trejsi Edmonds (engl. Tracey Edmonds) nisu pouzdano potvrđeni u svim izvorima, pa ih ovde ne iznosimo.

Sa manekenkom Pejdž Batčer (engl. Paige Butcher) bio je u vezi od 2012. godine. Venčali su se 9. jula 2024. godine.

Deca i porodica

Marfi ima desetoro dece. Sa Pol Mekniliji (engl. Paulette McNeely) ima sina Erika, a sa Tamarom Hud (engl. Tamara Hood) sina Kristijana. Sa Nikol Mičel ima petoro dece: Brijaa, Majlsa, Šejn, Zolu i Belu. Sa Mel Bi ima ćerku Andžel Ajris, rođenu 2007. godine, a sa Pejdž Batčer ćerku Izi i sina Maksa, rođenog 2018. godine, koga je nazvao u čast brata.

Brat Čarli Marfi preminuo je 12. aprila 2017. godine od posledica leukemije. Marfi je u dokumentarcu „Being Eddie“ govorio o tom gubitku. Njegov sin Erik oženio se Džasmin Lorens (engl. Jasmin Lawrence), ćerkom komičara i glumca Martina Lorensa (engl. Martin Lawrence), a u aprilu 2026. godine dobili su ćerku Ari Skaj, čime je Marfi postao deda.

Zanimljivosti

• Marfi je sa devetnaest godina ušao u ekipu „Saturday Night Live“, direktno iz srednjoškolskog uzrasta i klubske scene.
• Uloga Aksela Folija u „Beverly Hills Cop“ prvobitno je bila pisana za Silvestera Stalonea.
• Kao pevač je objavio i muzičke albume, uključujući „Love’s Alright“ iz 1993. godine.
• Na dodeli Oskara 1988. godine, dok je uručivao nagradu za najbolji film, javno je kritikovao Akademiju što nije dovoljno priznala doprinos crnih umetnika.
• Peter Selers bio mu je uzor u igranju više likova u jednom filmu.
• Njegov film „Beverly Hills Cop: Axel F“ bio je četvrti deo serijala, prikazan tri decenije posle trećeg.

Nagrade i priznanja

• Gremi 1984. godine za najbolje komično izdanje („Eddie Murphy: Comedian“).
• Zlatni globus 2007. godine za najbolju sporednu mušku ulogu („Dreamgirls“), uz još pet nominacija pre toga.
• Nagrada SAG i nominacija za Oskara za „Dreamgirls“ (2007).
• Nagrada Eni i nominacije za BAFTA i MTV za prvi „Šrek“.
• Nagrada „Comedy Central ICON“ 2011. godine.
• Nagrada Mark Tven za američki humor (Kenedi centar), 18. oktobra 2015. godine, kao osamnaesti dobitnik.
• Nagrada Emi 2020. godine za gostujuću ulogu u humorističkoj seriji („Saturday Night Live“).
• Nagrada Sesil B. DeMil na 80. dodeli Zlatnih globusa, 10. januara 2023. godine.
• 51. nagrada Američkog filmskog instituta za životno delo, 18. aprila 2026. godine u pozorištu Dolby u Los Anđelesu.

Nasleđe i uticaj

Marfi se smatra jednim od najkomercijalnijih crnih glumaca u istoriji filma i jednim od najuspešnijih filmskih zvezda u istoriji kinematografije, prema oceni Kenedi centra. Njegovi filmovi zajedno su ostvarili višemilijardne prihode, a kritičari redovno ističu i njegov uticaj na generacije komičara.

Komičari poput Kevina Harta (engl. Kevin Hart), Krisa Roka i Dejva Šapela otvoreno ga navode kao uzor. Njegov stand-up sa početka osamdesetih promenio je očekivanja od stand-up specijala, a likovi iz „Saturday Night Live“ i filmova ostali su deo popularne kulture.

Marfi je pokazao da komičar može da bude i dramski glumac, i glas animiranog lika, i filmski producent. Upravo ta raznovrsnost je razlog što mu se publika vraća decenijama.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je Edi Marfi?

Edi Marfi je američki komičar, glumac, pevač, scenarista i producent. Poznat je po radu u emisiji „Saturday Night Live“, filmovima „Beverly Hills Cop“, „Coming to America“ i „The Nutty Professor“, kao i po glasu Magarca u seriji „Šrek“.

Kada i gde je rođen Edi Marfi?

Rođen je 3. aprila 1961. godine u Bruklinu, u Njujorku, a odrastao je u četvrti Bušvik i kasnije u Ruzveltu na Long Ajlendu.

Koliko godina ima Edi Marfi?

Edi Marfi je rođen 3. aprila 1961. godine, što znači da u oktobru 2026. godine ima 65 godina.

Koliko dece ima Edi Marfi?

Marfi ima desetoro dece, rođene između 1989. i 2018. godine, sa pet različitih partnerki. Postao je i deda 2026. godine.

Sa kim je Edi Marfi u braku?

Edi Marfi je od 9. jula 2024. godine u braku sa Pejdž Batčer. Ranije je bio oženjen Nikol Mičel, od 1993. do 2006. godine.

Koji su najpoznatiji filmovi Edija Marfija?

Među najpoznatijim su „48 Hrs.“, „Trading Places“, „Beverly Hills Cop“, „Coming to America“, „The Nutty Professor“, „Dreamgirls“, „Dolemite Is My Name“ i filmovi iz serijala „Šrek“.

Da li je Edi Marfi osvojio Oskara?

Nije. Nominovan je za Oskara za sporednu ulogu u filmu „Dreamgirls“ u sezoni nagrada 2007. godine, ali nagradu nije dobio.

Koga glumi Edi Marfi u filmu „Šrek“?

Marfi daje glas Magarcu, Šrekovom razgovorljivom saputniku. Za prvi film dobio je nagradu Eni, a ulogu je ponovio u nastavcima.

Ko je bio Čarli Marfi?

Čarli Marfi bio je stariji brat Edija Marfija, komičar i glumac. Preminuo je 12. aprila 2017. godine od leukemije.

Šta Edi Marfi radi trenutno?

Marfi radi na filmovima „Šrek 5“ i spin-ofu o Magarcu, a potvrdio je ulogu inspektora Kluzoa u novom filmu o Ružičastom panteru. Izjavio je i da je otvoren za povratak stand-upu.

Zaključak

Edi Marfi je od mladog komičara iz Bruklina i Long Ajlenda postao jedno od najprepoznatljivijih imena svetske zabave. Osamdesetih je promenio izgled stand-upa i filmske komedije, a potom kroz neuspehe i povratke zadržao mesto među vodećim glumcima.

Sa filmovima „Beverly Hills Cop“, „Coming to America“, „The Nutty Professor“, „Dreamgirls“ i „Šrek“, kao i priznanjima poput Mark Tven nagrade, nagrade Sesil B. DeMil i nagrade Američkog filmskog instituta za životno delo, biografija Edija Marfija ostaje primer dugovečne karijere i stalnog preispitivanja sebe.