Ko je Nikola Tesla

Nikola Tesla je bio srpsko-američki naučnik, izumitelj i elektroinženjer, čiji su radovi na polju elektromagnetizma temeljno promenili način na koji svet proizvodi i koristi električnu energiju. Rođen je u malom selu na području tadašnjeg Austrijskog carstva, a tokom svog života registrovao je preko 300 patenata širom sveta. Nikola Tesla se smatra jednim od najvećih pronalazača u istoriji, a njegov rad na sistemu naizmenične struje i danas predstavlja osnovu globalne elektroenergetske mreže.

Rani život i detinjstvo

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u selu Smiljan, u tadašnjoj Vojnoj krajini Austrijskog carstva, na teritoriji koja danas pripada Hrvatskoj. Otac mu se zvao Milutin Tesla i bio je sveštenik Srpske pravoslavne crkve, poznat po svom obrazovanju i književnom daru. Majka, Đuka (Georgina) Tesla, rođena Mandić, nije imala formalno obrazovanje, ali se odlikovala izuzetnom kreativnošću – sama je izrađivala razne kućne alate i naprave.Mnogi biografi smatraju da je Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka pronalazaštvu, dok mu je otac usadio ljubav prema čitanju i učenju stranih jezika, zahvaljujući bogatoj porodičnoj biblioteci. Porodica se 1862. godine preselila u Gospić, gde je Nikola nastavio osnovno školovanje. Već kao dete pokazivao je izuzetnu radoznalost prema prirodnim pojavama i mehanici, a prema više izvora imao je i izuzetno razvijenu vizuelnu memoriju, koja mu je kasnije omogućavala da složene mašine u potpunosti razradi u mislima pre nego što bi ih nacrtao ili sagradio.Teško se razboleo 1870. godine, na kraju osnovnog školovanja, a prema porodičnom predanju upravo je u tom periodu izrazio želju da se, umesto sveštenstva kojem ga je otac namenio, posveti nauci i tehnici.

Obrazovanje

Tesla je osnovnu školu i nižu realnu gimnaziju završio u Gospiću, nakon čega je otišao u Karlovac da završi Višu realnu gimnaziju. Tokom školovanja se posebno isticao u matematici i fizici, a nastavnici su beležili njegovu sposobnost da složene proračune rešava u glavi, bez upotrebe olovke i papira.Godine 1875. Tesla je upisao Politehničku školu u Gracu, gde je studirao elektrotehniku i mašinstvo. Tokom studija pokazivao je izuzetnu marljivost i posvećenost, ali je zbog finansijskih poteškoća i ličnih okolnosti napustio studije bez diplome. Kasnije, 1880. godine, upisao je Karlo-Ferdinandov univerzitet u Pragu, gde je nastavio da produbljuje znanje iz fizike i matematike, mada ni tamo nije formalno diplomirao.Iako nikada nije stekao univerzitetsku diplomu, Tesla je tokom godina studiranja izgradio izuzetno duboko razumevanje elektromagnetizma, koje će kasnije postati temelj njegovih najznačajnijih pronalazaka.

Početak karijere

Nakon studija, Tesla se 1881. godine zaposlio u Budimpešti, u telefonskoj kompaniji, gde je unapredio pojedine delove telefonske centrale. Upravo u tom periodu, prema sopstvenom svedočenju, došao je do ideje o obrtnom magnetnom polju – koncepta koji će kasnije postati osnova njegovog rada na naizmeničnoj struji.Godine 1882. Tesla je počeo da radi u kompaniji Continental Edison Company u Parizu, gde se bavio popravkom i unapređenjem električnih uređaja. Zahvaljujući stručnosti, ubrzo je postao cenjen inženjer, a njegovi nadređeni su prepoznali izuzetan talenat mladog inženjera.Tesla je 1884. godine emigrirao u Sjedinjene Američke Države, gde je počeo da radi za Tomasa Edisona (Thomas Edison), u njegovoj kompaniji Edison Machine Works. Saradnja sa Edisonom trajala je relativno kratko, budući da su se njihovi pristupi razvoju električne energije značajno razlikovali – Edison je zagovarao sistem jednosmerne struje, dok je Tesla verovao u superiornost naizmenične struje za prenos energije na velike udaljenosti.

Uspon do popularnosti

Nakon razlaza sa Edisonom, Tesla je izvesno vreme radio razne fizičke poslove kako bi obezbedio sredstva za život, ali je ubrzo uspeo da pronađe investitore koji su prepoznali vrednost njegovih ideja. Godine 1887. osnovao je sopstvenu kompaniju, Tesla Electric Company, u kojoj je razvio i patentirao sistem polifazne naizmenične struje i indukcioni motor.Njegovi patenti privukli su pažnju industrijalca Džordža Vestinghausa (George Westinghouse), koji je 1888. godine otkupio prava na Teslin sistem naizmenične struje. Ova saradnja pokrenula je takozvani "rat struja" između Edisonovog sistema jednosmerne struje i Teslinog i Vestinghausovog sistema naizmenične struje, sukob koji je obeležio čitavu jednu deceniju američke industrije električne energije.Prekretnica u Teslinoj karijeri desila se 1893. godine, kada je njegov sistem naizmenične struje izabran za osvetljavanje Svetske izložbe u Čikagu, što je predstavljalo prvu veliku javnu demonstraciju pouzdanosti i bezbednosti ovog sistema. Ovaj događaj doneo je Tesli i Vestinghausovoj kompaniji odlučujuću prednost u odnosu na Edisonov sistem jednosmerne struje.

Najveći uspesi

Tesla je tokom karijere registrovao preko 300 patenata širom sveta, a njegovi najznačajniji pronalasci i doprinosi obuhvataju:

• Sistem polifazne naizmenične struje i asinhroni (indukcioni) motor
• Teslin transformator (Tesla coil), koji se i danas koristi u mnogim uređajima za proizvodnju visokog napona
• Doprinos razvoju sistema za prenos električne energije na velike udaljenosti
• Rane eksperimente u oblasti bežične komunikacije, koji su postavili temelje razvoju radio-tehnologije
• Projekat elektrane na Nijagarinim vodopadima, realizovan u saradnji sa kompanijom Vestinghaus

Godine 1895. Tesla je, u saradnji sa inženjerima kompanije Vestinghaus, učestvovao u izgradnji prve velike hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima zasnovane na naizmeničnoj struji, čime je omogućen prenos struje do grada Bafala, udaljenog više od 30 kilometara – dostignuće koje je u to vreme smatrano tehnološkim čudom.Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, Tesla se intenzivno bavio istraživanjima u oblasti bežičnog prenosa energije i informacija. U svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu izveo je niz eksperimenata sa visokim naponima, a kasnije je pokušao da realizuje ambiciozni projekat kule Vardenklif (Wardenclyffe Tower) na Long Ajlendu, zamišljene kao sistem za bežični prenos energije i komunikacija na velike udaljenosti. Projekat je finansirao bankar Džon Pirpont Morgan (J. P. Morgan), ali nikada nije u potpunosti realizovan zbog nedostatka daljih finansijskih sredstava.

Privatni život

Nikola Tesla se nikada nije ženio niti je imao dece. U više navrata je izjavljivao da je svoj život u potpunosti posvetio nauci i radu, smatrajući da bi porodični život ometao njegovu posvećenost istraživanjima. Vodio je povučen život, a poslednje decenije proveo je u Njujorku, uglavnom u hotelskim sobama, okružen svojim beleškama i eksperimentima.Tesla je bio poznat po izraženoj sklonosti ka redu i higijeni, kao i po nesvakidašnjim ličnim navikama. Prema dostupnim izvorima, gajio je posebnu naklonost prema golubovima, koje je redovno hranio tokom šetnji po Njujorku, a jednog posebno je, prema sopstvenom svedočenju, smatrao svojim prijateljem.Iako je tokom karijere zaradio značajna sredstva zahvaljujući prodaji patenata, veći deo novca ulagao je u dalja istraživanja, zbog čega je poslednje godine života proveo u skromnim finansijskim uslovima, živeći u Hotelu Njujorker (New Yorker Hotel).Nikola Tesla je preminuo 7. januara 1943. godine, u 86. godini života, sam u svojoj sobi broj 3327 u Hotelu Njujorker u Njujorku. Prema zvaničnim podacima, uzrok smrti bila je koronarna tromboza, odnosno srčana insuficijencija. Njegovo telo pronašla je sobarica hotela dva dana nakon smrti. Nakon dostojanstvene sahrane u Njujorku, Teslini posmrtni ostaci su kremirani, a njegova urna sa pepelom danas se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, gde je izložena u zlatnoj kugli, u skladu sa željom da njegovo nasleđe ostane trajno povezano sa Srbijom.

Zanimljivosti

• Tesla je govorio više jezika, uključujući srpski, engleski, nemački, francuski, italijanski i češki.
• Imao je izuzetnu vizuelnu memoriju, zbog čega je mnoge svoje izume prvo u potpunosti razradio u mislima, pre nego što bi ih napravio.
• Prvi je predložio korišćenje energije Nijagarinih vodopada za proizvodnju električne energije na naizmeničnu struju u komercijalne svrhe.
• Međunarodna jedinica za magnetnu indukciju, tesla (T), nazvana je u njegovu čast.
• Teslina arhiva uvrštena je 2003. godine u UNESCO-v registar "Pamćenje sveta".
• Tokom svog boravka u Beogradu 1892. godine, Tesla je izjavio da bi mu najveće zadovoljstvo bilo ako bi njegovo delo predstavljalo doprinos njegovog naroda čovečanstvu.

Nagrade i priznanja

Tokom života, Tesla je primio brojna priznanja od naučnih institucija i univerziteta širom sveta. Bio je nosilac Edisonove medalje Instituta inženjera elektrotehnike (IEEE), koja predstavlja jedno od najprestižnijih priznanja u oblasti elektrotehnike u Sjedinjenim Državama, kao i počasnih doktorata više univerziteta.Njegov naučni doprinos posthumno je dodatno prepoznat kroz nazivanje jedinice za gustinu magnetnog fluksa (tesla) u njegovu čast, odluku donetu na Generalnoj konferenciji za tegove i mere 1960. godine.

Nasleđe i uticaj

Nasleđe Nikole Tesle je ogromno i proteže se daleko izvan granica elektrotehnike. Sistem naizmenične struje, koji je razvio i unapredio, danas predstavlja osnovu globalne elektroenergetske infrastrukture. Njegovi radovi na polju elektromagnetizma i bežičnog prenosa energije inspirisali su generacije inženjera i naučnika koji su došli posle njega.U Srbiji i regionu, Nikola Tesla se smatra jednim od najvećih naučnika u istoriji srpskog naroda, a njegov lik i delo prisutni su na novčanicama, spomenicima i u nazivima institucija. Beogradski aerodrom nosi njegovo ime, a Muzej Nikole Tesle u Beogradu čuva veliki deo njegove originalne zaostavštine, uključujući lične dokumente, patente i eksperimentalnu opremu.U svetu, Teslino ime je tokom poslednjih decenija doživelo pravu renesansu popularnosti, delimično i zahvaljujući modernim kompanijama koje nose njegovo prezime, čime je njegov doprinos nauci postao poznat i široj javnosti van stručnih krugova.

Biografija - najčešća pitanja

Kada i gde je rođen Nikola Tesla?

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u selu Smiljan, u tadašnjem Austrijskom carstvu, na teritoriji današnje Hrvatske.

Kada je i gde preminuo Nikola Tesla?

Nikola Tesla je preminuo 7. januara 1943. godine u Njujorku, u Sjedinjenim Američkim Državama, od posledica srčane insuficijencije.

Gde je sahranjen Nikola Tesla?

Teslini posmrtni ostaci su kremirani, a njegova urna se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Po čemu je Nikola Tesla najpoznatiji?

Tesla je najpoznatiji po razvoju sistema naizmenične struje, indukcionog motora i Teslinog transformatora, kao i po doprinosu razvoju bežične tehnologije.

Da li je Nikola Tesla bio oženjen?

Ne, Nikola Tesla se nikada nije ženio i nije imao dece. Svoj život je u potpunosti posvetio nauci i istraživačkom radu.

Koliko je patenata imao Nikola Tesla?

Tesla je tokom života registrovao preko 300 patenata širom sveta.

Da li je Nikola Tesla bio srpske nacionalnosti?

Da, Nikola Tesla je bio Srbin po nacionalnosti, rođen u srpskoj pravoslavnoj porodici, a 1891. godine je postao i američki državljanin.

Zašto je jedinica za magnetnu indukciju nazvana po Tesli?

Jedinica tesla (T) nazvana je u njegovu čast 1960. godine, kao priznanje za njegov doprinos razvoju elektromagnetizma.

Ko je bio Teslin najveći poslovni saradnik?

Njegov najznačajniji poslovni saradnik bio je industrijalac Džordž Vestinghaus, koji je otkupio Tesline patente na naizmeničnu struju i finansirao njihovu komercijalnu primenu.

Gde se danas čuva Teslina zaostavština?

Najveći deo Tesline originalne zaostavštine čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, čija je arhiva 2003. godine uvrštena u UNESCO-v registar "Pamćenje sveta".

Zaključak

Nikola Tesla ostaje jedan od najznačajnijih naučnika i izumitelja u istoriji, čiji su pronalasci u oblasti naizmenične struje i elektromagnetizma temeljno oblikovali savremeni svet. Iako je tokom života prolazio kroz brojne finansijske i profesionalne izazove, njegova upornost i vizionarski pristup nauci ostavili su neizbrisiv trag u tehnološkom razvoju čovečanstva. Zahvaljujući svom radu, Tesla se s pravom smatra jednim od pionira modernog doba, a njegovo ime i danas simbolizuje inovaciju, znanje i posvećenost nauci.