Ko je Biljana Plavšić

Biljana Plavšić (Tuzla, 7. jul 1930 – Beograd, 1. oktobar 2026) bila je bosanskohercegovačka i srpska političarka, biološkinja i univerzitetska profesorka. Pre ulaska u politiku radila je kao profesorka i dekanka Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, a po obrazovanju je bila doktorka bioloških nauka.

Na prvim višestranačkim izborima 1990. izabrana je u kolektivno Predsedništvo Bosne i Hercegovine. Tokom rata 1992–1995. pripadala je vrhu rukovodstva bosanskih Srba, a od 1996. do 1998. obavljala je funkciju predsednice Republike Srpske. Zapadni mediji nazivali su je „Gvozdenom damom“.

Plavšićeva je dobrovoljno otišla pred Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu 2001. godine. Kasnije je priznala krivicu po jednoj tački optužnice, za progon kao zločin protiv čovečnosti, i 2003. osuđena je na 11 godina zatvora. Poslednje godine života provela je povučeno u Beogradu.

Rani život i detinjstvo

Biljana Plavšić rođena je 7. jula 1930. godine u Tuzli, tada u Kraljevini Jugoslaviji. Kao devojčica preselila se u Sarajevo, gde je odrasla i gde će kasnije provesti najveći deo svog profesionalnog života. Svi razmatrani izvori slažu se oko datuma i mesta rođenja.

Poticala je iz porodice obrazovanih ljudi. Njen otac bio je Svetislav Plavšić, a prema pisanju BBC-ja na srpskom jeziku, ona je sledila svoje roditelje i, poput njih, doktorirala biološke nauke. Taj porodični okvir objašnjava zašto se opredelila za prirodne nauke, a ne za društvene ili pravne studije.

O njenom najranijem detinjstvu postoji malo pouzdanih podataka. Zbog toga se ova biografija oslanja samo na činjenice koje su potvrđene u više izvora.

Obrazovanje

Biljana Plavšić studirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Tamo je diplomirala biologiju, a zatim i doktorirala botaniku, u oblasti biljne virusologije. Time je stekla zvanje doktorke bioloških nauka.

Specijalizaciju je završila u Sjedinjenim Američkim Državama kao stipendistkinja Fulbrajtovog programa. Kao istraživačica boravila je i u inostranim naučnim ustanovama, među kojima se pominju Virološki institut u Pragu, kao i institucije u Londonu, Bariju, Tripoliju i Nju Delhiju.

Naučna karijera na Univerzitetu u Sarajevu

Po povratku iz inostranstva Plavšićeva se posvetila akademskom radu na Univerzitetu u Sarajevu. Predavala je biologiju, rukovodila katedrom i obavljala dužnost dekana Prirodno-matematičkog fakulteta. Bila je jedna od najistaknutijih naučnica u svojoj oblasti u tadašnjoj Bosni i Hercegovini.

Prema podacima iz medija, objavila je oko stotinu naučnih radova. Njena istraživanja bila su vezana za botaniku i biljnu virusologiju, odnosno za proučavanje bolesti biljaka koje izazivaju virusi.

Ipak, uoči raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije napustila je univerzitetsku karijeru. Tako je naučni put zamenila političkim angažmanom, koji će je ubrzo učiniti poznatom daleko van akademske zajednice.

Ulazak u politiku

Biljana Plavšić je pripadala krugu osnivača Srpske demokratske stranke (SDS) u Bosni i Hercegovini, na čijem je čelu bio Radovan Karadžić. Stranka je nastala u vreme uvođenja višestranačja, kada su se nacionalne političke partije formirale širom Jugoslavije.

Na prvim višestranačkim izborima 1990. izabrana je za člana kolektivnog Predsedništva Bosne i Hercegovine. Bila je prva žena u tom telu. Istovremeno je vodila Savet za zaštitu ustavnog poretka.

U Predsedništvu je radila zajedno sa Momčilom Krajišnikom, a među političkim partnerima isticali su se Radovan Karadžić i Aleksa Buha. U to vreme napetosti između tri naroda u Bosni i Hercegovini rasle su iz meseca u mesec.

Predsedništvo BiH i rat 1992–1995

U aprilu 1992, neposredno uoči izbijanja rata, Plavšićeva je podnela ostavku na funkcije u institucijama Bosne i Hercegovine. Zatim je prešla u rukovodstvo Republike Srpske, odnosno u političko telo koje su osnovali bosanski Srbi.

Iz Sarajeva, u kome je rat već počeo, izašla je 20. maja 1992. Prema izvorima, bila je poslednji član užeg srpskog rukovodstva koji je napustio grad. Tokom rata obavljala je visoke funkcije u Republici Srpskoj. Izvori navode da je bila potpredsednica Republike Srpske, odnosno potpredsednica njene Narodne skupštine.

Kasnije je Haški tribunal utvrdio da je kao članica vrha rukovodstva učestvovala u kampanji progona nesrpskog stanovništva. Sud je naveo da je ignorisala izveštaje o masovnom etničkom čišćenju i da ga je javno opravdavala. Njeno ime se zato vezuje za jedan od najtežih perioda novije istorije Balkana.

Predsednica Republike Srpske

Septembra 1996. Radovan Karadžić je pod pritiskom međunarodne zajednice preneo predsednička ovlašćenja na Biljanu Plavšić. Pritisak je bio posledica Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. okončan rat u Bosni i Hercegovini. Karadžić je u tom trenutku već bio optužen pred Haškim tribunalom.

Plavšićeva je na čelu Republike Srpske ostala do 1998. godine. Bila je prva žena na čelu jedne republike u istoriji Srba, kako su navodili mediji. Njen naslednik, Nikola Poplašen, preuzeo je dužnost u proleće 1998.

Tokom mandata pokušala je da pomeri težište politike ka saradnji sa međunarodnom zajednicom. Isticala je da Dejtonski sporazum Srbima daje mnogo, ako ga iskoriste, i da je saradnja sa međunarodnom zajednicom jedini put do pomoći i investicija za osiromašenu Republiku Srpsku.

Sukob sa Radovanom Karadžićem i SDS-om

Tokom 1997. razlike između Plavšićeve i rukovodstva SDS-a prerasle su u otvoren politički sukob. Ona je optuživala vrh stranke, okupljen oko Karadžića u Palama, za pokušaj puča. Njeni protivnici, među kojima su bili Momčilo Krajišnik i Aleksa Buha, optuživali su je da je izdala srpske interese.

Plavšićeva je 3. jula 1997. raspustila Narodnu skupštinu Republike Srpske. Predsedničku kancelariju premestila je iz Pala u Banjaluku, što je kod bivših kolega iz SDS-a izazvalo oštre reakcije. Podršku joj je pružala međunarodna zajednica, a pominju se i Sjedinjene Američke Države i tadašnja državna sekretarka Madlen Olbrajt.

Na njen predlog za predsednika vlade izabran je Milorad Dodik, iako je njegova stranka u skupštini imala samo dva poslanika. Uoči novembarskih izbora 1997. javno je izjavila da bi Karadžića i Ratka Mladića trebalo poslati u Hag. Posle odluke SDS-a da je isključi, nastavila je delovanje sa 105 delegata, pod nazivom „Srpski narodni savez – Biljana Plavšić“.

Biljana Plavšić pred Haškim tribunalom

Optužnica i dobrovoljna predaja

Haški tribunal je 7. aprila 2000. podigao optužnicu protiv Plavšićeve. Optužena je, između ostalog, za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Optužnica je kasnije spojena sa optužnicom protiv Momčila Krajišnika.

Biljana Plavšić se 10. januara 2001. dobrovoljno predala Tribunalu. Na prvom pojavljivanju pred sudom, 11. januara 2001, izjasnila se da nije kriva po svim tačkama. Tribunal je kasnije odobrio njeno privremeno puštanje na slobodu, te je do suđenja boravila u Srbiji.

Sporazum o priznanju krivice

Dana 2. oktobra 2002. Plavšićeva je promenila izjašnjenje. Priznala je krivicu po tački 3 optužnice, za progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, što je zločin protiv čovečnosti. Tužilaštvo je zauzvrat odustalo od ostalih tačaka, među kojima je bio i genocid.

Izvori se razlikuju oko tačnog datuma pojedinih procesnih koraka, pa je ovde naveden datum iz zvaničnog saopštenja Tribunala. Priznanje se odnosilo na progon muslimanskog i hrvatskog, kao i drugog nesrpskog stanovništva u 37 opština u Bosni i Hercegovini.

U izjavi kojom je potkrepila promenu izjašnjenja Plavšićeva je govorila o potrebi da se priznaju zločini počinjeni tokom rata, kao koraku ka miru i pomirenju. Izrazila je nadu da će njeno prihvatanje odgovornosti pomoći njenom narodu da se pomiri sa susedima.

Presuda

Prvostepeno veće Tribunala izreklo je 27. februara 2003. kaznu od 11 godina zatvora. Neki izvori navode 28. februar, ali zvanično saopštenje Tribunala daje datum 27. februar. Sudija Ričard Mej je istakao da nijedna kazna ne može u potpunosti da odrazi užas onoga što se dogodilo.

Veće je ocenilo da je Plavšićeva učestvovala u zločinu najveće težine. Kao olakšavajuće okolnosti uzelo je priznanje krivice, izraženo kajanje, dobrovoljnu predaju, ponašanje posle sukoba i godine starosti. Tužilaštvo je tvrdilo da bi bez priznanja odgovarajuća kazna bila doživotni zatvor.

Na izricanju kazne svedočila je i Madlen Olbrajt, koja je navela da je Plavšićeva aktivno podržavala Dejtonski sporazum. Plavšićeva je time postala najviše rangirani zvaničnik iz bivše Jugoslavije koji je priznao krivicu za ratne zločine.

Izdržavanje kazne u Švedskoj i puštanje na slobodu

Iz Haga je 26. juna 2003. prebačena u Švedsku, gde je kaznu izdržavala u ženskom zatvoru Hinseberg. Zemlja je potpisala sporazum sa Tribunalom o izdržavanju kazni. Plavšićeva je tamo provela više od šest godina.

Predsednik Tribunala Patrik Robinson dao je saglasnost za uslovno puštanje sredinom septembra 2009. (izvori se razlikuju između 14. i 15. septembra). Kao razloge je naveo dobro ponašanje, priznanje krivice i saradnju sa Tribunalom. Prema švedskom zakonu stekla je pravo na puštanje nakon odsluženja dve trećine kazne.

Puštena je 27. oktobra 2009. i istog dana avionom je otputovala u Beograd. Na aerodromu ju je dočekao Milorad Dodik, tadašnji premijer Republike Srpske. Njeno puštanje izazvalo je ogorčenje u Bosni i Hercegovini. Član Predsedništva Željko Komšić otkazao je zbog toga zvaničnu posetu Švedskoj.

Povlačenje priznanja krivice

Godinama posle puštanja Plavšićeva je povukla priznanje krivice. U intervjuu za švedski magazin „Vi“ tvrdila je da je priznanje bilo deo strategije kojom je želela da izbegne dugotrajno suđenje. Navela je da je zbog starosti smatrala da bi suđenje trajalo neprihvatljivo dugo.

Ta izjava izazvala je kritike, jer je Tribunal u presudi upravo priznanje i izraženo kajanje naveo kao olakšavajuće okolnosti. Zbog toga se njena reč iz kasnijih godina razlikuje od onoga što je sudu rekla 2002. i 2003. godine.

Najznačajnije funkcije i dostignuća

Biljana Plavšić je tokom života obavljala brojne istaknute funkcije. Pregled najvažnijih:

• Dekanka Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu i šefica katedre za biologiju
• Autorka oko stotinu naučnih radova iz biologije
• Članica Predsedništva Bosne i Hercegovine (1990–1992), prva žena u tom telu
• Visoka funkcionerka Republike Srpske tokom rata 1992–1995
• Predsednica Republike Srpske (1996–1998)
• Predsednica stranke „Srpski narodni savez – Biljana Plavšić“

Njen najveći naučni uspeh vezan je za biljnu virusologiju i međunarodna usavršavanja. U političkom smislu pamti se po tome što je prva žena koja je predvodila jednu republiku u istoriji Srba.

Privatni život

O privatnom životu Biljane Plavšić poznato je malo. Prema pisanju N1, bila je razvedena i nije imala dece. Posle puštanja iz zatvora živela je u Beogradu, povučeno i bez političke aktivnosti.

Kada je 2009. stigla u Beograd, uz Dodika je kratko govorila novinarima. Rekla je da ne zna šta da kaže i da će smisliti kako dalje. Od tada se retko pojavljivala u javnosti.

Poslednje godine i smrt

Biljana Plavšić preminula je 1. oktobra 2026. u Beogradu, u 96. godini života. Vest je prvo objavila Radio-televizija Republike Srpske, pozivajući se na izvore bliske porodici. Uzrok smrti nije saopšten.

Prema istim izvorima, sahrana je najavljena u Banjaluci. Podatak o tome da li je sahrana obavljena i gde tačno, u trenutku pisanja ovog teksta nije potvrđen iz pouzdanih izvora.

Zanimljivosti

• Bila je jedina žena osuđena pred Haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
• Zapadni mediji su je nazivali „Gvozdenom damom“.
• Bila je prva žena u kolektivnom Predsedništvu Bosne i Hercegovine.
• Doktorirala je botaniku iz oblasti biljne virusologije.
• Naučno usavršavanje obavila je kao stipendistkinja Fulbrajtovog programa.
• Uoči izbora 1997. javno je tražila da Karadžić i Mladić budu poslati u Hag.
• Kasnije je povukla priznanje krivice koje je dala pred Tribunalom.

Nasleđe i uticaj

Nasleđe Biljane Plavšić ostaje duboko podeljeno. Jedni je pamte kao naučnicu i političarku koja se posle rata okrenula Dejtonu i saradnji sa međunarodnom zajednicom. Drugi je pamte pre svega po ulozi u vrhu rukovodstva tokom rata i po presudi Haškog tribunala.

Tribunal je u obrazloženju naveo da je njeno priznanje krivice trebalo da doprinese pomirenju u Bosni i Hercegovini i regionu. Taj efekat ostao je predmet rasprava, naročito posle njenog kasnijeg povlačenja priznanja.

Njen slučaj često se navodi u razgovorima o odgovornosti političkog rukovodstva za ratne zločine. Predstavlja jedan od retkih primera da je neko iz samog vrha priznao krivicu pred međunarodnim sudom.

Biografija – najčešća pitanja

Ko je bila Biljana Plavšić?

Biljana Plavšić bila je biološkinja, univerzitetska profesorka i političarka. Bila je članica Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsednica Republike Srpske od 1996. do 1998. godine.

Kada i gde je rođena Biljana Plavšić?

Rođena je 7. jula 1930. godine u Tuzli, a odrasla je u Sarajevu.

Koliko je imala godina kada je preminula?

Preminula je 1. oktobra 2026. u 96. godini života.

Gde je preminula Biljana Plavšić?

Preminula je u Beogradu, gde je živela povučeno od 2009. godine.

Zašto je Biljana Plavšić osuđena u Hagu?

Osuđena je za progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, što je zločin protiv čovečnosti. Priznala je krivicu za progon nesrpskog stanovništva u 37 opština.

Na koliko godina zatvora je osuđena?

Haški tribunal ju je 27. februara 2003. osudio na 11 godina zatvora.

Gde je izdržavala kaznu?

Kaznu je izdržavala u ženskom zatvoru Hinseberg u Švedskoj, kamo je prebačena 26. juna 2003.

Kada je Biljana Plavšić puštena iz zatvora?

Puštena je 27. oktobra 2009. nakon što je odslužila dve trećine kazne.

Šta je Biljana Plavšić studirala?

Diplomirala je biologiju i doktorirala botaniku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu.

Da li je Biljana Plavšić povukla priznanje krivice?

Prema pisanju medija, godinama kasnije je u intervjuu za švedski magazin „Vi“ tvrdila da je priznanje bilo deo strategije za izbegavanje dugog suđenja.

Zaključak

Biljana Plavšić je bila ličnost čiji se život kretao od univerzitetskih laboratorija do vrha političke vlasti. Kao biološkinja i dekanka stekla je ugled u nauci, a kao članica Predsedništva i predsednica Republike Srpske postala je jedna od ključnih figura posleratne Bosne i Hercegovine.

Presuda Haškog tribunala, priznanje krivice za progon i kasnije povlačenje tog priznanja obeležili su drugu polovinu njenog života. Preminula je 1. oktobra 2026. u Beogradu. Njena biografija ostaje primer složene i kontroverzne ličnosti koja se ne može posmatrati samo iz jednog ugla.